Деценију послије Калчополија, емотивни Буфон!

Ни прва љубав ми није била узвраћена, али је била љубав! Две титуле су ми узели, али их ја бројим 10! Легендарна колумна легендарног голмана. . .

Фудбал 23.05.2017 | 23:45 Фудбалер старог кова. Поштован толико да може да се издигне изнад фраза за свакодневну употребу. Ђиђијева реч има посебну тежину. Чак и кад се са њом многи неће сагласити. Мишљење ће уважити. А став Ђанлуиђија Буфона је да је Јувентус за његовог мандата на голу освојио десет, а не осам титула, како каже званичан податак.

Наравно, разлика је у оне две титуле које су Старој дами одузете због свих малверзација са судијама, откривеним у афери Калчополи. Сви ће рећи да их је Јувентус украо ривалима.Буфон ће одговорити тврдњом да се никоме од играча Јувентуса то не може прикачити као грех. Ако је намештаљки и било - а суд је доказао да их је било - екипа није имала везе са тим. Стога их Буфон рачуна као своје. И не занима га шта ће писати у историјиским књигама.

У колумни за дневник Стампа, Буфон на поетски начин образлаже такво виђење ситуације. А с обзиром на то да је добро познато какав је говорник у питању, преносимо вам целу колумну. Вреди сваки секунд вашег времена.

Дан после освајања шесте узастопне титуле првака у Серији А...

"Победили смо. Опет. Шести пут узастопце. Рекорд који делимо Барза (Андреа Барзаљи), Кјело (Ђорђо Кјелини), Лео (Бонучи), Штефа (Лихтштајнер) и Клаудио (Маркизио). Искуснија група (наравно не кажем стара... осим за Андреу, он је баш стар).

Месеци су пролазили, утакмице, успеси, многи су говорили о већ виђеној титулу, брисаном путу до ње, лаком првенству и манифестацији супериорности. Нисам био сагласан.

Они који ништа нису освојили покушавају да банализују напоран рад оних који су успели. Ништа у овом шестом Скудету није било очекиваном, предвидиво или сигурно.

Били смо фаворити наравно, јер смо тај статус изградили у последњих пет сезона. Али морали смо да кренемо од нуле, били смо на новом испиту, борили смо се и победили. Нико нам ништа није поклонио.

Сваки тим против нас даје све од себе, сви навијају против нас. То је нормално, најјачи су увек најомраженији. Другима остављам антипатију и завист према свему што је овај клуб, цео клуб, остварио.

После сваке победе прва реч на уснама ми је ’сутра’. Поносан сам на трофеје које сам освојио. Осећам се као човек свог времена, али оно што ме тек чека је оно што ме одржава живим и у сталном покрету.

Добио сам и више но што сам од живота желео, сигурно више но што сам тражио. Испред сваке нове циљне линије, остајем свестан да сам се одрицао свега и да ми се све - па можда и више - вратило.

То је позадина сталне захвалности у животу која ме чини оптимистом и гура ме преко сопствених граница, изнад победа, изнад лимита.

Имам шест Скудета у низу, такође и десет у каријери (укључујући и две одузете у Калчополију). Да, десет. Није ме срамота да то кажем. Све сам их освојио, на терену, поред шампиона чија лица, умор и осмехе могу да видим док ово пишем.  Фудбалски савез, Википедија и управа Серије А кажу да их је било осам. Нећу да се расправљам око суђења, суда или закона, али нико не може да ми одузме право да их све осећам.

Моја прва љубав је била девојка коју сам упознао у средњој школи. Није то била узвраћена љубав, али оно што је за мене важно је да јесте била љубац. Признање није све у животу.

Неке Васкове песме или Нерудина поезија доживљавам као интимно моје. Нисам их ја написао, али то је релативно на крају крајева. Као што Троиси пише у ’Ил Постину’, поезија није о ономе који ју је написао, већ о ономе коме је помогла.

Нема дакле контроверзи. Никакве жеље да се отварају затворена поглавља. Само понос због свега што сам изградио, освојио на терену. Никад сам, увек као део тима!

Понос ме враћа на лето 2006. Вруће и помахнитало лето, лето разумљивих одлазака о којима се не сме судити. Али и лето устројства и жеље да се промени историја. У ствари, да се напише историја. Нико као ми. Нико пре нас.

Мислим на Павела (Недведа), Алекса (Дел Пјера), Давида (Трезега), Кама (Маура Каморанезија)... И онда на себе.

Изабрали смо да останемо заједно, да укажемо поштовање овом дресу, овог клуба, ових навијача. Изгубили смо све као бисмо добили нешто што се не може мерити нити продати: поштовање, наклоност.

Основне вредности за групу и тим, јер без нас не би било победа, рекорда и освајачких похода.

Не желим да улазим у дневник познатих цитата, али без свих оних који раде на и ван терена (можда и у сенци) како би мени омогућили да будем најбољи што могу, све ово не би било могуће.

И најчудесније од свега овога је што није још готово".

Јувентус 3. јуна у Кардифу против Реала за трофеј европског првака.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес