Тужна статистика: Све више штедимо

Домаћинства у БиХ, за четири године, смањила су месечну потрошњу за чак 160 КМ, док су износи депозита код комерцијалних банака, највећи до сада забележени.

Босна и Херцеговина 21.05.2017 | 10:35 Последњи подаци Агенције за статистику БиХ показују да је просечно домаћинство у 2011. години трошило скоро 1.570 КМ месечно, док је потрошња 2015. године пала на 1.408 КМ.

У истом периоду, пропорција домаћинстава која штеде део својих прихода порасла је за 28,4 одсто и износи 18 одсто. Такође, укупни депозити становништва код комерцијалних банака у БиХ на крају 2016. године износили скоро 10,5 милијарди КМ, што је највише до сада.

Ове чињенице показују да нема потрошње, а без потрошње нема ни нове производње, појашњава економиста Александар Љубоја.

Када је криза, када је будућност неизвесна, становништво, предузећа и институције рестриктивно се понашају у потрошњи, истиче он, и таква ситуација сада се осликава у БиХ.

''У доба рецесије смањује се потрошња из страха од будућности, становништво се одриче и тог малог дела прихода, који иначе опадају. Штедња расте, а потрошња и капитална улагања се смањују. Имамо негативну каматну стопу, Еурибор је негативан, цене на лондонском тржишту новца, на франкфуртској берзи су негативне, што значи да новца има, али да се не троши. Немамо инвестиционог циклуса и немамо потрошачког циклуса, и ако се тако буде одвијало упашћемо у дугорочну кризу, немогућност повећања обима производње и стварања нове вредности'', истиче Љубоја.

Подсећа да је овај тренд приметан последњу деценију, а није оптимистичан ни да ћемо у наредних десет година изаћи из кризе.



Из требињског удружења потрошача “Оаза” упозоравају да је животни стандард грађана у видном опадању и да нам је стварност још тужнија од статистике. Поразно је што на храну и безалкохолна пића породице троше чак 80 КМ мање него пре четири године, односно 416 КМ, док се за непрехрамбене производе и услуге издваја скоро хиљаду марака. Највеће ставке су режије и превоз, а најмање образовање и култура - тек 38 КМ месечно.

''Грађани смањују потрошњу и то на основним животним намирницама. Људи се буквално одричу куповине меса како би могли могли покрити трошкове комуналија, струју, телефон. Сви морамо прво да измиримо рачуне према јавним установама, приоритет су и дечје потребе и после свега остаје врло мало новца.

Бојим се да ситуација не буде још и гора, када видимо колико износи потрошачка корпа, колика је просечна плата и колико људи прима ту плату, стандард ће све више да пада'', оцењује Недељка Илић из удружења.

Људи намирнице купују на граме, воће и поврће на комад, одричу се куповине меса, посебно квалитетног.

''Набавка телетине у већини домаћинстава одавно више не долази у обзир. Неће тренутно нико пазарити килограм парадајза или тиквица, јер му се више исплати да за те паре купи пола киле меса. Јагоде и трешње сада коштају од 4 до 5 марака, а за килограм тог воћа, домаћице рачунају да могу купити пола килограма млевеног меса и направити два- три ручка'', истиче Илићева.

(Блиц)