Анализа: Краљ шљаке се вратио и љубоморно чува круну!

У новинарству, као и у животу, много је добар осећај када се ваша претпоставка, прогноза, па и тврдња испоставе тачном. Међутим, у свету спорта некада је добро лоше проценити, што ја, ево осећам већ неко време.

Тенис 02.05.2017 | 23:00 Текст којим сам најавио нову тениску сезону и у јануару завршени Аустралијан опен носио је две прогозе – да ће Роџер Федерер водити можда и главну реч на АТП туру у 2017, док ће нажалост Рафаел Надал бити онај зачин који ће се изгубити.

И сада, скоро четири месеца касније могу да се похвалим да сам и те како био у праву за Швајцарца, али и да признам да сам жестоко омашио када је у питању Шпанац.

Да ће ово бити година повратка најавио је у Мелбурну где је замало освојио титулу. Сплетом чудних околности стигао је скоро до краја на првом Гренд слему, када га је баш Федерер зауставио у финалу. Тада није био играч који је важио за фаворита, па ни у Мајамију где је опет био надомак трофеја, али се све полако мења откако је почела сезона на шљаци.

Традиционално, први турнир на земљаној подлози је Мастерс у Монте Карлу, који је ове године требало да буде почетак великог повратка посрнулих Новака Ђоковића и Ендија Марија. То се није догодило, а Рафа је крупним корацима подизао форму. После Кајла Едмунда декласирао је Александера Зверева са два пута по 6:1, човека који је био на корак да га елминише на Аустралијан опену и већ је тада је могло да се наслути све оно што ће се дешавати у следећих десетак дана.

Преслишао је Дијега Шварцмана, потом и Давида Гофана, да би у финалу лако изашао на крај са сународником Албертом Рамос-Вињоласом. Сваки следећи пут на шљаку у Кнежевини је излазио са више самопоуздања, а знамо да су за његов тенис две ствари најважније – мир у кући и самопоуздање.

Сервис му је сјајно функционисао, нарочито "онај" његов слајс са предност стране који иде у бекхенд десноруким играчима. Проценат убаченог првог сервиса му је током трећег Мастерса у сезони био изнад 75% и одсуством Федерера понестало је играча који могу да му науде са те стране.

"Сервис ми је функционисао одлично. Бекхендом сам ударао сјајно током целе недеље, а форхенд је бољи из дана у дан", рекао је Надал после финала.

И стварно, тачно је рекао – Рафин форхенд је, како би рекао један мој колега који се доста разуме у 'бели спорт', директно скопчан са самопоуздањем. Када га има, форхенд паралела је незаустављива и карактеристичним 'бичем' успева да се извуче из најтежих ситуација. Питајте само Шварцмана који је у више наврата погледом пратио како лоптице из немогућих позиција падају на линије.