Анализа: У славу радничке класе...!

Потцењена категорија и место Марка Јевтовића у Партизану. . .  Да ли је неко приметио одуство Евертона у финишу сезоне?!

Фудбал 29.05.2017 | 23:20 Не могу сви да буду племићи. Милију лопту. Тепају јој. Представљају се као сурови егзекутори. Мора неко на фудбалском двору да ради. Како би други могли да уживају.

У Хумској 1, где је свежеустоличен нови владар Србије, најмање један човек годину дана ради „прљав посао“. Чисти за другима и омогућава им да изгледају угланцано. Мало ко га примећује. Осим једног другог радника, чија истрајност је дошла на наплату. Данас, кад са терасе дворца у који су унели трофеје машу навијачима, чује се комешаје масе. Шапат се претворио у громки аплауз:

„Шта уради Марко Јевтовић“.

И стварно. Шта уради...

Пре годину дана био је пројектован за продају. На почетку сезоне склоњен из првог тима или коришћен као штопер на контролним утакмицама. Тек да струка посегне за оправдањем како „има опцију више“. А кад је на посед црно-белих бануо његов имењак Николић и затекао несређен амбијент препознао је играча за кога се вреди борити. Баш као што се Зоран Милинковић борио да га доведе из Новог Пазара. Прошло је скоро две године отад и ево - неком је потребно више времена - показује високи везиста да може да буде од користи.

И те како.

„Искрен да будем, нисам могао да замислим овакав епилог почетком сезоне. Прошлог лета смо испали из Европе на првом степенику, имали велики бодовни заостатак у раној фази првенства, али многе ствари су се промениле доласком Марка Николића. Шеф ме има у пројекцији тима, почео сам и да играм, али је још важније, односно најважније, да је Партизан кренуо да побеђује“, подсећа Марко Јевтовић.

Његов учинак није видљив у статистичким колонама. Али, да су фудбал „само“ бројеви свако би га играо. Некад мора да се уклиза, покупи „друга лопта“, скочи, заустави контра, заради жути картон... И ко зна шта све још што тренери цртају пред утакмицу на таблама у свлачионици, а што је Марко Јевтовић овог пролећа изнео на терен. У славу радничке класе. Оне која мора да одере задњицу да би дошла до малог тренутка славе.

„Наравно да је најлепше постизати голове или асистирати, међутим, у Партизану су задаци прецизно дефинисани. А мој је да све „затворим“ на средини терена. Дође и мени некад да кренем у напад, али како то да урадим ако ми иза леђа стоји играч, као што је то у финалу Купа био Гелор Канга? Нећу ваљда да у таквим околностима напустим позицију и оставим моје штопере. „Пукне“ контра и... Шта ћемо онда? Не могу тако. Моји задаци у овој формацији и Николићевом начину игре су другачији и ја се њих држим. А не патим од тога да дам гол“.

Неко ће приметити како Јевтовић нема учинак какав је, на пример, на његовој позицији одликовао Радосава Петровића, али исто тако нема сумње да је баш поред њега и баш због њега Евертон Луиз изгледа као покретачка снага Партизана. Има оних који су пажљивијом анализом утакмица црно-белих дошли до сазнања да се Бразилац на тренутке погуби тереном и онда га „покрива“ управо момак из Земуна. Толико вешто да се тактички пропусти Евертона у први мах не примете.

Као што се, на пример, није ни приметило - бар не по резултатима, а он је у фудбалу врховни судија - одуство Евертона због повреде у финишу сезоне, јер су се Марко Јевтовић и Небојша Косовић навикли један на другог. И тим на њих. Заједно, функционисали су довољно добро за прилике српског фудбала и показали да кад неко направи систем, као што је Марко Николић успоставио у Хумској, нису важна имена. Него, доследност.

„Целог пролећа смо заједно живели само за нови меч, сањали о овоме и све се остварило на нашу велику срећу. Читали смо шта су људи причали и изјављивали, али се на оспоравања нисмо освртали. Држали смо се терена и тамо показали да је једно праведно и исправно било да оба трофеја заврше у Хумској“, закључио је Марко Јевтовић.

Гледајте га пажљивије на следећој утакмици, јер Партизан нису само голови Ђурђевића и Леонарда, већ и његов посао, који је одбрани црно-белих омогућио да буде најбоља у Србији у тек завршеној сезони.

Извор: моззартспорт