Скуни Пен: Још памтим прву побједу са Звездом у Загребу!

Бивши Звездин плејмејкер Џејмс Скуни Пен говори о Звезди, навијачима, АБА лиги, новом животу у САД, породици, о данашњој "мекој“ НБА лиги и томе кога би бирао за плеја своје екипе када би био тренер.

Кошарка 08.05.2017 | 12:00 Био је "херој" Црвене звезде и пионир Јадранске лиге. Луцидан у дриблингу, брз за три поена, лидер екипе и миљеник навијача.

Ове године се навршава 15 година како су генерације које су стасале осамдесетих и деведесетих почеле усхићено да препричавају и на теренима имитирају потезе "малог Американца", како су га звали старији у то време.

Тим за који је играо 180 центиметара високи плеј сада у витрини има три трофеја АБА лиге. Скуни Пен са веће временске дистанце прича како је изгледао његов боравак у Звезди када на Мали Калемегдан нису дошли пехари, али који га је обликовао као једног од јунака те екипе.

Скуни Пен је у Црвену звезду дошао са 25 година у сезони 2002/2003. када је оформљена регионална кошаркашка лига Јадрана. У тиму Звезде је доживео пуну афирмацију. Данас има 40 година и приоритети су му другачији - окренут је подизању породице, а скрасио се у Колумбусу, у Охају.

"Од повратка у САД посвећен сам својој породици. Имам четворо деце и уживам у томе да их гледам док расту." , каже Скуни Пен.

На друштвеним мрежама објављује фотографије своје деце и каже да му улога оца прија, али "баскет" и даље игра у слободно време.

"Да, играм у летњим лигама. Идем и у теретану на Охајо Стејту, па и тамо играм са ’клинцима’ са универзитета".

Води и кошаркашку академију за децу у којој их учи основама игре попут дриблинга, шута, додавања и рада ногу. Објашњава да у академији има много талентоване деце, али је за напредак једног посебно заинтересован. Његов син Доминик такође игра кошарку.

"Мој син је веома вешт и мислим да ће бити много бољи играч од мене. Напорно тренира и воли игру. Његове предности су што разуме игру, добар је шутер и може да поентира на много различитих начина“.

"У Звезди сам играо целим срцем"

"Страст навијача. Волео сам како су навијали и ’вриштали’ и даље се најежим кад се присетим тога. Играо сам са много срца и навијачи Звезде су то могли да осете. Улазио сам чврсто у сваки меч и играо за њих и за саиграче. Једноставно су видели поштовање које гајим према игри.“

"Веза" коју је успоставио са трибинама евоцира навијаче на лепе тренутке док је Скуни Пен играо у црвено-белом дресу, али и на жал што није остао дуже од једне сезоне.

"То је заиста велика част. Волео сам људе и град. Људи у Београду су се према мени односили заиста добро и желео сам да останем, али у клубу нису хтели да плате. Срео сам много добрих људи које сматрам пријатељима."

Звезду прати и даље, али углавном преко друштвених мрежа да би остао упућен у дешавања. Тим за који је играо, прославио је овог месеца трећу везану титулу на Јадрану, а наш саговорник сматра да је прва требало да се деси већ током премијерне сезоне на Јадрану.

"Мислим да је требало да освојимо оба и Јадран и домаћу лигу те године. Много сам желео да освојимо титулу због публике. Најдраже ми је било када смо играли прву утакмицу против Цибоне у Загребу (73:77). Момци из екипе су заиста желели да добију ту утакмицу, много им је значила и ја сам је одиграо за њих."

Теодосић по Скунијевом укусу

Скуни прати европску кошарку, омиљени играч му је наш Милош Теодосић, али каже да много више прати НБА и у плејофу навија за Бостон Селтиксе.

На питање колико се лига разликује данас од периода када је он био на драфту, одговара да "НБА има много талентованих играча, добрих атлета, али нису тако добри као некад. Млади су, али многима од њих и није место у лиги"

Данашња НБА кошарка је по његовом мишљењу "мекана".

"Игра је еволуирала са толико врхунских атлета, али осећам да је игра постала мека зато што се све своди на напад. Момци у лиги су одлични у неким стварима, док си пре седамнаест година морао да будеш одличан у свему да би био врхунски играч"

"Џон Вол би први играо у мом тиму"

Када би се нашао у улози тренера, Скуни између Расела Вестбрука, Стефа Карија, Ајзее Томаса и Џона Вола, за своју екипу недвосмислено бира последњег.

"Џон Вол ради све на терену и игра одбрану коју остали не играју. Вол ми је и један од три омиљена играча, друга два су Кавај Ленард и Кајри Ирвинг".

Један од омиљених Звездиних Американаца играо је за много тимова током професионалне каријере до 2011. године: Трст, Рома, Цибона, Олимпијакос, Скаволини, Ефес Пилсен, Кијев, Ешвил, Македоникос, Вероли. У богатој каријери је готово свуда поентерски био двоцифрен у просеку.

У једном од интервјуа по доласку у Црвену звезду рекао је да не жали због своје одлуке да дође у Београд јер је ту одлуку сам донео. "Да сам допустио да неко други одлучи уместо мене, било би проблема. Пошто сам је ја донео, не жалим уопште“ рекао је тада Скуни.

"Не жалим, поново бих све исто"

Деценију и по касније, у ширем осврту на читаву каријеру и животне изборе, некадашњи плеј Звезде говори исто као и 15 година млађи Скуни Пен.

"Не жалим ни због чега и не бих ништа мењао. Донео сам своје одлуке и волим живот који сам у прилици да живим".

Млађим плејмејкерима због тога саветује да на терену и током каријере сами доносе одлуке, да стану иза тих одлука и преузимају одговорност када треба.

Џејмсу Скуни Пену је овакво размишљање 2002. године брзо донело статус миљеника навијача Црвене звезде. Свој животни приступ није променио 15 година, а његово име се и даље радо спомиње у круговима присталица клуба са Малог Калемегдана – неке ствари ни године не менају тако лако.

Прелазак у Цибону му нису замерили

Његових 16 поена уз 4 асистенције за Звезду просечно те сезоне нису одвели тим даље од полуфинала Јадранске лиге, у коме је црвено-белима тројком у последњој секунди пресудио Мајкл Микс из Задра. Микс је том тројком запечатио први Звездин поход на Јадран, али практично већ тада "послао" омаленог плеја у Цибону. Упркос ривалству српског и хрватског клуба, није било много оних који су му тај потез замерили.

На драфту с Јарићем и Ракочевићем

Џејмс Скуни Пен (9. јануар 1977.) је рођен у Бруклину. Каријеру је почео у средњој школи Салем у Масачусетсу, где је два пута биран за играча године. Играо је и за Бостон колеџ и универзитет Охајо одакле 2000. године одлази на драфт где га у другој рунди са 57. места бирају Атланта Хокси.

На истом драфту су са 30. односно 51. места изабрани наши Марко Јарић и Игор Ракочевић.

Извор: Б92