Женско име које је од давнина омиљено у нашем народу

Права лична имена могу се по пореклу поделити на три категорије: народна, календарска и остала.

Занимљивости 22.05.2017 | 16:00 У нашој традицији постоји веровање да име снагом значења може одредити својство онога ко га носи. Српска народна имена су већином словенског порекла, а међу хришћанима су одомаћене варијанте грчких и јеврејских имена.

Драгана

Старо словеносрпско име чије порекло води од основе придева 'драга'. Од давнина је име омиљено у народу. Средњовековна српска властела обилује именима насталим из овог именског корена. Од њега су изведена имена Драга, Драганче, Драги, Драгиња, Драгица и Драго.

Тома

Хришћанско, српско наслеђе потиче из арамејског 'те ома' у значењу „близанац”. Од старине једно је од чешћих мушких имена широм Европе, а касније и Америке и Аустралије, захваљујући томе што га има у светачком црквеном календару и што се тако звао један од дванаесторице апостола. Најранији историјски извори помињу краља Томислава, краља балканских српских Словена с почетка 8. века.

Маја

Име потиче од грчког 'Маиа' што је назив грчке богиње, мајке Хермеса. У римској митологији је била богиња природе, плодне земље и биљака. Једна је од Плејада по којој је настао назив месеца у години, кћи Атлантова и мајка Меркурова. У индијској митологији је божанство женске праснаге, богиња привида и разочарања. Обично се надева детету рођеном у месецу мају. Од овог имена изведено је име Мајин.

Огњен

Старо словеносрпско заштитно име настало од придева 'огњен' у значењу „пламен, ватрен”. У прошлости, док се још веровало да реч има дејство магије, било је у функцији очувања живота детета јер се надевањем оваквог имена веровало да ватра и муња, тада још неистражене природне појаве, не могу нашкодити детету које је и само пламен, ватра.

Народна имена су, наравно, најстарија категорија антропонима код Срба. Направљена су од речи које живе или су живеле у народном језику. По форми могу бити проста или изведена из одговарајућих заједничких именица (Вук, Голуб, Лабуд), изведена од скраћених имена (Милан, Милош, Милун) и сложена (Миодраг, Драгомир, Миливој). У давна времена постојао је и антропонимски тип име-реченица, који је до данас допро у сливеном облику Дабижив (да би био жив). Имена су током настајања била мотивисана, односно, њима се изражавала нека жеља, али су с временом, у свакодневној употреби, губила првобитно значење.

Календарска имена никада нису освојила српски именослов. Она су до данас остала само његова допуна. Срби су их добили од Грка при примању хришћанства, али је познато да су наши преци и пре крштења Словена, захваљујући измешаности с Грцима, спорадично прихватали њихова имена. Ове позајмљенице су, наравно, с обзиром на различите језичке системе, морале да се прилагоде нашем језику.

Остала имена. На одабир имена које ћемо дати детету утичу традиција, мода, актуелна политичка дешавања или наши лични разлози. У средњем веку је, на пример, захваљујући утицају књижевности, код Срба било популарно име Оливер. На исти начин, утицајем литературе, може се објаснити данашња популарност имена Наташа или Светлана.

Курир Стил