Смјене Влада Српске и ФБиХ

Готово у исто вријеме опозиционе странке у Републици Српској и Федерацији БиХ су упутиле у парламентарну процедуру захтјеве за смјену влада.

Босна и Херцеговина 22.05.2017 | 22:28 У Републици Српској о тој теми би се требало расправљати 31.маја, док је судбина захтјева Социјалдемократске партије (СДП) и Демократске фронте (ДФ) у Федералном парламенту још увијек на чекању.

У оба случаја основни мотив је катастрофална економска ситуација у оба ентитета.

Бранислав Бореновић, предсједник Партије демократског прогреса (ПДП) каже како је у протеклих десет година, према анализи коју је провела опозиција, укупан дуг у Републици Српској удвостручен, да је шест пута порастао сервис дуга у односу на изворне приходе у ентитетском буџету, те да је седам пута порастао износ за отплату кредита у годишњем буџету.

"Да је чак десет пута порастао дуг здравтсвених установа према пензијском фонду за доприносе које требају да уплаћују, да је животни стандард Републике Српске мањи за тридесет посто, да је негативна стопа природног прираштаја у Републици Српској у 2016. години износила чак 35%, три банке су пропале за ових годину и по дана, три пута су порасли губици скоро свих јавних предузећа. Мислим да су ово довољни показатељи за опозив Владе", поручује Бореновић.

Захтјев за смјену Владе Федерације БиХ упутиле су опозиционе странке - СДП и ДФ. Један од разлога је, како су навели, што је Федерални парламент оборио извјештај о раду, а затим и о извршењу буџета.

"Та заправо два акта показују да се парламентарна већина игра са Владом Федерације, јер су два кључна документа оборили", каже Ђенан Џонлагић из ДФ-а.

Прање руку или протести

Челни људи у обје ентитетске владе негирају проблеме у функционисању извршних институција, тврдећи да разлога за смјену нема.

Истовремено, и аналитичари су подијељени у мишљењу о томе да ли је прави тренутак за смјену влада, с обзиром да ће за мање од годину и по бити одржани парламентарни избори.

Економиста Дамир Миљевић оцјењује како се чуди да опозиција и раније није постављала питање смјене владе, јер су економски показатељи то захтијевали.

"Мислим да је овај тренутак изабран из једног врло једноставног разлога, јер сви економски параметри, почев од просјечне нето плате која је за 20 марака мања него што је била прије пар мјесеци, до стања у буџетским фондовима, социјалних бунтова жељезничара или радника у шумарству, је био пресудан окидач да се то уради сада. Уколико приједлог не прође, опозиција има двије варијанте - или да 'опере руке' или да грађане изведе на протесте", наводи Миљевић.

За разлику од Миљевића, економистица Светлана Ценић тврди како сада уопште није тренутак за тражење смјене ентитетских влада.

"По мени, логичније би било да је опозиција, ако хоће већ нешто да учини, кренула на терен од врата до врата, од човека до човека, разбијала страх код људи од власти, едуковала их, заступала њихове конкретне проблеме. Ове иницијативе мислим да се могу претворити у своју супротност и да власт, с обзиром да има већину, арогантно дезавуише било какву иницијативу. То ће се десити и у Републици Српској и у ФБиХ. То довољно говори какви ће исходи иницијатива бити", поручује Ценић.

Каква ће бити судбина иницијатива у Парламенту Федерације БиХ у овом тренутку тешко је прогнозирати.

Но, уколико 31.маја на дневном реду Скупштине Републике Српске не буде опозив постојеће владе, из опозиције најављују да од захтјева не одустају ни у периоду након тога.

Извор: РСЕ