СРНА запомаже и тражи помоћ

Отворено писмо министру рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленку Савановићу, са захтјевом да заштити осниваче, ратне репортере, борце и дјецу палих бораца у Новинској Агенцији Републике Српске СРНА, од главног и одговорног уредника Милице Џепине и њене замјенице Татјане Парађине.

Република Српска 16.05.2017 | 19:39 Поштовани министре Савановићу, обраћавам Вам се са циљем да Вас информишем о положају оснивача, ратних репортера, бораца и дјеце погинулих бораца у Новинској Агенцији Републике Српске СРНА, који је сваким даном све тежи и који за коначни циљ има давање отказа  појединим оснивачима, ратним репортерима, борцима и дјеци погинулих бораца у СРНА-и,  искључивом самовољом главног и одговорног уредника Милице Џепине и њене замјенице Татјане Парађине.

Прије само мјесец дана СРНА је прославила 25 година од оснивања и тада је признање као један од оснивача добио дописник СРНА-е  из Ниша Ванчо Бојков, који је 25 година свог живота посветио СРНА-и. У најтежим ратним временима Бојков је одиграо кључну улогу у пробијању медијских блокада које се тичу борбе српског народа у Републици Српској за свој опстанак на вјековним огњиштима.

Бојков је тада био и новинар и хуманиста и донатор и све што је у то вријеме требало урадити за СРНА-у. Поред преданог новинарског рада Бојков је допремао значајне количине хуманитарне и сваке друге помоћи радницима СРНА-е од канцеларијског материјала неопходног за рад, до хране и других видова помоћи.

Данас Бојков стрепи од главне уреднице Милице Џепине и њене замјенице Татјане Парађине да му не дају отказ, након 25 година рада у СРНА-и. На последњем Колегијуму уредника Џепина и Парађина су тражиле да директор СРНА-е Никола Деретић размотри статус Бојкова и да му да отказ.

Слична је ситуација у СРНА-и и са другим оснивачима који још увијек раде, као и ратним репортерима , који су цијели ратни период провели на терену и на ратним подручјима  широм БиХ и Републике Српске.

У СРНА-и је тежак положај и бораца отаџбинског рата, које бесрамно прогањају и мобингују Џепина и Парађина. О томе најбоље говори примјер борца Пере Николића, који је са 20 година отишао у рат и цијели рат провео на првој линији мајевичког ратишта, гдје је својом вјештином  више пута спашавао десетине бораца ВРС да не упадну у непријатељске замке, да не буду опкољени и заробљени. Николић има велике заслуге и за успјешан рад СРНА-е у Бијељини, од 1998. до 2012. године.

Николић је у међувремену завршио Факултет за менаџмент и умјесто да буде постављен за менаџера у одјељењу за маркетинг СРНА-е, уреднице Џепина и Парађина су га распоредиле да ради као редактор, да би његово неискуство и не сналажење на пословима за које није ни квалификован искористиле да му дају отказ.
На последњем Колегијуму уредника затражиле су од директора Деретића да преиспита и Николићев статус у СРНА-и.

Посебно тежак положај у СРНА-и је и људи који су у рату били ратни репортери на ратиштима широм БиХ и Републике Српске. Ријетко виђен прогон и мобинг пуних пет година од Џепине и Парађине трпи и ратни репортер из Херцеговине , сада дописник СРНА из Црне Горе Тихомир Бурзановић, који је написао седам књига о страдању Срба у Херцеговини, као и књиге о атентатима на највећег српског крвника Анту Павелића.

Нарочито лош однос уредница Џепине и Парађине огледа се у односу према дјеци погинулих бораца Александру Богдановићу и његовој супрузи Марији. Богдановиће шиканирају, мада је Александар прије постављања Парађине био замјеник главног и одговорног уредника у СРНА-и, а Марија један од најбољих редактора у редакцији у Бијељини.

Тежак положај у СРНА има и борац дописник из Бања Луке Ненад Берета, који је предмет иживљавања и мобинга од стране Џепине, Парађине, као и шефа дописништва у Бања Луци, те једног броја редактора из Бијељине у чему предњачи редактор Љубица Љубојевић.

Ташке тренутке у СРНА-и доживљава и  борац Отаџбинског рата, дописник СРНА-е из Сребренице, Миро Пејић. Пејић је тренутно веома лошег здравственог стања а предмет је мобинга Џепине и Парађине , али и шефова смјена Јасне Тадић Вејзовић и Дуње Пашалић.

Прогон дописника Бране Рибара и Неђе Ђевића, ратних репортера СРНА-е и недељника ЈАВНОСТ током Отаџбинског рата, имао је за последицу тешко оболијевање и пензионисање обојице дописника. Рибар је одиграо кључну улогу, са још неколико људи у Републици Српској, да функционише информативни систем који су тада чинили СРНА, РТРС, ЈАВНОСТ и Српски Радио са Пала. Невјероватно нехумани су методи прогона Рибара, посебно од стране уредјивачког тима у редакцији у Бијељини а Ђевића од стране Џепине и бивше шефице дописништва у Бања Луци.  



На листи прогона је и редактор у редакцији у Бијелини Слободан Пајић, којег уреднице Џепина, а посебно Парађина шиканирају, из само њима знаних разлога. Пајић, који је изврстан редактор је премјештен у викенд смјену, да би га додатно омаловажили и понизили.

Од доласка Џепине у СРНА-у и Парађине на мјесто њеног замјеника нагло су погоршани међуљудски односи у СРНА-и. Тада је почело доношење самовољних одлука и спровођење мобинга што је за последицу имало одлазак из СРНА-е једног броја добрих и поштених новинара. Њихова прва жртва била је дописник Дуња Куртовић, ћерка Мирослава и Веселинке Куртовић, људи који су основали СРНА-у и по 20 година свог радног вијека оставили у СРНА-и. Дуња је брутално отјерана, а доведени почетници, незналице и лични пријатељи Милице Џепине.

СРНА-у је, због мобинга Џепине, напустио и дописник и један од најбољих новинара СРНА-е у Бања Луци  Немања Наградић, син угледног српског јавног, културног и политичког радника Слободана Наградића. Због прогона Џепине и Парађине “побјегао” је и Бране Елез, један од најбољих и највреднијих новинара СРНА-е у дописништву у Источном Сарајеву.

На листи људи и новинара у СРНА-и које је брутално својим сплеткама и подметањима смијенила клика Милице Џепине и Татјане Парађине , били су и в.д. директор СРНА-е Ненад Берата, коме су подметнули енормне телефонске рачуне, направљене од стране ноћних портира, ноћу, из његовог кабинета у Бијељини, у коме је Берета ријетко боравио у својих шест мјесеци в.д. статуса, а све по налогу Џепине.

Џепина је сплеткама и лажима од в.д. главног и одговорног уредника СРНА-е Тихомира Бурзановића, у Бања Луци направила, за два мјесеца његовог в.д. мандата, причу и фаму, да су сви мислили да је ријеч о лудаку, који не треба да живи, а камоли  да ради у СРНА-и и буде на њеном уредничком челу.

Милица Џепина је 2012.године са својом екипом, потпомогнута “вјечним” предсједником Надзорног одбора, наводним социјалистом Далибором Ђекићем и чланом Јовицом Цвјетковићем из Бијељине, незаконито смијенила тадашњег директора, борца и 80 одсто ратног војног инвалида, са Мајевице, Стојадина Кнежевића, због чега је СРНА изгубила неколико десетина хиљада КМ у судском спору који је Кнежевић добио, али никада није враћен на мјесто директора.

У исто вријеме док шиканирају, смјењују и траже отказе за осниваче, борце, ратне репортере и дјецу палих бораца, Џепина и Парађина примају у СРНА-у синове , снахе, сестричине већ запослених у СРНА-и у Централи у Бијелини. Поред тога што их примају без конкурса, они траже да они буду без конкурса и стално запослени.
Последњи примјер да је без конкурса неко примљен је примјер сина редактора Љубице Љубојевић , за којег траже да након само неколико мјесеци буде стално запослен. Син Љубице Љубојевић је прије доласка у СРНА-у био хонорарни дописник свих медија из Сарајева и радио је све док није написао и последњу репортажу и прилог да су СРБИ и српски борци у Бијељини порушили све џамије током рата у овом  граду и да их је Исламска заједница све до једне обновила послије рата и направила још љепшим и изгледнијим.

Е, министре Савановићу, за таквог новинара , сина Љубице Љубојевић, тражи се да буде стално примљен у СРНА-у од Џепине и Парађине, а да се да отказ оснивачима, борцима Бојкову и Николићу! Страшно је то министре Савановићу!

Поштовани министре Савановићу! Џепина, Парадјина и њихова клика у СРНА-и, имају још у плану, да мимо знања Владе и Вас министара , чланова Скупштине Акционара СРНА, за почетак преселе информатички “мозак”Агенције са свим серверима (што су већ започели), из Бијељине у Бања Луку а што никако не препоручују информатички експерти, те да потом преселе и редакцију из Бијељине у Бања Луку и тако без посла у Бијељини оставе више од 30 људи, међу којима су оснивачи Агенције, борци, дјеца погинулих бораца, самохране мајке…

Поштовани министре Савановићу! Послије овог писма је на вама да као ресорни министар заштитите наведену полулацију у СРНА-и, можда да и са сваким од њих појединачно разговарате, макар телефоном. Било би људски и хумано, јер су годинама мобинговани, без ријечи разумијевања и утјехе. После тога би било добро да се обратите и предсједнику Републике Српске и његовим савјетницима за медије, који лично стоје иза Џепине и Парађине и штите их поред свих недјела које су починиле у СРНА-и.

Џепина се јавно хвали да њу лично штити предсједник Милорад Додик и да је на мјесто главног и одговорног уредника поставио управо Милорад Додик, а не некакав Надзорни одбор СРНА-е, који је именује по статуту СРНА-е. 

Поштовани министре Савановићу, посебно Вам скрећемо пажњу да прогон оснивача, ратних репортера, бораца и  дјеце погинулих бораца у СРНА-и, подржава Ваш социјалиста, предсједник Надзорног одбора у СРНА-и Далибор Ђекић, који без поговора извршава све захтјеве Милице Џепине. Сви у СПРС требало би да се запитају шта то Ђекић ради у СРНА-и, са популације о којој Ви требате да бринете у Републици Српској. Тај човјек сједи и у кабинету Вашег предсједника странке господина Петра Ђокића.

Министре Савановићу, Ваша је дужност да заштитите популацију бораца, дјеце погинулих бораца, ратних војних инвалида и оснивача у СРНА-и, за које сте надлежни на нивоу Републике Српске. То можете врло лако урадити. Наравно, ако Вам то дозволе предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић?

Ово Отворено писмо је потписао “Добар познавалац стања и прилика у Новинској Агенцији РС СРНА” који тврди да су поменути радници изложени најсвирепијем мобингу (контрола телефона, е-маил налога, праћење, константно кажњавање смањењем плата, подизање кривичних пријава и покретање судских процеса, итд…) и да се због тога они не смију јавно оглашавати.

Извор: Инфо Медиа Балкан