Љубав прве поетесе Бијељине

У књижевној историографији забиљежено је да су се на светосавској свечаности у Бијељини 27. јануара 1894. године зближили млади учитељ Јован Дучић и дјевојка из угледне бијељинске трговачке породице Магдалена Николић - Живановић. Обоје су наступали на овој свечаности што је, по свему судећи, судбоносно утицало на њихов даљи живот - на Магдаленин посебно.

Република Српска 25.05.2017 | 22:26 Послије завршене учитељске школе у Сомбору, између Велике и Мале госпојине 1893. године, у Семберију долази, са репутацијом даровитог пјесника, млади учитељ Јован Дучић. У Бијељини, у тихом равничарском мјесту, стиже га и право пјесничко усудиште - љубав.

На светосавској свечаности у хотелу „Дрина“ упознао је Магдалену Николић, кћерку преминулог Јована Николића, о којој се бринуо њен дјед по мајци, познати трговац Перо Живановић. Магдалена је касније свом породичном презимену додала и дједово Живановић. Под тим презименом објављивала је касније и своје стихове.

Светаосавске свечаности су у Бијељини увијек пажљиво припремане и биле су најзначајнији културни догађај овога мјеста и Семберије. Те 1894. године свечаност је посебно припремана, јер је у то био укључен млади учитељ Јован Дучић. У послу су му помагали најталентованији чланови из угледних српских породица у Бијељини, међу којима је била и Магдалена Николић - Живановић.



Млади учитељ одмах по доласку у Бијељину ангажаовао се баш на културно-просвјетном пољу, па је и светосавску свечаност марљиво припремао. То је било и пресудно за двоје младих, јер су се у вријеме припрема зближили и одмах је планула љубав.

На тој свечаности Магдалена је, поводом обиљежавања светог Саве, рецитовала Змајеву пјесму „Свијетли гробови“. Програм је по обичају био разноврстан, богат и добро припремљен.

Искра љубави је распалила велики пламен љубави. По једној верзији Магдалена и Дучић су се на тој свечаности тајно и вјерили. То о вјеридби има и другу причу - пошто је Дучић становао у кући Живановића, вјероватно су се двоје младих раније вјерии. Ипак, тај њихов чин везан је за светосавске свечаности.

У малом провинцијском граду тако нешто, посебно љубав младе Николићеве дјевојке и учитеља Херцеговца, није могла остати тајна. Њихова љубав многима је засметала, по свему судећи и њеном дједу, јер је хтио да се његова унука уда у богату брчанску фамилију Параносове.

Послије тога уследили су полицијски претреси Дучићевог стана. Пронађене су неке, за то вријеме, инкриминисане пјесме, па је млади учитељ наводно због родољубиве поезије протјеран из Бијељине са забраном рада у свим школама тадашње Босне и Херцеговине.

Ипак, Дучић добија посао у Житомислићу, Магдалена остаје сама у Бијељини, чекајући да ће јој се некада вратити њен пјесник. До њиховог поновног сусрета никада више није дошло. Додуше, стизало је доста писама из Херцеговине у којима млади Дучић изражава преголему љубав према Маги Живановић. Касније и то престаје.



Она се никад није удала. И она је постала пјесник. Прва бијељинска поетеса. Писала је родољубиву поезију. Лирске инспирације за њено стваралаштво дао јој је баш Дучић. У књижевности је остала позната и по потписима својих пјесама „Мага Ж.“ или „Мага Живановић“.

Након одласка Дучића, Мага се закапијала у дједовој кући у центру Бијељине. Много прстију је било умјешано у ову велику љубав рођену о светосавским свечаностима. Испаштали су само њих двоје, без могућности да једно другом кажу шта им се то догодило. Зашто је све око њих и њихове љубави тако непојмљиво и неразумљиво.



Магдалена се упокојила почетком 1956. године у осамдесетој години живота. Све вријеме била је сама, са сјећањима на своју велику љубав.

На невеликом споменику на бијељинском гробљу Пучиле, тамо гдје су сахрањиване најугледније и најбогатије породице овога града, стоји уклесано „Овдје почива Магдалена Николић - Живановић прво надахнуће пјесника Јове Дучића и сама пјесник“.

Тај епитаф на бијељинском гробљу и оронула, скоро иструнула стара кућа њеног дједа Пере, недалеко од цркве Светог Георгија у којој је самовала сав свој вијек, те неколико њихових сачуваних писама, једини су свједоци велике љубави која је у Бијељини рођена о светосавским свечаностима далеке 1894. године.

(БН телевизија)