Анализа: Мјесто гдје је Новак Ђоковић постао бесмртан!

Новак Ђоковић браниће титулу на Ролан Гаросу којом је прошле године исписао историју 'белог спорта', освојивши једини Гренд слем трофеј који му је недостајао.

Тенис 25.05.2017 | 23:15 Српски тенисер је у финалу победио Енди Марија са 3-1 (3:6, 6:1, 6:2, 6:4), дошао до свог 12. Гренд слем трофеја и оборио неколико рекорда.

Тријумфом на стадиону 'Филип Шатрије' комплетирао колекцију са сва четири највећа турнира и тако постао осми играч којем је то пошло за руком, после Роџера Федерера, Рафаела Надала, Роја Емерсона, Рода Лејвера, Фреда Перија, Андреа Агасија и Дона Баџа.

Такође, постао је први играч у Опен ери који је у истом тренутку у свом власништву имао пехаре са свих Гренд слемова, што су пре њега чинили само споменути Баџ (1938) и Лејвер (1962).

Титтула у Паризу свакако је најтеже освојена од свих 67 колико је до сада сакупио јер је на истом месту у прошлости доживљавао болне поразе, али се на крају чекање исплатило.

Управо је српски тенисер први значајнији пробој на великој сцени направио на Ролан Гаросу 2006. где је морао да преда меч четвртфинала Рафаелу Надалу због повреде.

Годину дана касније, одиграо своје прво Гренд слем полуфинале, али је поново по њега кобан био 'Бик са Маљорке', а историја се поновила и 2008. године.

Уследио је тежак период на преласку из прве у другу деценију 21. века – 2009. га је у трећој рунди зауставио Филип Колшрајбер са максималних 6:4, 6:4, 6:4, да би годину дана касније доживео нови шок. Противник је био Јирген Мелцер из Аустрије, тада 22. играч на АТП листи, а после 2-0 и брејка вишка у трећем сету, чинило се да нас чека ново полуфинале.

Уследио је шокантан преокрет и пораз трећег носиоца, па је тај дуел последњи у којем је испустио вођство од 2-0 на неком Гренд слему.

Прекретница у каријери најбољег српског спортисте било је освајање Дејвис купа 2010. у Београду, после чега је уследила невероватна серија на почетку нове сезоне. Освојио је све турнире на којима се појавио у првих пет месеци и у Париз стигао као човек којег су сви видели на победничком постољу.

Међутим, титула је и 2011. остала недосањани сан – у полуфиналу се састао са Роџером Федерером, којег је претходно два пута савладао те сезоне, али је Швајцарац одиграо један од најбољих мечева на шљаци и прекинуо низ од 48 узастопних Новакових победа.

Следеће три сезоне обележили су порази од Надала, два у финалима и једно у полуфиналу, а посебно је болан био онај из 2013. када га је "пецање" коштало да задржи брејк у одлучујућем сету. Шпанац је био нерешива енигма на шљаци, не само за Ђоковића, већ и за остале тенисере, али је пре две године шанса била много већа јер он није био противник.

Са друге стране мреже нашао се Стан Вавринка и све је кренуло добро после освајања првог сета. Али Србин је почео полако да попушта, Швајцарац да игра агресивније и пораз је био неизбежан после 60 директних поена ривала. Церемонију доделе пехара обележиле су дуге овације домаће публике упућене Ђоковићу који није могао да издржи, емотивно се потпуно "распао" и заплакао.



Ипак, године чекања дошле су на наплату на том чувеном Ролан Гаросу 2016, на којем је до финала изгубио само један сет.

Почело је убедљивим тријумфом над Јен-Хсун Луо којем је препустио само пет гемова, а имао невероватно серију од 14 узастопно добијених. Јубиларна, 50. победа на Отвореном првенству Француске стигла је против Стива Дарсиса у другом колу, да би у трећој рунди са 6:2, 6:3, 6:3 елиминисао Аљажа Беденеа.

Ситни проблеми појавили су се у четвром колу и није их направио противник, већ киша, па је Роберто Баутиста Агут успео да "откине" Ђоковићу тај споменути сет, али ризика од евентуалног испадања није било.

Томаш Бердих постао је редовна муштерија, Доминик Тим у свом првом полуфиналу није имао шансе против моћног Ђоковића и тениски свет је добио оно што је тражио – велико финале двојице најбољих играча на туру, Новака Ђоковића и Ендија Марија.

Британац је мадридским финалом и титулом на Мастерсу у Риму потврдио да му шљака више није толико мрска подлога, а добијен први сет само је унео нову сумњу да ће више пута виђен сценарио поновити. Новак није био довољно агресиван све до почетка другог дела игре, када се све променило.

Почео је да удара лоптицу онако како је то чинио током читавог првог дела сезоне, лако изједначио, а онда наставио да "ломи" ривала и сан је био све ближи. Тог 5. јуна постао је када је резултатом 3:6, 6:1, 6:2, 6:4 пао Енди Мари – за историју и бесмртност.

Пао је на терен стадиона 'Филип Шатрије', традиционално појео мало шљаке, а онда попут једног од својих узоре Гуге Куертена, рекетом нацртао срце на подлози и захвалио се навијачима који су га носили до највећег тријумфа у каријери. Тада је све добило смисао и Ђоковић је ушао у ред малобројних тенисера који су освојили све – у ред бесмртника.

Много тога се променило од тога дана у Новаковој каријери – од пада форме, преко приватних проблема и повреда, до промене целог стручног штаба. Ипак, други тенисер света, ове године стиже као свакако један од фаворита за одбрану париске круне.



Извор: Б92