Туга је одраз здравља, а депресија болести

Бол је јака емоција, која разара или пече, нормална реакција на губитак и проблеме. Гушењем суза можемо да упаднемо у стање које се описује термином "празнина у души".

Здравље 28.04.2017 | 13:21
Туга је одраз здравља, а депресија болести
Онај ко не плаче, не види - записао је Лав Николајевич Толстој. Да ли нам је велики књижевник тиме поручио да су сузе не само добре, него и пожељне? Да је понекад потребно да им дозволимо да потеку, уместо да их сваки пут грубо угушимо? Ако је то била његова порука, онда је сасвим у складу са оним што данас тврди наука - да је здраво туговати. И да туга, насупрот увреженим стереотипима, није увод у депресију.

Где још грешимо на ову тему, објашњава нам клинички психолог и сертификовани конструктивистички психотерапеут Леонора Павлица. Она се слаже са Робином Скинером, познатим психотерапеутом, који тврди да су депресија и туга два квалитативно другачија стања која се међусобно искључују.

- Тужна особа не може да буде депресивна, нити је депресивна особа тужна - каже саговорница "Живота плус". - Најуочљивија је разлика на релацији живо-мртво. Туга је јака и жива емоција, услед које човека све пече и боли. Она разара и тешко се подноси. Због ње смо узнемирени, забринути, престрашени, напети, очајни, бесни. С друге стране, депресивне особе најчешће своје стање описују термином "празнина". Они су безвољни, празни, умртвљени, не осећају бол.

Павлица примећује да већина данас погрешно верује како се туга и депресија разликују само по интензитету и трајању, па ако је особа јако тужна и то не пролази месецима, закључују да је "пала" у депресију:

- Савремени психотерапеути објашњавају како је туга, иако је природна и здрава реакција на губитак, једна веома болна емоција. У депресији се, с друге стране, човек једноставно осећа празним, одсеченим, а заправо није у контакту са својим губитком, што му олакшава преживљавање.

Да би наизглед себи олакшали, људи углавном избегавају дуготрајно туговање, блокирају емоције, затварају се према болу, а као последица тога настаје патолошки процес познат као депресија. А баш она држи особу у замци, не дајући јој да отпочне користан и здрав процес туговања.

Међутим, многи се тога унапред свесно лишавају, не успевајући да се изборе са оним што туга са собом носи. Нека истраживања показују да је љут човек у бољој позицији од тужног, јер је први спреман за борбу, а други тоне. Студија научника из Финске је показала да туга нашем телу "краде" снагу, док депресија уз то ствара и осећај мучнине и кнедле у грлу. Истраживачи су анализирали понашање 700 волонтера, док су им презентовали одређене филмове и читали приче којима су могли да им пробуде одређене емоције.

Понекад "одбијамо" да тугујемо и да нас околина не би погрешно схватила, можда чак и осудила. Саговорница подсећа да у многим културама постоји императив да треба патити достојанствено, у миру и тишини. Неке заједнице осуђују када мушкарци показују сузе, инсинуирајући да је то срамота. Има и породица, независно од културе којој припадају, где се на туговање гледа као на исказивање личне слабости, па се оно зато забрањује.

- Понекад је и самој особи тешко да се суочи са губитком, не жели да га призна, а улазак у туговање је за њу доказ да се он десио. С друге стране, некада је просто реч о таквој структури личности која је емотивно затворенија и генерално има проблем у експресији емоција - објашњава клинички психолог.

А, истина је и да нам често нечија утеха само одмаже када нам је тешко, када нам се нешто лоше деси. Баш тада имамо потребу да самујемо и то, каже саговорница, треба поштовати, јер је наметање подршке контрапродуктивно. Управо нам туговање помаже да се суочимо са губитком и прихватимо да се он догодио.

- Сам процес је болан, али лековит. Током туговања у стању смо да будемо у контакту са собом и да проживимо све болне емоције које оно укључује - бес, кривицу, жаљење, очај, олакшање, наду, љубав... Одтуговати или завршити процес туговања не значи заборавити на особу која нас је напустила или је умрла. Напротив, здрава туга подразумева изналажење начина да се она запамти, а да се истовремено прилагодимо животу без ње - објашњава Леонора и додаје да је често туга најинтензивнија одмах по губитку, док код неких не може непосредно да се осети, јер је уступила место шоку, неверици или општој умртвљености.

Закључак је да је процес туговања тежак, али конструктиван, зато што нуди светлост на крају тунела. Али, оно не значи просто плакање над изгубљеним. Клинички психолог објашњава да је потребно да будемо у контакту са собом, сопственим осећањима и мислима, које ћемо потом претворити у речи:

- Ако сузе изостају, пожељно је знати како се осећамо. Важно је и да схватимо шта нам у том процесу прија, а шта не - да ли нам треба подршка или самоћа, да ли се боље осећамо када са неким причамо или нам је угодније да се носимо са болом ћутећи. Посебно важан аспект конструктивног туговања је проналажење смисла, размишљање о томе шта смо открили о себи, другима и животу пролазећи кроз губитак и шта је добро из тога проистекло. Посебан сегмент треба посветити особи коју смо изгубили, томе колико нам је значила, шта смо од ње све научили. Корисно је обратити пажњу и на то да ли постоје људи које више ценимо после овог искуства, ко се показао највећом подршком и да ли се то поклапа са нашим очекивањима.

Па када одтугујемо, можда се сетимо онога што је записао књижевник Иван Цанкар - "Нема лепше наде од оне што је никла из туге и нема лепших снова од оних што их рађа бол".

МЕЛАНХОЛИЈА И САМОСАЖАЉЕЊЕ

Понекад се туга меша са меланхолијом, која је још у Фројдовом чланку "Туга и меланхолија" означена као синоним за депресију.

- Туга је ту описана као стање у коме особа види своје окружење као опустошено због губитка објекта љубави. Свет је постао празан, али је после неког периода туговања човек у стању да настави да живи са лепим сећањем. С друге стране, негативна емоција каква је меланхолија, подразумева да је сама личност опустошена, јадна, празна, па креће у циклус самосажаљевања, не може да прихвати губитак и пориче да се он десио - објашњава Леонора.

ОСЕЋАЊЕ СРЕЋЕ ТРАЈЕ 35 САТИ

Туга траје 240 пута дуже од 27 емоција, закључили су научници са Универзитета Луевен у Белгији, који су спровели анкету међу студентима, инсистирајући да се присете недавних емотивних искустава и одреде њихово трајање.

Испоставило се да туга дуже траје у односу на осећање стида, изненађености, страха, гађења, досаде, ганутости, раздражености или олакшања... Обично је потребно 120 сати да би туга престала, док за 30 минута гађење и срам бивају превазиђени. Мржња траје 60, а срећа 35 сати.

Новости
фото:интернет

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Мало превисе

30.04.2017 17:48

Мало превисе идиотизама из заосталог друства.По обицају.Туга је израз услова зивота.И хормона.А депресију вани лијеце витамином Д веома успјесно.

ОДГОВОРИТЕ