Откази и смањење плата – радничка стварност у Републици Српској

Први мај за многе раднике у Републици Српској није празник рада и радничких права. Откази, смањење плата, протести – тако данас изгледа радничка слика у Српској.

Република Српска 30.04.2017 | 19:45 8 сати рада, 8 сати сна и 8 сати права на властити живот. За то су се изборили радници крајем 19 вијека. Данашња радничка слика је потпуно другачија. Многи плате и права траже на улици.

Запослени у јавном сектору уживају у продуженом викенду. Понедељак и уторак за њих су нерадни дан.

То финансира приватни сектор плаћајући порезе. Умјесто уз роштиљске делиције у природи, многи радници су за сутра најавили излазак на улицу. Због лоших услова рада и умањења стечених права буну дижу медицинари. Било какву причу о смањењу плата, не желе ни да чују.

О смањењу плата, тренутно, не размишљају жељезничари. Њих сада више брину најаве о отпуштању 300 радника. Откази слиједе у Рафинерији нафте Брод која послује са минусом од око 300 милиона евра.

"У овој години предвиђено је смањење броја радника за 56", рекао је за БН телевизију Ђорђе Цвјетковић из Синдиката Рафинерије нафте у Броду.

За посао страхују и радници Алумине. Рачун је деблокиран, али опасност још није прошла.

Због одлуке Владе Републике Српске да Љубију прода изаелској компанији - све гласније се шушка да би ’’Митал’’ могао да осустане од свих послова. То значи да би преко 800 радника остало без посла.

"То је људи колапс. Људи ће се убити", рекао је Миланко Стојнић, предсједник синдикалне организације ’’Митал’’. 

Проблеми и у Шумам Српске. Нови правилник доноси и мање плате – и то за 150 марака.

Испоставља се на крају да неко прима плату да би одлучивао о нашој свеколикој судбини. Тако се још једном потврђује она народа да су људи који раде сједећи – плаћенији више него они који раде стојећи.

"Ја редовно добијам плату", рекао је недавно предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Баш овакви се понашају по Ротчилдовом принципу – допустите да контролишем новац у држави и није ме брига ко прави њене Законе.

Брига је раднике који не контролишу ништа, а ни Закони их више не штите онилико колико би то требало. Зато за многе вјероватни Први мај није празник рада, а још мање радничких права.



БН телевизија