Прича о златним и клизавим копачкама...!

Прича о Дијегу Форлану. . .  Данас рођендан слави један од најомиљенијих јужноамеричких фудбалера који су играли у Европи!

Фудбал 19.05.2017 | 22:30
Прича о златним и клизавим копачкама...!
Он је човек који може да истрчи на терен у златним копачкама. У буквалном смислу те речи, с обзиром да је то признање освојио два пута. Он је Дијего Форлан. Његов пут ка фудбалским звездама је потпуно другачији од других.

Један је од најомиљенијих спортиста у својој домовини, рекордер по броју одиграних утакмица за репрезентацију Уругваја. Најбољи играч Светског првенства у Јужној Африци, где је својој земљи трасирао пут до високог четвртог места.

Како је овај фудбалер почео фудбалску каријеру, готово је филмска прича. До своје дванаесте године Форлан се бавио тенисом и по сведочењу упућених, био је изузетно талентован. Међутим, тада је његова, у том тренутку, седамнаестогодишња сестра доживела тешку саобраћајну несрећу. Њен дечко је погинуо, а она је заувек остала у инвалидским колицима.

Форлан се у том тренутку нашао пред животном прекретницом. Одлучио је да окрене леђа тенису и да заради велики новац као фудбалер како би платио сестрино лечење. Такође, плаћао јој је и школовање, јер је било јасно да је каријера манекенке, чиме се бавила до несреће, од тог тренутка немогућа.

Управо су њена борба против депресије и истрајност у наставку школовања оно што пружаФорлану константну мотивацију и чини га веома психички јаком особом. Управо та ментална снага у кључним тренуцима касније ће се кроз његову фудбалски каријеру показати као једно од његових најјачих оружја.

Своје прве фудбалске кораке начинио је у уругвајском Пењаролу. Међутим, потпуну афирмацију и професионалну каријеру остварио је у дресу аргентинског Индепендијентеа.

Његове сјајне партије запале су за око великану са „Олд Трафорд“. Нажалост, у дресу Манчестер Јунајтеда због разних околности није успео да се пробије. Веома бледо издање, а епизоду на тлу Енглеске завршио је на крајње бизаран начин, веровали или не, због копачки.

„Менаџер Сер Алекс Фергусон је од мене тражио да обујем копачке са великим крампонима, онима који одговарају мокрим теренима. Али ја сам се боље осећао у ниским. Сложио сам се да ћу променити копачке, али их нисам променио. У утакмици против Челсија оклизнуо сам се пред голом и упропастио прилику за гол. Након тога сам одјурио у свлачионицу да променим копачке, али Фергусон ме је ухватио. Зграбио је копачке и бацио их. То је била моја последња утакмица за Јунајтед“, открио је Форлан.

Било како било, он је због два гола Ливерпулу успео да покупи све симпатије код навијача Црвених ђавола који су му испевали песму: “Хе цаме фром Уругуаy, хе маде тхе Сцоусерс црy”.

Његова следећа станица били су Пиринеји, одлази на Ел Мадригал облачи дрес Виљареала, где показује своје право фудбалско умеће и колико је психички јак, одмах прве сезоне успева да освоји Златну копачку, постаје права гол машина. Ту је остао упамћен као члан оне легендарне екипе Жуте подморнице која је успела да уђе у Лигу шампиона по први пут у историји клуба и стигне до полуфинала.

Након успешне епизоде у Виљареалу, одлази на Висенте Калдерон, облачи дрес Атлетико Мадрида, где наставља своју доминацију. Наступајући за Јорганџије успева да освоји Златну копачку по други пут. Доминирао је теренима широм европског тла, Атлетику је головима успео да трасира пут до трофеја Лига Европе.

Пре две сезоне је успео да испунио своју жељу, да заигра за клуб где је начинио своје прве фудбалске кораке – уругвајски Пењарол.

Још траја његова каријера, учи Индијце како се игра фудбал, али већ одавно је обезбедио свој позив за фудбалски клуб бесмртних, где се имена играча пишу златним словима.