Ни Харден, ни Ленард, ни Вестбрук или Џејмс - већ Јокић!

У тиму Нагетса много је играча који су засијали, али центар Никола Јокић, који игра своју другу сезону, сија 'најсјајнији' од свих.

Кошарка 03.05.2017 | 23:45 Његова сезона била је бљештава.

"Никола је био централни део наших успеха ове године", истиче генерални менаџер Денвера Тим Конели и додаје:

"Немате центра који има особине плејмејкера попут њега. Знајући да је уникатан и знајући да смо успели да останемо успешни неколико месеци – не мислим да је то случајно – можете рећи: 'У реду, то смо успели. Сада, шта ћемо да градимо око тога".

Јокићеве бројеве чуо је готово свако, али није на одмет поновити их.

Никола је просећно бележио 16,7 поена, 9,8 скокова и 4,9 асистенција. Све категорије значајно су побољшане у односу на његову руки сезону, у којој је такође 'разбио' и завршио у првом тиму најбољих новајлија.

Његов проценат шута? Бољи него годину дана раније. Његов проценат успешности са линије бацања? Бољи.

Србин је имао 23 даб-дабл учинка више него у дебитанској години, истовремено уписавши својих првих шест трипл-даблова у каријери.

Најбољи индивидуални месец за њега био је јануар, у 11 мечева – Јокић је просечно бележио 23,9 поена, 11,1 скокова, 4,9 асистенција, 1,4 блокаде и 1,1 украдену лопту. Никола је сезону завршио као један од главних фаворита за награду за играча који је највише напредовао (МИП), али и као играч око кога ће франшиза правити екипу.

Да, Јокић 'не седи' на успеху и слави. Већ је почео са радом са Денверовим тренером за снагу Стивом Хесом, нешто више од две недеље по окончању сезону, све у циљу како би што пре дошао до бољитка у категоријама које су му примарне.

"Моје тело", одговара Јокић, "Ако ојачам биће ми лакше да играм. Мој проценат шута за три поена је низак, али сматрам да је то нешто на чему само морам да порадим. У суштини, радићу помало на свему, како би био бољи у свему".

Уколико постане још бољи у нападу, биће, без сумње, 'најстрашнија' млада звезда у НБА лиги.

Игра под кошем, пик-ен-рол, утрчавања, офанзивни скокови/поени из 'одбојке' и транзиција – ових пет ствари чине 74,2 одсто Николиних напада и доносе му просечно поен по поседу.

Како бисмо вам то ставили у потребну перспективу, чак ни Џејмс Харден, Кавај Ленард, Расел Вестбрук или Леброн Џејмс не могу да се похвале таквим просеком, код својих пет 'најјачих' акција.

У свим врстама и категоријама шута, осим у 'спот-ап' шутевима, Јокићев проценат је најмање 54 одсто, док после утрчавања 'пршти' са 73 одсто. Био је ефикасан и поуздан у офанзиви као мало играча у лиги.

Нагетси су га примарно користили за блокове и 'лактове', што му је омогућило да стално буде претња, делом и шутевима са дистане, али понекад и ван линије за три поена – одакле има 32 одсто успешности. Или, користећи своју брзину и агилност да стигне до коша и заврши акцију, с обе руке. Никола је са полудистанце шутирао као 'аутомат', са 51,9 одсто прецизности, као и 66 одсто из рекета и одмах изван рекета.

Поентирање је, ипак, само део његовог укупног утицаја, пошто је показао да одлично уме и да доноси одлуке, а и Нагетси су играли велики број акција 'кроз' њега, просто јер су готово све такве акције резултирале поенима. Када се на Николине офанзивне поседе додају асистенције долази се до 1,382 поена по поседу.

Међу играчима који су најмање 1.000 поседа, плус асистенције, Јокић је 11 у целокупној лиги. 'Убојит' са свих страна.

Највећи проценат његових изгубљених лопти долази после игре у транзицији. Највише због превисоко бачених лопти и пасова у простор саиграчима.

С друге стране, смањио је број продатих лопти када је у дриблингу под притиском и када ухвати лопту под кошем, када велики број руку замахује поред и према њему.

Јесте да је имао највише изгубљених када су играчи Нагетса у питању (171), али је уједно и само један од свега четворице играча којима је однос асистенција и изгубљених лопти већи од два у корист проигравања (2,10).

Ако се може рећи да у офанзивном делу игре мора да коригује само одређене детаље, његова одбрана остаје радни процес који траје. Противнички тимови константно играју пик-ен-рол преко њега (у 58,2 одсто случајева), док Мајк Мелоун захтева да се он готово увек врати у рекет, пре него да остане на врху капице и покуша да спречи противника с лоптом да га обиђе и оде ка обручу.

Ефекат овога био је да је Јокић увек био предалеко од играча који има лопту, који је то углавном користио да се подигне на шут – или иза скока или већ са полудистанце.

Значи, константно је био принуђен да затвара играче, ретко имајући прилику да ривалу уђе у шут на прави начин са подигнутом руком. Јокић је морао да се повуче, чека и нада се промашају.

За ову ситуацију не постоји лако решење, али рад на хитрини и брзини су места од којих је добро почети.

За крај, Јокић је био добар у брањену из поста. Противници су тада погађали само 40,7 одсто шутева, а кључ је у његовој 'дужини'. А, Јокић хоће да ојаћа, што му само може помоћи и да овде додано напредује и буде још бољи.



Извор: Б92