Интервју - Стефан Јанковић: Гањам НБА, Србија је моја жеља!

Стефан Јанковић је српски кошаркаш који је одрастао у Канади и тренутно наступа у НБА Д-лиги. У интервјуу за МОЗЗАРТ Спорт Стефан је говорио о свом животном путу, како је упознао нашу кошарку преко филма, о победи над Пеђом Стојаковићем у шутирању тројки, зашто су га звали Лери Бирд, ћевапима и шопској, али и бомби која је, док је био беба, експлодирала на 200 метара од његове куће.

Кошарка 03.05.2017 | 09:30 Без наочара се тешко функционише, сунце баш угрејало, права пролећна атмосфера, све врви од људи. Нови Београд, кафић у облику вагона воза. Ето симболике. Управо је путовање оно што је Стефану Јанковићу променило живот када је био дете и када су се његови због  тадашњег ратног стања у земљи одлучили да оду за Торонто.

Стефан је рођен у Београду 1993. године, а овог лета по други пут је дошао у главни град Србије у животу. Пре тога био је у Србији када је имао 19. Искористили смо такву шансу да се нађемо са момком који како ће касније истаћи “гања НБА” и поразговарамо о његовом кошаркашком и животном путу.

Он је играо на колеџима Мисури и Хаваји, да би сада наступао у развојној лиги за Ери Бејхоксе. Овог лета трудиће се да се наметне уз помоћ летње лиге. Има канадски пасош, али не крије колико је везан за наше поднебље и да би волео да игра за репрезентацију Србије. Подсетио се и мање лепих ситуација које су се догодиле током рата. Наш језик није заборавио и веома га добро користи.

Ипак, пре свега, занимало нас је како се Стефан осећа у Београду, свом родном граду.

"Родни град, да.Мајка ми је рекла да посетим болницу где сам рођен, нисам још стигао.Знам и име моје бабице, волео бих да је посетим. Ово ми је други пут у животу да долазим у Београд. Први пут сам долазио када сам имао 19 година. А са 12 сам био у Фочи, отац ми је одатле и цео род са очеве стране", каже Стефан, али се враћа на тему Београда.

А први утисак Београда му је храна.Односно, допале су  му се шопске салате.

"Ја сам одрастао на нашој клопи у Торонту. Овде откако сам дошао једем три шопске дневно.И ћевапе и палачинке и све. У Америци сам, оно... Немам где да једем нашу храну у Мајамију.У Лос Анђелесу има, у Чикагу има.У Торонту има пет-шест наших ресторана, тамо је већ другачије.Има један баш наш познат.Само клопам откако сам у Београду, а-ха-ха", кроз осмех каже Јанковић.

Иначе, овде је и да би тренирао.Радни одмор што се каже.

"Ујутру имам кондиционе тренинге горе на Торлаку, онда сам увече радим исто индивидуално. Спремам се за Летњу лигу. Не знам са ким ћу још играти, још је рано. Пошто сам ја слободан агент. Био сам трејдован у Орландо Меџик, али само за развојну лигу. Тако да је ту Орландо, Мајами и још неке екипе су се ту појавиле.Много је рано. Чак ни са менаџером не улазим у ту причу. Гледа се и драфт. Почетком јуна ће почети озбиљније приче. Много је рано сада".

КАДА ЈЕ БОМБА ПАЛА БИО САМ МЕСЕЦ ДАНА У ШОКУ, НИСАМ ПРИЧАО…

Мало о Стефановим почецима. Када је дошао у Канаду са пет година није му било тешко да научи страни језик.

"Моји су ми рекли да сам за месец дана све научио. Отишли смо одмах после рата. У Фочи је бомба пала поред моје куће када сам имао годину и по дана. Отац ми је био у рату када смо се вратили у Фочу после мог рођења. Бомба је пала на око 150-250 метара од куће. Ја сам тада гледао кроз прозор, причали су ми касније. Био сам месец дана у шоку. Нисам причао, нисам јео, само неку супу.Кућа није била оштећена.Било је то тешко време".

Зашто су његови родитељи изабрали Канаду?

"После рата је било како је било.Када се завршило 1998.одлучили су због мене и због мог брата који се родио када смо стигли у Торонто, да оду тамо због живота. Могли смо да бирамо између Торонта, Чикага и Аустралије.Био ми је стриц у Торонту.Знали смо неке људе и тако смо отишли тамо".

Стефан је постао кошаркаш, али и открива да много воли фудбал, да се његов деда бавио фудбалом, да је као клинац био нападач, па штопер. И да и да много воли тај спорт. Уосталом, на интервју је дошао у тренерци Реал Мадрида. О томе мало касније.

"Деда са мајчине стране играо је фудбал. Причали су мени моји, али нисам баш све запамтио. Играо сам фудбал баш доста, ево и да - данас. Близу куће у Торонту је стадион.То ми је био први спорт којим сам се бавио.Играо сам у средњој школи у нападу, а касније када сам порастао играо сам одбрану".

ПРЕКО ЖУТИХ СТРАНА ДО КОШАРКЕ

Како је дошло до кошарке?

"У Торонту није имало где да се игра фудбал тада.Био је кош близу, а сви су пратили хокеј.Мајка ми је тражила неки спорт.Ја почео баскет мало, ишао у камп Торонто Репторса са 10 година и био је један наш тренер, Србин, Јован Пајовић. Кроз жуте стране преко новина сам отишао на пробу. Нисам никада играо кошарку.Видео сам тренера скоро.Он ме је чисто узео због висине и због тога што сам био наш".

Као и обично, кошарка га је обузела, а његово тело почело да се прилагођава.Нагло је порастао.И био у друштву имена какви су АндреДрамонд и БредлиБил.

"Порастао сам 10 центиметара за годину и по дана између деветог и десетог разреда. Јесам порастао, али сам остао брз, била ми је добра координација. Био сам добар, не најбољи.Биле су ту све велике школе, био сам у ТОП 50.Андре Драмонд је ту био најбољи. Бредли Бил је био ту. Ту сам схватио да бих могао на колеџ".

ЗВАЛИ СУ МЕ ЛЕРИ БИРД, ИМАО САМ ДРЕС СТОЈАКОВИЋА И ЖИВЕО НА ХАВАЈИМА

Јеси ли пратио наше кошаркаше у то време, репрезентацију?

"Имао сам дрес Стојаковића. Али нисам гледао ни Партизан и Звезду све док нисам дошао овде са 19 година. Купила ми је мајка филм ´Србија - земља кошарке´.Добар филм.Тако сам почео да пратим. Све су моји радили супер, причали смо наш језик код куће, али су они долазили овде осам-девет пута, а ја нисам могао због кошарке. Али, сад ћу свако лето", коментарише Јанковић коме се баш свиђа у Београду.

Пошто је играо и на Хавајима, питали смо га да нам каже како се тамо живи.Изгледа, потпуно другачије него у нашем главном граду.

"Ах, како је тамо... То је место где долазе сви из целог света. Плаже, вода... Живот је толико опуштен,  они кажу спор. Тамо се води 20 на сат. Тотално обрнуто од Београда а-ха-ха. Био сам тамо три године, није могло боље што се тиче кошарке".

После Хаваја,2016. године уследио је НБА драфт.

"Добијао сам похвале, добар фидбек и мислим да сам направио праву одлуку што сам изашао на драфт. Близу сам онога где желим да будем, а то је НБА.Ту сам. Повредио сам се док сам био у Мајамију, повредио сам лигаменте скочног зглоба и нисам баш могао да покажем шта знам"

Стефан игра на позицији четворке, такозване "стреч", и има невероватан осећај за шут.

"Увек сам могао да дам тројку, од самог почетка играња кошарке, а нисам био не знам колико талентован. Увек сам био добар у шуту.У школи сам био мало пустио косу па су ме звали Лери Бирд. Наравно, зна се ко је био Бирд. Увек сам гледао Пеђу и носио његов дрес".

ДРУЖЕЊЕ СА ПЕЂОМ, ДИВЦЕМ, ДРОБЊАКОМ, ДРАГИЋЕМ

Али, Стефан је један од ретких ко је успео да победи Стојаковића у шутирању тројки.Признаћете, није мала ствар.

"Био сам у кампу пред драфт.Био је Пеђа ту, Владе Дивац, Дробњак исто. Био сам на пробама. Идеш против пет играча и играш један на један, два на два. Ту се показујеш. Када сам био у Сакраменту причао сам са њима, мало су се шалили и рекли ми да ако будем добио Пеђу у тројкама да ћу бити драфтован”.

Јеси га добио?

“А добио сам га, али ко зна зашто нисам драфтован, има ту много ствари…Било је забавно.Причали смо.Пеђа је Пеђа, он ми је био омиљени играч. Он,  Кукоч и Новицки", кроз осмех се присетио Стефанс усрета са легендама наше кошарке.

ИМАО БИХ ПРАВО ДА ИГРАМ ЗА БИЛО КОЈУ ЗЕМЉУ ИЗ БИВШЕ ЈУГЕ. АЛИ СРБИЈА ЈЕ МОЈА ЖЕЉА

Он има држављанство Канаде, а треба да извади и српско.Да ли је одлучио за коју репрезентацију жели да игра?

"Сви који ме знају, знају да ја желим да играм за Србију. Наравно да чекам позив и све, али ја треба да напредујем. Србија је (показује високо руком), игра скроз другачију кошарку. Имам жељу да играм за њих. Нисам имао контакте, ниједна од репрезентација ме није звала. Реално, могао бих(имао право прим.аут) да играм за било коју од бивших земаља Југославије, али Србија је моја жеља".

Да ли је било контаката саселектором АлександромЂорђевићем или Кошаркашким савезом Србије?

"Било је нешто да извадим родни лист, али ништа конкретно. Било је питања да ли сам ја заинтересован, прошле године, да виде пасош и како то иде. Али ништа конкретно за припреме и списак", рекао је Стефан.

Да ли је виђао и упознао наше играче који наступају у НБА лиги?

"Био сам са Бобијем Марјановићем у Њујорку. Мало смо причали. Боби је кул скроз, сели смо на један ручак тамо. Са Бјелицом сам био и са Гораном Драгићем. Мало се упознали.Супер су момци. Горан је пазиона мене у Мајамију, био сам тамо три месеца. Он све зна и ван терена је прави спортиста".

Са ким је Јанковић имао прилику да се упозна од играча Мајамија. Како изгледа велики НБА клуб изнутра?

"Вајтсајдом, Џонсоном, Вејтерсом...Све оно што би могао да измислиш ´топ´ - то је то. Ту је у свлачионици ђакузи, базени.Собе за масирање.Шест, седам физио-терапеута.Уђеш у гаражу сви возе ферари.То ти је све врх".

РЕАЛ МАДРИД У СРЦУ, КРИСТИЈАНО И ЗЛАТАН ОМИЉЕНИ ФУДБАЛЕРИ

Поменули смо да је Јанковић на интервју дошао у тренерци фудбалског клуба Реала из Мадрида.

"Отац ми је навијао за Интер из Милана.Када је Станковић играо.Златан је био тамо мало.Тад смо гледали Серију А.А мени је Кристијано Роналдо омиљени играч.Памтим и онда када је играо Зидан, Раул, Роналдо, Бекам.Тада сам почео да навијам за Реал. Тешко сада пратим, алипогледам статистику. Видео сам да је Меси дао гол у дербију, али нисам неки Меси-фан. Он и Кристијано су ту негде. А, морам да ти кажем да сам увек волео Златана, његову појаву и понашање на терену. Длеује арогантно, али није такав".

Јеси имао прилику да упознаш Златана?

"Када сам био у Лас Вегасу на Летњој лиги неки саиграчи су ми рекли да је био у истом хотелу са нама и да су били са њим у лифту. Ја нисам имао ту срећу. Биће прилике надам се".

ВЕЧИТИ И ЕВРОЛИГА?

Пратиш ли Евролигу?

"Пратим, гледам када стигнем због мог распореда.Не гледам ТВ. Одрастао сам са Ентони Бенетом, он је сада у Фенеру.Причам са њим. Гледам хајлајтсе. Мало Басконију. Увек је могућност да заиграм у Евролиги. Гањам НБА, то ми је циљ, то ми је сан. Чак и причају да су тренери у Европи бољи за развијање. Ова развојна лига није за остајање, тако да... НБА је ипак НБА”.

Било је приче да га је звао Партизан преко АлександраЏикића.Нисмо пропустили шансу да га питамо има ли шансе да заигра за црно или црвено-беле.

“Зна се да сам причао са Џикићем у Лас Вегасу. Он је познат тренер, сели смо причали. Знали смо да је Мајами био у причи. Немам ништа против Европе. Сада да кажем да бих само дошао у Звезду или Партизан - не. Опет, гледаћу најбоље могућности и све то. Не волим да кажем, тек сам са 19 дошао први пут овде и видео све то. Тек ћу ићи на неку од утакмица, волео бих да видим ту атмосферу. Навијаче и то, то ме баш занима. Волео бих једном у каријери, скорије или при крају, да дођем овде и да то доживим. Тренутно, опет кажем, НБА. Видећу какве понуду буду биле”, закључио је Јанковић.

Извор: моззартспорт