Рађ: Легенда Рађевог камена

Рађевина у западној Србији најљепша је у прољеће када цвјетају јорговани и почну да се модре пшенична поља, ливаде, малињаци и шуме.

Србија 15.05.2017 | 09:30 Овај крај име је добио по витезу Рађу коме је вјерна љуба Анђелија подигла споменик од камене громаде. Да није великих засада јоргована у Ибарској клисури онда би се мирне душе Рађевина у западној Србији могла да се назове долином јоргована. И не би се погрјешило.

На сваком кораку ових дана плаве се јорговани, нарочито када се крене с ваљевског пута у Завлаци према Белој Цркви и Рађевом пољу.

Миомирис шири се пропланцима, двориштима, поред путева, у шумарцима Пуна дворишта јоргована. Гласовити засади јоргована у долини Ибра подигнути су као доказ велике љубави српског краља Стефана Уроша Првог према француској принцези Јелени Анжујској, потоњој његовој супрузи.и српској краљици.



И ови жбунови јоргована у Рађевини споменик су великој љубави у овом крају - о витезу Рађу и његовој вјерној љуби Анђелији, која је свом вољеном, умјесто јоргована на гроб поставила камену громаду, а потом и она преминула.

Рађев камен је на тромеђи села Белотић, Бела Црква и Равнаја. На узвишици која доминира пространом Рађевом долином, у сјенци старог бријеста. Ту је некада био љетњиковац витеза Рађа, једог од седам витезова кнеза Лазара у боју на Косову.

Витез Рађ је био властелин коме је припадала Мачванска бановина - Поцерина, Мачва, Јадар и област од Повлена до Кошуће стопе и ријеке Дрине. Столовао је у селу Толисавцу и био је син јединац мајке Јелене и оца Стефана. У Толисавцу остале су зидине Рађевог двора под којим је, према легенди, остао златан разбој властелинова мајке. И сада се, веле, у Рађевини, ноћу о празницима чује како златни разбој тка платно.

По повратку са Косова војска витез Рађа видала је ране у шуми која се сада назива Млађев врт, јер су им се на том мјесту замлађивале ране.

Витезовим невољама није био крај - са сјевера надирала је мађарска војска коју је предводио неки властелин Иштван. Рађ је своју супругу Анђелију послао преко Дрине, јер је Иштван, са шездесет војника, дошао до Рађевог љетњиковца. Кнежев витез убио је вођу Мађара, коме су посљедње ријечи биле: "Штета за нас оба". А а онда је и Рађ погинуо.

На вијест да јој је погинуо муж госпа Анђелија дошла је у Љетњиковац и са сељацима је из радаљског каменолома, код Малог Зворника, са тридесет пари волова довезла камену громаду и поставила је на узвишење простране долине. Касније је и она преминула.

Мјештани овога краја сваког прољећа крече камен у бијело. То обавља неки од момака јединаца у Рађевини, јер је и властелин Рађ био јединац. Камен је постао завјет цијеле Рађевине.



У вријеме Првог свјетског рата Аустроугари су са Гучева и Мачковог камена гранатирали Рађеву долину, па је и завјетни камен оборен на земљу и оштећен. Наредних година олује и град редовно су пустошили овим крајем, па су сељаци, по савјету неког мудрог старца, исправили Рађев камен и окречили га. Од тада на ова поља само пада благородна киша.

По властелину Рађу, осим завјетног камена и простране родне и плодне долине долине, у којој се ових дана модре пшенична поља, ливаде, малињаци и шуме, читав овај крај западне Србије назван је Рађевина, у којој је тридесет три насеља, од којих су двадесет и три у општини Крупањ, а остала су у општинама Осечина и Мали Зворник.

Рађевци нису заборавили свог славног претка - једном годишње код Рађевог камена приређују светковину на којој се окупља неколико хиљада Рађеваца, Јадрана, Подгораца, Мачвана...

Постоји и вјеровање да ће се дјевојка удати за момка до кога игра у колу код Рађевог камена. И заиста се доста дјевојака удале за младиће из кола.

Једном рјечју - Рађевина је настала на љубави и слави љубав, па зато овако и миришу њени јорговани.

На овом бијелом свијету ништа се не догађа случајно. Поготову не у љубави. И она мирише баш као Рађев јоргован.

БН телевизија – Тихомир Несторовић