Некада најбољи НБА пикови, данас европски шкарт!

Драфт генерације из 2006. и 2013. године, где су Барњани и Бенет бирани испред свих осталих, проглашене су једним од најлошијих у историји НБА кошарке. Од самог почетка на својим леђима носили су тешко бреме. Проклетство због којих су њихове каријере доживеле страшан слом!

Кошарка 08.05.2017 | 22:30 Током претходне седмице европским кошаркашким небом прострујале су информације да су се Басконија и Фенербахче одрекли услуга некадашњих првих пикова с НБА драфта. 

Басконија је раскинула сарадњу са Андреом Барњанијем, а недуго затим Жељко Обрадовић одлучио је да прецрта Ентонија Бенета с листе играча регистрованих за ТБЛ (читај: турску кошаркашку лигу) и то место додели Пери Антићу. Човеку кога је Бенет одменио на поменутом месту. 

И обе информације, саме по себи, не би биле нешто посебно изненађујуће, гледајући да обојица нису оправдали указано поверење. Оно што, ипак, Барњанија и Бенета раздваја од свих, досад промењених играча на овој страни Атлантика, јесте то што су својевремено били етикетирани као најбољи међу најбољима. А реалност је сасвим другачија. Далеко од тога да су икада били на врху. А будимо реални, неретко се дешавало да менаџменти НБА клубова направе страшне грешке. Подсетићемо само на то да је Ајзеа Томас 2011. године изабран са 60, последњег места. 

Драфт генерације из 2006. и 2013. године, где су Барњани и Бенет бирани испред свих осталих, проглашене су једним од најлошијих у историји НБА кошарке. Од самог почетка на својим леђима носили су тешко бреме. Проклетство због којих су њихове каријере доживеле страшан слом. 

То се посебно односи на Ентонија Бенета. Момка који је за нешто више од четири године прешао пут од талента великог потенцијала до ходајуће катастрофе. 

Његова тромесечна авантура у Европи изнела је следеће бројке - девет поена, шест скокова и једну асистенцију на седам утакмица у ТБЛ. У Евролиги статистика је мизерна - по један кош и скок у просеку. Далеко испод свих очекивања. Мада, тешко да је могло да се очекује нешто велико од играча без трунке самопоуздања у себи. Цео процес урушавања његове каријере почео је још пре него што га је некадашњи ГМ Кливленда, контроверзни Крис Грант бирао са првог места. Који је, нешто касније, избачен из клуба управо због готово разарајућих одлука на трансфер пијаци. 

Ентони Бенет никада није био третиран као звезда, као будући број један. Руку на срце, дошао је у клуб који се те 2013. године налазио у хаотичној ситуацији.

У једној, приличној слабој години за НБА драфт, Бенет је изабран због атлетског потенцијала, те као поуздан, али лимитиран шутер. Током једине године на колеџу, у дресу универзитета УНЛВ, Бенет је показао одређени нападачки квалитет, упркос томе што се мучио с повредом рамена. То је била, практично, једина препорука за Гранта. Бенетовдолазак на врх хијерархије те године није његова кривица. Као ни изостанак стручности тадашње управе Кавса. Бенет је требало да буде играч кога је требало „мазити и пазити“, а у Кливленду готово да нису обраћали пажњу на њега. Додуше, све пројекције извучене из тог времена стављале су Бенета у првих десет пикова. Само још једна потврда колико је Драфт 2013 био лош. 

Да не буде да је све само кривица једне организације, ни Бенет се није потрудио да ради на себи. Често се за канадског крилног кошаркаша говорило да има проблем с вишком килограма, да је лењ, да не поседује менталитет победника и да није љубитељ останка после тренинга, како би додатно радио на себи. Мада у Кливленду нису водили рачуна о њему, нису хтели да униште оно мало самопоуздања у њему тако што ће га слати у Развојну лигу, иако је било приче и о томе. Уместо тога, Кавси су максимално искористили Бенетову етикету првог пика и за њега од Минесоте добили Кевина Лава! А Бенет је касније доживео и то да као први пик оде у Д-Лигу. 

Постао је први играч с врха листе у историји НБА лиге који није почео ниједну утакмицу у првој сезони. У другој је стартовао само три меча, што је најмањи број међу свим ТОП пиковима.

Каснији одласци у Торонто и Бруклин оставили су само још лошији укус у устима. Није волео (читај: желео) да игра одбрану, нити да улази у дуеле испод коша. Волео је само да шутира с полудистанце, а ни то није радио како треба (39 одсто погођених шутева из игре у НБА каријери). Реално, никада није ни требало да буде први на листи. 

А, ако се догоди да се врати у НБА лигу, односно бар у Летњу лигу, не би га требало гледати као некадашњег првог пика. За Бенета би најбоље било да се постави тако као да никада није ни био део највеће кошаркашке лутрије. 

Ко зна шта би се догодило с његовим животом, па и каријером, да је остао на колеџу. Актуелна сезона била би, хипотетички, његова прва професионална после четворогодишњег студирања. Сада је доживео да му се и у Европи подсмевају, те да његови квалитети нису довољни чак ни за турски шампионат. 

Барњанијева каријера имала је другачији развојни пут од Бенетовог. Али, одлука Торонта да баш Барњанија бира са првог места и даље предмет дубоких анализа у америчким медијима. Оно што се претпоставља јесте да су Репторси вероватно тражили новог Дирка Новицког. Барњани је у САД стигао као шампион Италије и с Бенетоном. Једанаест година после историјског пласмана на Драфту, Барњани је човек кога траже италијански друголигаши.

Можда су многи заборавили, али некада је Италијан важио за човека чији потпис су желели многи НБА клубови. 

Са висином од 213 центиметара, Барњани је поседовао више него добру технику, а током НБА каријере имао је и неколико јаких сезона. Примера ради, такмичарску 2008/09 завршио с готово 41 одсто шута из игре. Следеће године просечно је бележио 17 кошева, уз чак 47 одсто погодака генерално и 37 одсто за три поена. Сезона 2010/11 његова је најбоља у каријери и убацивао је преко 21 поен! Али, управо након те сезоне, Барњанијевобивствовање у НБА лиги претворило се у пакао.

Огроман удео имале су сталне повреде, које су упропастиле и његову сезону у Басконији. Јер, одиграо је 31 утакмицу, распоређену на Евролигу, АЦБ лигу и Куп краља. Последњи пут на терену се нашао против Ефеса, крајем фебруара. Од тада Барњанија није било нигде, ни у најави. А у елитном такмичењу бележио је скоро девет поена, уз два скока, иако је његов нови, европски почетак обележио наступ с 26 поена Ефесу. 

Упућени кажу да је за стрмоглави пад заслужан и Барњанијев темперамент, односно то што се понашао као суперзвезда. Иако то није био. У својој последњој години у Торонту себе је довео до тога да су му навијачи звиждали када узме лопту у руке, што је довело до ланчане реакције. У преводу - лоших игара.

Ипак, врхунац његовог суноврата виђен је у Њујорку. Где су се наређале нове повреде, нова лоша издања и на крају - потпуни распад система. Упућени критичари и познаваоци кошаркашких прилика кажу да је Њујорков пад кренуо оног тренутка када је стигао Барњани. Оно што му је озбиљно замерено јесте да је Италијан изгубио сваки осећај за игру, да више није могао да погађа као некада, а понајвише да га није било брига шта ће и како да уради. А зарађивао је близу 12.000.000 долара. Постао је терет за Никсе, који су морали да га се реше што пре. Срећом, ускочио је Бруклин, који је Барњанија „отео“ Сакраменту испред носа.

Генерално гледано, Барњанија у САД памте као не тако доброг скакача, ни одбрамбеног играча, превише „меког“ за услове НБА кошарке. И наравно, никада није ни био близу тога да заиста буде први пик, иако је на крају понео ту титулу.

Ентони Бенет и Андреа Барњани - играчи који су поклекли под притиском великих очекивања. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес