Кустурица '92: Ја сам Југословен

Емир Кустурица 1986. године добио је Златну палму на Филмском фестивалу у Цаннесу, а на годишњицу освајања награде, у мају 1992. године Милован Илић Минимакс с њим је у Паризу разговарао о рату, филмовима, Сарајеву и распаду Југославије.

Регион 21.05.2017 | 10:45 Мај 1992: "Рат у Босни је агонија титоизма, а мени ништа друго не преостаје него да тамо шаљем хуманитарну помоћ и, наравно, снимам филмове", каже Емир Кустурица, с тренутном адресом у Паризу.

Ти си у овом студију већ мјесецима. Зашто тако дуго?

Ја своје филмове обично монтирам око пола године. Ту квоту још нисам потрошио... Слика ће бити готова до краја маја, а филм ће се појавити у септембру.

Како ће се филм звати?

"Амерички сањари".

Ако није тајна о чему је у филму ријеч?

То је један ироничан однос према ономе што се тамо сада догађа... Као што видим у Лос Ангелесу и Сан Францисцу сада је полицијски час... Укратко: тема је заправо како је Америка престала бити метафора! Ми смо сви одрасли с Америком као метафором. То је једна реална земља у којој још увијек има људи који сањаре те снове и утолико бивају смијешни и драги... Као што смо ми као дјеца гледали Јеррyја Леwиса, смијали му се... Сада сам ја Јеррyја, Фаyе Дунаwаy и још неке велике звијезде конфронтирао с неким млађим звијездама.

Гдје си све снимао?

Свуда.. Од Аљаске, преко Аризоне и Цалифорније, до Неw Yорка. То је био огроман простор и велика мука.

Шта мислиш: хоће ли "Амерички сањари" бити велики филм?

Не знам. Видјећемо... Имам неки осјећај да је ту било добре енергије и да ће се та верзија од четири сата (коју сада филм има) кад се буде полако сужавала лијепо доћи на два и по сата. Главно је да се не стидимо!

Када ће се и гдје одржати свјетска премијера?

У септембру, у великом паришком кину "Реx". Та дворана има око двије и по хиљаде мјеста. А послије Париза - што нам бог да!

У колико ће се паришких кина тај филм приказивати?

Колико ја знам, у петнаестак. А послије тога филм почиње "шетати" по свијету.

Кад комплетно завршиш филм, у ком правцу ћеш кренути: према Неw Yорку, Сарајеву или...?

Ја сам кренуо Андрићевим стопама... Покушао сам помоћи тој земљи колико могу, трудио се и успио произвести сасвим контроверзне резултате мог дјеловања. Има много људи који мисле да је у реду то што сам радио, многи мисле да није у реду... Међутим, у бити ја никад нисам био политичар, нити сам могао да се бавим политиком.

Зашто?

Зато што сам емоционалан и експлозиван човјек. Као такав, политиком се не бих могао бавити. Међутим, схватио сам да морам на неки се начин бранити од тог лудила.

На који начин се браниш?

Радом... У јануару (идуће године) ја већ почињем снимање филма "Злочин и казна на Манхаттану".

Је ли сценариј већ готов?

Да, написали смо га Гордан Михић и ја.

Имаш ли још неке планове?

Како да не. Послије "Злочина и казне на Манхаттану", идем у још два филма с једним њемачким и једним француским дистрибутером.

Кад ћеш потписати уговоре за та два филма?

Ових дана.

Значи, тебе ни рат не може омести...

Да, оно што је Андрић радио за вријеме Другог свјетског рата, ја ћу радити за вријеме овог новог.

Има ли шанси да снимиш "На Дрини ћуприју" прије него што је сруше?

Ако будемо снимали тај филм, ми се свакако нећемо моћи везати за постојећи мост. Ми га морамо направити.

Вељко Булајић је рушио праве мостове, због умјетности...

Булајић је друго: он је радио своје филмове за вријеме титоизма. Он је то могао захваљујући нашем бившем монарху. И за наше паре. Међутим, ја сам човјек који већ други филм снима за туђи новац, а не за југословенски... Ријеч је, наравно, о новцу бивше Југославије.

Још увијек се прича о твом говору, који си одржао приликом уручења АВНОЈ-еве награде... Мислиш ли још увијек тако?

Моје су изјаве, као што малочас рекох, за многе контроверзне. Међутим, ја мислим да су моје изјаве врло досљедне... Ја сам у суштини остао Југословен и вјероватно ћу тако и умријети; мој одгој је такав био.

Молио бих те да будеш мало конкретнији...

Сулудо је у Југославији наступати грађански!

Зашто?

Зато што је то нешто што нема своје коријење. Свако ко наступа етнички, тај добива поене и тај реализује свој сан... Донекле, наравно, колико то може. Ја сам на уручењу АВНОЈ-евих награда говорио дан прије него што је пукло оно у Румунији... Мене углавном критикују у Босни. Кажу: бави се филмом, а немој политиком! И у Хрватској тако причају... Видим по новинама.

Другим ријечима...

То што сам ја тада говорио није "држало воду", јер је било немогуће. А практично је, што се мене тиче, било оптимално... Да су се комунисти (у оном смислу у коме су имали власт) почели трансформирати раније, све би ово било другачије!

Сматраш ли да си тренутно добро информисан о стању у бившој Југославији?

Ово што се у Југи догађа (на просторима, како овдје кажу, бивше Југославије) је крајње потресно и тужно. Сад је стварно дошло вријеме у којем ти етнички лидери требају водити ту политику, а ми грађани повући се и бавити хуманизмом.

И шта си ти одлучио?

Одлучио сам да у Сарајево пошаљем (заједно с Баждаревићем и Хаџибегићем) око двије тоне хране и лијекова. Наравно, од пара које смо скупили заједно... Формираћемо и један фонд за Босну, који ће постојати док траје овај рат (а изгледа да ће рат трајати дуже). Према томе, ја се потпуно окрећем нечем што је практични хуманизам, а не тај апстрактни политички... У Југославији колико има људи, толико има генијалаца који политику најбоље знају. Ја не бих хтио бити један од тих.

Куста као мета
 
Генерал Кукањац те је позвао да дођеш у Сарајево и да помогнеш. Јеси ли му одговорио, односно имаш ли намјеру доћи ускоро? Би ли смио доћи?

Ма, није проблем са мном: нема шта не бих смио направити. Међутим, ја сам послије тог позива истестирао много људи и Срба, и Хрвата и Муслимана...

 И?

Ја немам прецизан увид у тренутну политичку ситуацију. Ја њу не знам: могу само рећи оно што сам чуо...

Јеси ли чуо што ће бити с Југословенском народном армијом у Босни и Херцеговини?

Она ће, по мом суду, за неколико дана постати српска Територијална одбрана. Односно, постаће оно што се они тамо договоре.

Знаш ли зашто те неки нападају?

Управо зато што је генерал Кукањац позвао баш мене. А ја сам био увјерен да се проблем Армије може ријешити на онај начин на који је Источна Њемачка ријешила тај проблем; да се Совјетска армија повуче у року од три-четири године.

Шта мислиш; зашто је дошло до рата у Босни?

Ја мислим да сам хуманиста, а по политичкој вокацији антититоиста... Зато сматрам да је ово што се сада у Босни дешава - агонија титоизма (у којој јунаци сходно својој величини и пропорционално својој снази војној и другој играју мању или већу силеџијску улогу). Ми смо ту немоћни. Мени је коначно постало јасно да било чији индивидуални допринос (у томе што се зову нације и народи, што ја све мање разумијем) постаје ништаван. Утолико ми је јасније да морам помагати слањем помоћи.

Ниси ми одговорио хоћеш ли доћи у Сарајево (на позив генерала Кукањца) или не...

Ја не знам шта бих тамо могао да радим, осим да будем добра мета неком... Да се неко прослави, да ме упуца и да буде славан послије тога да ме је убио усред Сарајева! Наравно, ја се ни тога не бојим, али морам да завршим овај филм у Паризу.

Јеси ли за цијелу Босну (као што је призната) или си за подјелу (ради мира)?

Ја сам увијек био против свих подјела... Био сам и против подјеле Југославије. Мислим да ће Босна и Херцеговина (зависно од воље тих народа)... У ствари, тешко је о томе говорити, јер ја немам осјећај ниједног народа. Ја сам градско дијете. За све сам што се они договоре. У принципу сам против насиља и против тога да падају гранате у моје двориште... А оне већ падају и ломе те наше багреме и те наше брезе.

Је ли ти јасно зашто се народи свађају и зашто ратују?

Наши народи имају принцип историјског мишљења и историјског памћења између два храњења, као кокошке. Сваки пут кад покушаш да им предочиш било што што је узрок у историји, то се не прима и не прихвата. Мене, рецимо, сврставају у неке редове којима ја ни формално (ни на други начин) нисам припадао.

Опет бих те замолио да будеш мало конкретнији...

Ако си рођен у Босни, а ниси Србин, а у принципу си антитеиста (и ако у периоду монархобољшевичке владавине видиш распоред невоља које се данас реализују), тебе одмах гурају под скуте другим људима... Или ти прикаче све оно што ти ниси рекао и ти постанеш оно што ниси.

Комунистички синдром

Тебе су сврстали у групу с Ивицом Осимом и Гораном Бреговићем... Јесте ли ви стварно "страшна тројка"?

Судећи по овој бради, свашта би могло да се каже... Ма, какав смо ми трио! Прије свега, Бреговић је сарајевски умјетник у оној мјери у којој сам и ја, Осим је мајстор свог посла... По исхитреним изјавама неких муслиманских кругова, ја и још неки смо криви што нам жене нису Муслиманке (него су Југославенке, као и ми). Они кажу: Српкиње...

На шта ти све ово личи?

На синдром четрдесетосме... Сада је вријеме изјашњавања, вријеме у коме бих ја, рецимо, морао да се изјасним. Прије свега, не видим што то значи... Као четрдесетосме; "не" Стаљину или "не" неком ко је у Босни установљен као велики непријатељ муслиманског народа (а они у Босни виде Милошевића као великог непријатеља муслиманског народа).

Према томе...

Према томе, мени преостаје да шаљем пакете и да правим филмове!

Кад су толико запели, зашто се не изјасниш?

Зато што је то комунистички синдром... Изјаснио се, не изјаснио се. Ја сумњам да се у таквим условима може стварати било каква грађанска држава.

Сигурно си чуо да је створена нова Југославија... Какву јој будућност предвиђаш?

Не знам. Вјероватно размишља о поновном окупљању још неких народа.

Хоће ли, по твом мишљењу, у нову Југославију ући Босна (или дио Босне), Македоније?

Ја не знам шта ће они. Само знам да ће они једног дана, кад испуцају сву муницију, почети размишљати шта јести. Једног дана све то ће се вратити на базични, а не на политички проблем.

Сједим и пишем.

Имаш ли тјелохранитеља?

Не, а толико сам се наизјављивао, покушавајући да помогнем колико могу, да сам могао очекивати метке и по мени и по мојој породици.

С ким се дружиш у Паризу? Гдје излазиш?

Разочараћу те: не излазим нигдје. Сједим код куће с дјецом. Помало пишем...

Шта пишеш?

Неке своје приче.

Свираш ли можда у неком бенду?

Не, али сам прије неколико дана био на концерту групе "Трговачки путник"... Они ме подсјећају на оно што сам ја радио. Само, стар сам ја за то: имам већ тридесет шест-седам година.

Знаш ли каква је тренутна ситуација у Сарајеву?

Људи су тамо у опсади и под кишом граната.

Да ли су чуо да се твој друг Неле Карајлић преселио у Београд?

Да, чуо сам... У ствари, видио сам га у некој емисији преко сателита. Он има бебу и паметно је што је отишао.

Имаш ли, за крај, неку поруку?

Имам... Наши народи требају кренути од почетка, од описмењавања. Такође, требају мало размакнути те периоде између два храњења и да се из тог пилећег (односно кокошјег) историјског памћења баце у један озбиљан однос према историји.

Је ли то све?

Не. Поручујем им да се не кољу и да не убијају једни друге!

Разговарао: Милован Илић Минимакс (РТВ ревија, 1992.)

(Слободна Босна)