Индепендент: Да ли је крај Трампу?

Откриће да је предсједник САД Доналд Трамп рекао руским званичницима тајне обавјештајне информације током њихове посјете Бијелој кући, одвело је Вашингтон у стање лудила, а све чешће се помиње термин који ниједан предсједник САД не жели да чује - "импичмент" - процедура за опозив.

Свијет 17.05.2017 | 07:24 Како пише "Индепендент", Трамп се можда никада неће суочити са опозивом, али су захтјеви за то све гласнији, из Демократске странке се тражи да Представнички дом озбиљно размотри то питање. 

Лист наводи да је "импичмент" процес који не мора нужно да значи уклањање са положаја, али да је то озбиљна ситуација за предсједника или било код високог државног званичника и представља први корак за селидби.

Технички, "импичмент" је формална оптужба против службеника коју издаје Конгрес и не мора да има везе са "суђењем" или "проналаском кривичног дјела". Послије дебате у Представничком дому, наводи лист, законодавно тијело гласа о документу Комитета судија, а ако добије већину гласова, предсједник се сматра свргнутим.

Потом, наводи "Индепендент", документ Комитета судија иде у Сенат, на разматрање и "суђење".  Оптужени излаже одбрану, а ако двотрећинска већина у Сенату гласа против предсједника - предсједник је разријешен функције. 

Трампова администрација је препуна скандала, наводи "Индепендент" и додаје да они који позивају на обарање Трампа свој захтјев базирају на његовој кампањи и наводним везама са Русијом, што је још у домену спекулација.

Трампова одлука да изнесе руским званичницима повјерљиве обавјештајне податке, технички је у складу са законом, наводи лист и додаје да предсједник има право на основу Устава да одлучи да ли америчка влада сматра неку информацију повјерљивом или не и разговара о томе са било киме.

До сада су три америчка предсједника била суочена са поступком опозива, пише "Индепендент" и наводи да је ријеч о Ендрјуу Џонсону, (на положају 1866-69) који је понудио амнестију званичницима Конфедерације и ставио вето на заштиту људских права бивших робова, Ричарду Никсону (1969-74), због афере "Вотергејт" и Билу Клинтону (1993-2000) - због афере "Левински".

Ниједан од њих, међутим, није био и званично опозван, Џонсону и Клинтону је касније Сенат указао повјерење, а Никсон је поднио оставку прије окончања процеса импичмента, подсјећа "Индепендент".

Извор: Агенције