Јокановић: Вјерујем да сам храбар човјек!
Српски тренер у интервјуу за "Гардијан" говорио је о честим путовањима, прилагођавањима на нове културе и стилове фудбала. . .
Фудбал 11.05.2017 | 19:00
"Напустио сам Србију први пут 1993. Моја породица живи у Мадриду док ја путујем по свету... У претходних 20 година чешће сам био у кући Радомира Антића, него у кући својих родитеља", открио је тренер Фулама у великом интервјуу за "Гардијан".
Управо је чувени "Антара" заслужан за први Јокановићев одлазак у иностранство на дужи период, пошто га је 1993. довео из Партизана да игра за Овиједо.
"Радомир Антић је веома важна особа у мом животу. Много тога научио сам од њега", изјавио је 48-годишњи Новосађанин о свом мадридском комшији.
По одласку из Србије играо је углавном у Шпанији (Овиједо, Тенерифе, Депортиво, Мурсија), уз двогодишњи излет у Енглеску (Челси), док као тренер много чешће мења животно окружење.
То значи и честа прилагођавања другачијим стиловима живота, али и фудбала.
"Први одлазак у иностранство је био компликован корак за мене. Био сам млад и знао сам само за живот у тадашњој Југославији. Први пут сам морао да се прилагођавам нечему новом и неке ствари су ми биле веома чудне, али сам временом почео да их разумем и прихватам. Професионално нисам имао проблеме, јер је фудбал универзалан језик... Шпански и југословенски стилови нису се много разликовали. И у једном и у другом битнија је била пас игра, него шутеви".
Одлазак у Енглеску 2000. године, у редове Челсија, донео је нове промене.
"У Енглеској су шутеви битнији од додавања. Када сам стигао на Острво, могао сам да осетим промену у стиловима. Када нисам имао решење на терену, враћао бих лопту уназад, али ми је онда Реј Вилкинс рекао да то не чиним и да се трудим да имам што мање додира са лоптом. 'Шаљи лопту напред, не компликуј ствари у првих 20 минута. Немој да игра на два додира или један, играј на пола додира", саветовао је бивши репрезентативац Енглеске Јокановића, који је играо на позицији задњег везног.
"Јокан" се, ипак, није дуго задржао у Лондону. После годину и по дана и 39 премијерлигашких утакмица, вратио се у Шпанију, где је у 35. години завршио играчку каријеру као члан Мурсије.
"У то време нисам имао много времена да се прилагодим и достигнем жељени ниво. Сада имам много више искуства, разумем фудбалску културу Енглеза и оно што они желе да виде на терену. Имам и довољно ауторитета да мало променим стил игре Фулама и покушам да створим нешто по чему ће екипа бити препознатљива и што ће јој највише одговарати да покаже сву своју снагу".
Може се рећи да му одлично иде, пошто је Фулам успео да се пласира у бараж за Премијер лигу. Тако је Јокановић по други пут дошао на корак од елитног ранга енглеског фудбала. Претходно је успео да 2015. године уведе Вотфорд међу најбоље енглеске клубове, али не и да одмери снагу са њима, пошто није дошло до договора о продужетку уговора.
"Био сам изненађен због отказа, али и захвалан на прилици да радим у Енглеској. Био је ризик указати ми поверење, али мислим да сам узвратио на добар начин. Доказао сам да вредим као тренер и да тај тим заслужује место у Премијер лиги. Шта је било после - било је. Не желим да се окрећем за собом, већ да гурам напред".
По одласку из Енглеске, Јокановић је водио Макаби Тел Авив, са којим је успео да се домогне групне фазе Лиге шампиона. Управо тај успех препоручио га је за повратак на Острво. Опет у Лондон, на клупу Фулама.
"Задовољан сам овде и, заправо, волео бих што дуже да останем. То је, ипак, жеља, а реалност нам увек доноси нешто ново. Увек мораш да будеш на оно што ти живот спрема. Изазови чекају иза сваког угла, а када не будем више осећао да могу још да напредујем, онда ћу се посветити пецању", поручио је млади тренер.
Најегзотичнија дестинација у Јокановићевој каријери свакако је био Тајланд, где је 2012. освојио титулу са Муангтонг јунајтедом.
"Одлазак тамо био је ризик, пошто је далеко и нисам имао појма о њиховом фудбалу, али заинтересовао сам се када сам чуо да је Роби Фаулер био играч, а потом и тренер тог клуба. Помислио сам 'ОК, ако је он могао да живи тамо, моћи ћу и ја. Вероватно није тако лоше...'. Испоставило се да је то било фантастично искуство. Схватио сам да је живот било где у свету заправо врло сличан. Оно што ми желимо овде у Европи, не разликује се много од тога што желе они тамо. Научио сам да света, заправо, и није толико велико место као што се чини".
За крај, Славиша Јокановић је дао једно сликовито поређење у намери да опише себе.
"Верујем да сам храбар човек и добар посматрач. Живео сам на разним местима, окружен разним људима и културама и сваки пут сам морао да се прилагођавам, јер не могу само да утрчим међу њих као слон у продавницу кристала и све полупам".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар