Навијачи Звезде чекају одговоре...!
О Ђурђевићу, гломазном кадру и зашто се Терзић није обрачунао са нерадницима у сопственим редовима! И то није све. . .
Фудбал 29.05.2017 | 23:30
После сезоне без трофеја констатација да је Црвена звезда изгубила годину представља плеоназам. Међутим, муке навијача најтрофејнијег српског клуба далеко су озбиљније од једне такмичарске године без домаћих трофеја - каквих је било и у најславнијим данима прошлости, а каквих ће бити и у будућности!
Јер руководство и стручни штаб клуба са Маракане (ма ко то био) мораће да ураде много енергичнији и бољи преображај од оног који је уследио после застрашујућег пораза од Каирата 2015. године. Тада је, као и сада, све деловало погубно и мучно, али су се коцкице сложиле у шампионски пазл... Питање је може ли се таква операција извршити два пута за три године без озбиљних последица...
Пораз Црвене звезде лежи у томе да је врхунац ове такмичарске године доживела током 15 минута европског налета у Разграду и сјаја Александра Катаија и Гелора Канге... Све после тога била је декаденција, множење погрешних потеза и губитка шампионског идентитета. Последица је била задовољавајућа јесен и пролеће набијено поразима од Партизана...
КАКО СЕ ЗВЕЗДА УСПАВАЛА ПОСЛЕ ПРОШЛОГОДИШЊЕ ДОМИНАЦИЈЕ...
Када емотивно говори о Црвеној звезди Роберт Просинечки зна да каже како се клуб успавао после тријумфа у Барију 1991.године и да би можда било боље да највреднији фудбалски пехар није завршио у трофејном музеју Маракане. Микро пример свега тога видели смо у претходних 10 месеци: Звезда се успавала на крилима прошлогодишње доминације и оних 32 предности у једном тренутку.
Пример први: одговорни са Маракане заборавили су да се онаква сезона Партизана, када су црно-бели срљали из кикса у кикс, никада више неће поновити. Пример други: мислили су да одличан финиш летњег прелазног рока из 2015.године, када су један за другим долазили Ибањез, Доналд и Уго Вијеира може да представља редовно појаву. А то је готово немогуће и ситуацији када јурите појачање без обештећења.
Много тога је речено о томе како Црвену звезду чека озбиљна реконструкција тима, да ће морати да се изврши операција на отвореном срцу када је у питању играчки кадар. Лако је рећи да је све могло другачије, али црвено-белима се, баш у тренуцима спавања, поново нудила шампионска формула. Та сага о томе како Урош Ђурђевић није потписао за Звезду, иако је његов отац Зоран у једном београдском хотелу стиснуо руку Звездану Терзићу,добила је већ обрисе урбане легенде митских размера.
О СЛУЧАЈУ ЂУРЂЕВИЋ И АУТОРИТЕТИМА ОДЛИЧНИХ ФУНКЦИОНЕРА
Када буде говорио о тој теми - тачније ако буде говорио - Звездан Терзић ће морати да буде једнако оштар и агресиван, као и у ситуацијама у којима помиње последња дела Славише Кокезе...
Можда Ђурђевић не би пронашао срећу у Љутице Богдана, можда би био у сенци искусног Предрага Сикимића, али једно је сигурно. Звезда је у прошлости имала тај луксуз, или протумачитето као недољив зов, да доводи играче само да не би Партизан добио потенцијално велико појачање. О томе Звездан Терзић, као први оперативац клуба, може много да чује од Драгана Џајића или Владимира Цветковића.
Ту је негде и Терзићева највећа грешка, што као први мангуп клуба (ово мангуп је фигуративно) није искористио снагу и величину Црвене звезде да се одлучно и много раније обрачуна са мангупима и нерадницима у сопственим редовима. А таквих је било на врло осетљивим, да не кажемо најважнијим функцијама. Тако се показује ауторитет одличног функционера, тако се показује црта Николе Бугарчића или Владимира Цветковића. Без обзира на глас народа,емоције навијача, популизам. Јер савремени фудбал трпи све осим једне ствари - нерада и импровизације. А о томе сте могли да читате у недавном тексту колеге Александра Глигорића о Антонију Контеу...
Овако, увек потребан оптимизам и речи да Звезда има доминантан тим, претворио се у заслепљеност првим местом и неважним тријумфима. Аларм није требало да упали први, јесењи пораз од Партизана, него осећај нелагоде који су осећали сви који су редовно гледали утакмице тадашњег шампиона. Звезда није имала ни игру, ни уметност побеђивања, ни потребну енергију... Није имала ни емоцију око клуба, није имала могућност да репродукују неког новог Грујића или Катаија који ће бити мамац за публику. И довољан разлог за нови еуфорични талас.
А тако би било и да је Звезда сачувала прво место.
Уместо решавање проблеми су се гомилали. Само двојица од свих зимских појачања су донекле или у потпуности оправдали очекивања (Боаћи и Канга). Звезда је временом постајала гломазан и непрофитабилан тим, без главе репа и идентитета игре. Имала је само повремене узлете попут оног у првом полувремену на Бановом брду .
ЗВЕЗДА ЈЕ БИЛА СПОРА, НЕМОТИВИСАНА, ТЕШКА, БЕЗ ИДЕНТИТЕТА ИГРЕ
Звезда је била немотивисана.Звезда је била тешка. Звезда је била инертна. Звезда није имала енергију. Звезда је добијала на индивидулани квалитет. Звезда није имала вођу. Звезда није имала тандемску игру. Звезда није имала могућност понављања. Звезда је имала играча са убијеним самопоуздањем и психом. Звезда је имала камару неискоришћених појединаца.
И још нешто врло битно: учени фудбалски људи тврде да је Звезда физички и тактички била инфериорна.
Нешто од тога се могло наслутити у финалу, када је, истини за вољу, постојао план игре, али је тим постао жртва сопственог (и то не баш јаког темпа) и почео да пада већ средином полувремена.
На такав тим, који појединачним квалитетима превазилази колектвни овогодишњи домет, надовезала се нервоза изазвана симултаним ратом челника са Партизаном и људима из Савеза. Али и томе, тим саопштењима и набрјању судијских грешка, ће врло брзо доћи крај. Фокус ће бити на терену и на фудбалу, а то навијачи Црвене звезде највише воле. Копка их, јако их много копка (колико и много пута апострофирана финансијска стабилизација, уочи оволетошње седнице Скупштине, хоће ли Звезда на терену изгледати боље.
ШТА НАВИЈАЧЕ ЗАНИМА УОЧИ СКУПШТИНЕ КЛУБА?
Хоће ли имати снаге, финансијске могућности, па и среће да уради озбиљно квалитетан прелазни рок, јер је то довољно за прави курс (доказали су то Ибањез, Вијеира и Хуго)?
Како ће се решити гломазног и непрофитабилног играчког кадра?
Хоће ли се нешто научити из овогодишњих грешака?
Шта су циљеви у наредној сезони и како ће Бошко Ђуровски за три седмице да склепа тим за Европу?
Ко ће од носилаца игре остати?
И ко ће од талентованих омладинаца добити шансу?
Ако буду имали прецизне одговоре на ова питање и посао буду урадили како треба Славиша Кокеза неће бити битан. Тачније, биће битан као млади председник Савеза. Тек толико.
Извор: моззартспорт
Фото Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар