Анализа: Произведено у Србији!

Озбиљно квалитетна "роба" је у питању.

Кошарка 20.05.2017 | 22:45
Анализа: Произведено у Србији!
С обзиром да Србија није имала клупског представника на Фајнал фору (Црвена звезда као једини представник завршила такмичење на 9. месту) можемо да се похвалимо чињеницом да смо имали веома велики играчки утицај у полуфиналним дуелима Евролиге на Фајнал фору у Истанбулу.

Погледајмо, Французе (осим Нанда Де Колоа), Италијане (Луиђи Датоме изузетак), Немце, Литванце (Јонас Мачијулис)... Велике кошаркашке земље, а нису имали некаквог посебног, неки и никаквог утицаја на овом великом догађају. А Србија, земља од око 7.000.000 становника, може да се похвали да је имала протагонисте на оба полуфинална меча, па да је практично је од тих играча веома много ствари зависило када су коначни исходи оба евролигашка полуфинала у питању.

У победи Олимпијакоса над ЦСКА је и буквално било тако. Милош Теодосић је решавао утакмицу, али је у последњем нападу погодио први обруч и Пирејци су прошли даље. Можда није дао тај кош, али Армејци не би ни били у таквој ситуацији да Милош - иако није био спреман 100% - није убацио 23 поена и имао једну асистенцију те два скока.

Да није одиграо такав меч, ЦСКА би убедљивије био поражен. Једноставно, не рачунајући Нанда Де Колоа и донекле Ерона Џексона, Тео је био тај који се питао и држао екипу Димитриса Итудиса у игри. Сви остали су били испод нивоа.

Са друге стране паркета, у редовима Олимпијакоса, имали смо као представника Николу Милутинова. Бивши центар Партизана имао је солидну ролу, играо је 13 минута, дао пет поена и имао два скока и две асистенције. Својим габаритом правио је велике проблеме Никити Курбанову у рекету где је "набијао" личне грешке противничким тешкашима. Ухватио је и неке лопте у нападу и допринео, колико му улога дозвољава, огромном успеху Пирејаца.

А када је дошао Фенербахче на ред,  Срби су тек тада имали шта да кажу на паркету, али и ван ње. На клупи Жељко Обрадовић (уз помоћника Владу Андроића), најбољи тренер Европе свих времена који јури своју девету титулу првака Европе у каријери. Тачка.

На паркету Богдан Богдановић и Никола Калинић. Два од три најефикаснија играча Канаринаца на овом мечу. Тачка.

Богдан је дао 14 поена и имао шест скокова, док је Калинић према властитом признању одиграо "швајцарски нож" партију где је попунио све колоне - 12 поена, шест скокова, шест асистенција и четири украдене лопте. Уз изузетног Екпеа Јуда наши репрезентативци су били главна карика која је довела до тога да скупоцени и славни шпански тим Реал Мадрид заврши такмичење у полуфиналу. Иако је лигашки део завршио на првом месту.

Све оне силне утакмице из лигашког дела, свих 30 кола уз све напорне мечеве у четвртфиналу, сав зној и труд стао је у 40 минута у оба полуфинала. И баш је било вредно имати Србе у тим моментима у тиму. Када је најтеже и најважније. Калина је држао часове ол раунд игре, Богдановић је био вођа код кога се налазила лопта када се ломило, Теодосић је био најбољи и најефикаснији играч код ЦСКА, а о припреми утакмице коју је одрадио Обрадовић глупо је трошити речи.

Делује да је управо тај психолошки склоп који је својствен играчима који су поникли на нашим просторима, односно онима који су у њему обучавани, пресудан за овакве врсте утакмица.

Тензија је толика да квалитет и знање више него икада уступају место храбрости, одлучности и ту се види ко има, а ко нема... Петљу. Доказ за претходно наведено је и Јан Весели који није Србин, али је прошао кроз дрил српске кошарке где се формирао као кошаркаш што се показало и у полуфиналу Евролиге - 12 поена, три скока, три асистенције.

Свака част Русима, Грцима и Турцима и Шпанцима који имају клубове у завршници турнира. Посебно Грцима где су домаћи играчи носиоци и главни у тиму (невероватни Василис Спанулиси Јоргос Принтезис), а имали су и тренера Димитриса Итудиса на челу ЦСКА. То исто се донекле односи и на Шпанце (Серхио Љуљ је показао да је тата кошарке. шпански тренер на клупи - Пабло Ласо). Ипак, код Руса претежно, а посебно код Турака, то свакако није случај.

Податак за неверицу је да турски клуб Фенербахче у полуфиналу Евролиге није имао ниједног рођеног Турчина на терену за 40 минута игре (не рачунамо натурализованог Бобија Диксона). 

Због свега наведеног наведене игре српских интернационалаца разлог су за осећај поноса. Показали су да су стварно цреме де ла цреме европске кошарке.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес

Коментари / 0

Оставите коментар