Анализа: Новак на шљаци и тениски постулати...

У свету тениса постоји неколико основних постулата у стварању будућег професионалца.

Тенис 28.05.2017 | 00:00 Свакако један од најважнијих јесте омогућавање појединца да се трансформише и што брже адаптира на прелазак на другу подлогу.

Управо то најбоље је описао легендарни Род Лејвер пре неколико дана, у само једној реченици, рекавши да у модерном тенису морате да будете у стању да пружате исти ниво игре на свим подлогама, како би уопште могли да будете конкурентни, односно да размишљате како да у перспективни нападнете сам врх АТП листи, или барем неку од првих тридесетак позиција.

Имајући изјаву некадашњег најбољег играча света и освајача једанаест Гренд Слемова, може се рећи да је Новак Ђоковић управо захваљујући споменутој могућности и израстао у једног од најбољих тенисера, али и, уопштено гледано, спортиста у историји.

Од свих актуелних подлога, поред травнате која је најспецифичнија, најтеже је без имало сумње привићи се на услове које доноси шљака. 'Земљани' део сезоне резервисан је за месец мај – када су на програму Мастерси у Монте Карлу, Мадриду и Риму, као и други од четири највећа турнира – Ролан Гарос.

Број фактора који на шљаци може да вам направи проблеме заиста је подужи, почев од самих услова за игру, односно стања терена, преко временских прилика, стила игре и начина кретања, па све до дела каријере у којем се играч налази... Отуда, одлука Роџера Федерера да потпуно прескочи овај део године и те како је разумљива.

С друге стране, поред неприкосновеног 'краља шљаке' Рафаела Надала, један од играча који се радује, или барем нема проблем, приликом преласка на ову подлогу јесте наш Новак. Иако је током каријере стекао, попут Маљорчанина, звање 'краља бетона’ – освојивши чак 51 од укупно 67 својих титула баш на тврдим подлогама.

Руку на срце, турнира на оваквим подлогама има далеко највише. Али, уколико сте гледали барем неколико Нолетових мечева на шљаци, односно бетону, могли сте да увидите да се његов приступ не разликује превише – пошто човек без икаквих проблема клиза неколико метара на бетону, па што би му онда исто био проблем на земљи, која је, поново изузимајући траву, најпогоднија за тако нешто?

Највеће име нашег спорта практично је ‘проходало’ управо на шљаци, на теренима покојне Јелене Генчић на Копаонику, пре него што је наставило школовање у академији Николе Пилића у Немачкој– где такође ‘доминирају’ земљани терени.

Задивљујући пут Србина ка месту у историји симболично је почео титулом у холандском Амерсфорту 23. јула 2006. године, када је баш на шљаци савладан Николас Мау из Чилеа, да би само седам дана касније Новак био приморан да преда финале Умага, када се због умора и исцрпљености није умало онесвестио, тада још увек, Станисласу Вавринки.

У међувремену су дошли велики успеси на бетону, пре свих тријумф у Монтреалу у августу наредне године, када је Ђоковић по први пут на истом турниру поразио Рафу и Роџера, за први Мастерс пехар, као и првенац на такмичењу из исте серије у Риму наредне сезоне.

После дванаест година међу професионалцима, када погледа иза себе, Новак и те како може да се поноси својим партијама и учинком на шљаци – до сада је играо 23 велика финала на земљаним подлогама уз учинак од 13 победа и 10 пораза. А, притом, важи за јединог играча који може равноправно да се супротстави ‘Бику са Маљорке’ на ‘његовом’ терену.

Такође, од 771 мечева у каријери, 230 их је одиграо на земљи уписавши 184 тријумфа и 46 неуспеха, што нам даје сјајан проценат успешности од 80 одсто.

Новак је током година постао рекордер ‘Флоро Италика’ са четири титуле, Мастерс у Кнежевини освајао је у два наврата, исто колико и мадридски, док ‘земљану’ колекцију, уз већ наведени Амерсфорт, односно португалски Ешторил, употпуњавају два пехара из Београда – са Сербиан Опена.

Није вам потребно ништа основа математике да бисте приметили да у комплетној рачуници недостаје један трофеј, и то онај најважнији, али смо њега наменски оставили за крај.

Са господом Лејвером и Доном Баџом момак са Бањице дели звање којим нико други не може да се похвали. У то друштво ушао је управо у Булоњској шуми прошле године, када је на терену Филип Шатрије по први пут у каријери освојио толико жељени Ролан Гарос.

Осим што је комплетирао Гренд Слем каријере, освајањем јединог од четири највећа турнира који му је недостајао, Новак је постао тек трећи играч – од када се лоптица пребацује преко мреже – који је у истом тренутку у власништву имао пехаре са Аустралијан Опена, Ролан Гароса, Вимблдона и УС Опена.

То је последњи пут пошло за руком Лејверу давне 1969, док је Баџ то учинио још пре Другог светског рата – 1938. године.

Ипак, постоји једна разлика, јако важна разлика, а то је да су Аустралијанац и Американац, за разлику од Србина, то постигли пре него што се тенис значајно и заувек променио, када је игра коју данас гледамо била значајно другачија.

Нови турнир у ‘граду светлости’ долази у деликатном тренутку за нашег аса, који игра тотално непрепознатљиво у последњих готово годину дана, тачније – управо од тријумфа на Френч Опену почетком јуна прошле године.

Тада је кренуо атипични пад у Новаковој игри, који је тек сада, почев од Мастерса у Мадриду, почео полако да подсећа на старог себе. Не толико разултатима или игром у крајњој линији, већ и самим говором тела када се нађе на терену – што је свакако јако важан знак.

Дефинитивну потврду бољих партија добили смо на прошлонедељном турниру у Риму, где је Ђоковић ипак заустављен у финалу од стране млађаног Александера Зверева, али су мечеви против Доминика Тима у полуфиналу (6:1, 6:0) и Хуана Мартина дел Потра рунду раније (6:1, 6:4) прави рецепт за оно што следи.

Ђоковићу ће овогодишњи ‘Куп мускетара’ бити 13. у каријери, а осим једне титуле има и још три финала, као и два пласмана међу осам најбољих. Колико се добро сналази на шљаци говори и податак да је већ 2006, са 19 година, играо четвртину финала, а већ наредне и полуфинале.

На 55 мечева у главном граду Француске одиграо је 66 мечева, добивши 83 одсто њих, уз 11 неуспеха.

Ниво који је достигао у Мадриду и Италији у протеклих месец дана свакако да није довољан за одбрану круне, али јесте одлична основа за оно што га чека на турниру за који га вежу посебне емоције.

Нама остаје да се надамо у његов таленат, бројке и српски инат, а на Андреу Агасију, новом тренеру, можда је и најтежи задатак.

Да објасни шампиону да када размишља тако – то и остаје.

Новак Ђоковић – каријера кроз подлоге:

Тврда: 593 меча – 501 победа, 92 пораза

Шљака: 230 мечева – 184 победе, 46 пораза

Трава: 85 мечева – 69 победа, 16 пораза

Новак Ђоковић – титуле кроз подлоге:

Тврда: 68 финала – 51 титула, 17 пораза

Шљака: 23 финала – 13 титула, 10 пораза

Трава: 6 финала – 3 победе, 3 пораза



Извор: Б92