Покајнички интервју: Испао сам идиот!

Нисам могао ништа - ни да возим брзо, ни да гледам фудбал. . . А данас вино, жена, унуци. . .  Ко то може у Премијер лиги боље од мене? Непоновљиви Сем Алердајс и његова прича. . .

Фудбал 21.05.2017 | 17:30 Најкраћи селекторски мандат у историји Енглеске. Потрајао је тек 67 дана. Дуже није могао. Нити смео, после корупционашке афере због које је морао да напусти функцију.

Није била лака одлука, мада је била једина исправна, после сазнања да је Сем Алардајспристао на разговор са наводним менаџерима (заправо, то нису били агенти, већ новинари Телеграфа) и саветовао их како да избегну „правило треће стране“, за шта је требало, као, да добије 400.000 евра. Све је то снимљено, па процурило у јавности и онда Великом Сему није било спаса. После само једног меча на клупи Енглеске и победе у Словачкој, у квалификацијама за Мундијал 2018, голом Адама Лалане у надокнади времена.

„После тога нисам могао да гледам репрезентацију. Утакмицу са Малтом посматрао сам свега 15 до 20 минута. Даље нисам могао. Морао сам да искључим ТВ или да пребацим на неки други канал“, појадао се Алардајс у опширном интервјуу Дејли мејлу, првом откако је смењен са функције главнокомандујућег. „Играло се на Вемблију, а ја нисам ни добио прилику да водим државни тим на том стадиону. Требало је. Био би велики тренутак у мојој каријери. Болео ме је стомак због тог осећаја“.

Дуго му није било до приче, али како то обично бива у овим приликама, емоције су навирале. На пример, вече кад је сазнао да је откривен. Сео је у ауто у Лондону и кренуо назад ка свом Болтону.

„Никад нисам возио спорије него те ноћи. Била је то дуга вожња до куће. Не бржа од 50 миља на час. Требало ми је пет и по сати да стигнем. Полако, полако, полако... Нисам имао снаге ни радио да укључим. Само сам возио. У тишини. Било је ср... Ср... Ср... Звало ме је неколико људи, разговарали смо. Било ми је јасно да сам испао тотални идиот“.

Наредног дана дошао је на састанак са ченицима Фудбалске асоцијације Енглеске (ФА). Мислио је да ће се извући.

„Прво су ми рекли да нисам урадио ништа страшно осим што сам довео ФА у незгодну позицију. Кад сам дошао на Вемлби, на састанак са челницима, мислио сам да нећу остати без посла. Чинило ми се да ћемо само разговарати како да прођемо кроз ову ситуацију. Није испало како сам очекивоа. Очекивао сам дужи процес. Не кривим ФА што је донео такву одлуку. Нисам ни желео да одем, јер сам био спреман за посао. Осећао сам понос што водим репрезентацију. Добро смо стартовали, а онда се све одједном срушило. Осим последња два дана на функцији, сваки претходни је био одлилчан. Вредно је истаћи да полиција није открила ништа чиме би покренула истрагу против мене, јер заправо никоме нисам указао како да заобиђе правило треће стране“.

Патио је Алардајс, а патили су и његови најближи.

„Нашао сам се у позицији у којој ми је живот изгледао уништен. Људи те сваки час фотографишу, пишу свашта, и што јесте и што није. Имам желудац, али не баш за такве ствари. Нисам само ја био угрожен, већ и моја породица. Уници, на пример, иду у школу, читају вести. Тешко је њима било да све издрже, али смо супруга, деца, уници и ја заједно прошли кроз налет емоција“.

Отишао је на одмор у Шпанију, како би се склонио од свега.

„Кад сам се вратио, Алекс Фергусон ме је позвао на утакмицу. Рекао ми је да се подигнем и вратим на посао. То је човек чије су речи мудре. Што те више људи подржава, то се брже опорављаш. Дошао сам у позицију у којој више нисам могао да сажељевам себе. Почео сам да размишљам шта следеће да урадим. Једино што ми је било преостало је да се што пре вратим у седло. Морао сам опет на клупу како бих се реахабилитовао“.

Зато, кад га је позвао Кристал Палас, после смене Алана Пардјуа и скоро безизлазне ситуације, прихватио је још једну немогућу мисију. Доказао је себи и другима да је „тата“ за опстанак. Извукао је клуб из опасне зоне и спасао га већ виђене селидбе у Чемпионшип.

„Не сматрам да сам потцењем тренер. Бар не више. Јер, ко траје у Премијер лиги дуже од мене? Само Арсен Венгер. Ко је у Премијер лиги тренирао шест различитих клубова? Само ја. Палас ми је помогао да се тотално опоравим од онога што се збило у репрезентацији. Срећан сам што сам показао шта знам. Покушао сам да научим нешто из својих грешака. Схватио сам да је требало је да држим језик за зубима. А сад опет уживам у животу. Прошле недеље, кад смо добили Хал, сео сам у воз за Болтон и кренуо кући. Помислих: „ово је фантастично“. Кад сам стигао, отворио сам флашу вина и наздравио са супругом. Ту је била и наша ћерка, уници су скакали наоколо. Највећа промена у мом живот“, закључио је Сем Алардајс.

Можда се људи, заиста, мењају. Макар и у 63. години.

О РУГАЊУ ХОЏСОНУ...

На сад већ чувеном снимку, кад су га разоткрили новинари Телеграфа, чује се како се Сем Алардајс руга свом претходнику на клупи Енглеске, Роју Хоџсону.

„Срамота ми је због тога. Без икакве сумње. Отад нисам разговарао са Ројем. Одлучио сам да га не зовем, проценивши да ће бити боље да му кажем све у лице. Кад се будемо видели. А нисмо још. Сигурно ћу му све рећи кад ми се укаже прилика“, уверава Алардајс.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес