На боловању због кречења, одмора

Радници јавних институција у БиХ последњих година све више неоправдано одлазе на боловање. Тако, на пример, због незадовољства и стреса на послу, продужених годишњих одмора или уређења куће многи врше притисак на лекаре да им отворе боловање, што највише финансијски оптерећује заводе за здравствено осигурање.

Босна и Херцеговина 21.05.2017 | 18:54 Док је широм БиХ повећан број запослених у општинама, министарствима, здравственим или образовним установама који одлазе на боловања дужа од 40 дана, они радници који су запослени код приватника одлазе болесни на посао углавном због страха од губитка посла.
 
Како сазање Клиx.ба од 430.000 осигураника Завода за здравствено осигурање Кантона Сарајево, сваки месец око 1.700 радника отвори боловање, од чега их од 30 до 40 одсто остају на боловању дуже од 42 дана.

Доктор Фикрет Јунуз из овог Завода открива да се по основу рефундације средстава за боловања годишње из касе Завода КС издваја око шест милиона марака.

"Наши контролори су протеклих осам месеци интензивно прегледали око 3.000 боловања и установили смо како је око 15 одсто боловања у КС неправилно отворено и вођено. Највећи проблем је што пацијенти не познају своја општа права и обавезе, док лекари који немају право отварати и водити боловање то раде. Већина осигураника нема изабраног доктора јер се лече у установама које не раде у складу с важећим законом. Пацијенти заобиђу изабраног доктора и оду код специјалисте да им отвори боловање. Све се то због разних дијагноза и налаза протеже месецима и онда када пацијент треба доставити послодавцу дознаке, врати се код изабраног доктора који и не зна да је овај отворио боловање. Тада настају проблеми", прича Јунуз.



Он је потврдио како право на боловање највише злоупотребљавају запослени у јавном сектора.

"Узимају боловање због проблема на послу, смена директора и шефова, размештања с једне позиције на другу... Незадовољни су послом и односом с послодавцима те на основу тих тегоба одсуствују с посла по 30, 40 дана, а понекад и по неколико месеци. Уколико имају неке додатне активности на послу, а уз то још и неку хроничну болест, користећи право на здравствену заштиту унапред планирају летовања, зимовања, кречење куће", истакао је Јунуз.

Породични лекари боловање могу прописати најдуже шест седмица, а после тога пацијент уз одобрење лекарске комисије може продужити боловање до шест месеци максимално.

Међутим, највећи проблем боловања која отварају лекари породичне медицине су дуготрајне дијагнозе. Поједини пацијенти на неке прегледе чекају и по месец дана због чега је, како каже лекар породичне медицине Дома здравља Зеница Лејла Башић, тешко проценити да ли неко симулира одређено оболење.



"Боловања су велики проблем примарне здравствене заштите. Управо због тога поједини послодавци захтевају преглед сецијалисте медицине како би утврдили да ли постоји основ да се неко боловање продужи. Пацијентима су лако доступне информације о разним болестима, па они врло лако симулирају симптоме неких оболења и на тај начин оду на боловање. Жале се на болове у стомаку, леђима, главобоље, повраћање или дијареју, а све су то су то симптоми кроз које је јако тешко дијагностичким процедурама доказати неку болест", појаснила је Башић.

Док сарајевски Завод има четири контролора, бројни други кантонални заводи за здравствено осигурање немају контролоре који надзиру евентуалне неправилности при узимању боловања као ни податке о укупном број закључених боловања у протеклом периоду.

Сваки четврти запосленик у Тузланском кантону прошле године је користио боловање. Од 40.333 боловања, колико је регистровано у овом кантону 2016. године, 11 одсто је било боловања изнад 42 дана.

"Боловања у ТК најчешће се узимају због болести коштано-мишићног и циркулаторног система те болести везане за ментално здравље. У нашем кантону прошле године највише су користили боловање упосленици Клиничког центра у Тузли, Рудника мрког угља Бановићи и МУП ТК", рекла нам је Маида Мулић, директорица Завода за јавно здравство Тузланског кантона.

Иначе, у свим кантонима боловање највише користе запослени здравствених установа.

Боловање не злоупотребљавају само осигураници, већ и послодавци. Како сазнајемо, за пацијенте којима се након боловања проценити друга категорија инвалидитета, послодавци често немају адекватно радно место на које би га вратили на посао.

Због тога их они, каже Јунуз, гурају даље према систему здравствене заштите како би искористили право на рефундацију средстава од завода за здравствено осигурање. Према подацима из завода здравственог осигурања, БИХ има све више болесног радничког кадра, због чега се у нашој земљи сваке године за боловања издваја 20, 30 и више милиона марака.

(Клиx.ба)