Исламска држава пријети имамима

Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) запримила је информације о новим пријетњама такозване Исламске државе осмерици балканских имама и вјерских службеника, сазнаје Н1.

Босна и Херцеговина 17.05.2017 | 16:57 "СИПА поступа у складу са законским надлежностима, а информације су прослијеђене Тужилаштву Босне и Херцеговине", наводи се у одговору СИПА-е за Н1. Из државног тужилаштва још нема одговора и информација о наведеним пријетњама.

Нове пријетње балканским вјерским службеника озбиљно схвата и Исламска заједница Босне и Херцеговине, иако им, како кажу, у јавности не придају превише значаја.

"Они нас, нити наше имаме, не могу застрашити нити нас присилити да прихватимо њихово неисламско понашање као исламско. Они рачунају на то да ће таквим порукама застрашити нашу јавност и ми им у томе нећемо помагати. Нисмо имали позиве од државних сигурносних служби и наши имами немају било каву посебну заштиту. То би с обзиром на њихов број и распоређеност у сваком граду, селу и засеоку било скоро неизводљиво. Такве пријетње нама још једном казују да су ти људи и њихова идеологија највећа пријетња управо муслиманима иако се кривња за њихова недјела намеће свим муслиманима", наводи се између осталог у одговору Исламске заједнице Босне и Херцеговине", наводи се у одговору Исламске заједнице Н1.

На нове пријетње указао је и експерт за међународни тероризам Владо Азиновић.

На јавном предавању "Зов рата у Сирији", одржаном 15. маја 2017. у просторијама АНУБИХ указао је на постојање гласила такозване Исламске државе на босанском/хрватском/српском језику, додавши да дио о пријетњама балканским имамима не постоји у издањима овога гласила на другим језицима.

"Мислим да су наше агенције за примјену закона идентификовале, уз помоћ страних служби, већину тих људи. Мислим да ти људи не живе овдје. Интернет је глобално доступан, па и у ратним подручјима. Сасвим је могуће да добар дио тих текстова у којима се људи позивају на насиље, настаје изван територије БиХ. Једно вријеме смо имали ту врсту активности у неким земљама Западне Европе са израженом нашом дијаспором. Знамо да је дио тих ствари продукован са ратишта у Сирији и Ираку. Мислим да је веома мали број активиста те врсте идеологије, који је још увијек овдје", рекао је Азиновић.

Он је указао и на то да ове и прошле године није било нити једног одласка држављанина Босне и Херцеговине на страна ратишта. Исто је потврдио и министар безбједности Драган Мектић, рекавши како су тврдње о пријетњама хиљадама повратника са страних ратишта неутемељене.

Подсјетимо, правоснажно изреченом осуђујућом пресудом у предмету кодног назива Дамаск 22 особе осуђене су за незаконите одласке на ратишта Сирије и Ирака. Неколико суђења је у току. Одређени број особа је још под истрагом, потврђено је за Н1 из Тужилаштва Босне и Херцеговине.

Највећа казна - седам година затвора, изречена је Хусеину Боснићу, званом Билал.

"Казне од једне године, изрицане су на основу споразумних признања и сарадње оптужених (неки од ових осуђених на једну годину нису ни стигли до Сирије). Остали су унутар тог распона казни," наводи се у одговору Бориса Грубешића, портпарола Тужилаштва БиХ, Н1 телевизији. До сада, подсјетимо, није било нити једне ослобађајуће пресуде у вези са кривичним дјелима за незаконито учешће држављана БиХ на страним ратиштима.

(Н1)