Немања Видић - отворено о свему...!

Видић о животу под бомбама, Звездиној траци и односу са “мршавим клинцем” Роналдом! Отворено о свему! Немања Видић је човек који је поставио стандарде у свету фудбала. Бивши ас Манчестер јунајтеда и репрезентативац Србије говорио је о раној младости, НАТО бомбардовању, Црвеној звезде, плановима за будућност и многим другим темама.

Фудбал 28.04.2017 | 23:00 За Немању Видића није постојало питање где ће се скрасити по завршетку каријере. Српски фудбалер је изабрао Милано пре Манчестера јер, како признаје, воли топло време.

- Да, одлучио сам се за Милано, јер волим живот у Италији. Храна је добра, као и вино. Ако желиш да постанеш тренер, мораш да знаш све о вину, јер се само о томе прича после мечева - каже за "ЕСПН" Видић, који се од фудбала опростио јануара прошле године.

Немања ужива у пензионерским данима, далеко од фудбала и нервозе.

- Пожелео сам да уживам у животу после фудбала, тако да сам почео да играм голф. Играм и тенис, а доста и путујем. Почео сам и да скијам. Имам снажне ноге и прилично сам добар. Радим многе ствари које нисам могао да себи “приуштим” док сам био активан фудбалер.

Видић признаје да још није савладао италијански језик.

- Нисам добар, али нисам ни лош. Када си старији и почињеш да учиш страни језик, стално се плашиш да не погрешиш. Као клинац, потпуно ти је свеједно шта ће ти други рећи. Моји синови, који су рођени у Манчестеру, имају 10, 8 и 5 година и боље причају италијански него што ћу ја икада умети. Такође, волео бих да “појачам” и свој шпански. После дугог одмора, вратићу се фудбалу. Радиим на добијању професионалне тренерске лиценце у Енглеској. Био сам на доста курсева где су нам предавали Герет Саутгејт и Маурисио Покетино. На предавањима су били и Ники Бат, Дејвид Џејмс, Најџел Клаф и многи други бивши фудбалери. Учим, али не желим да брзам, јер фудбал је више од игре са лоптом. Морате да научите да се борите са притсиком, са психологијом играча, да радите са медијима...

Немања каже да се у Манчестер јунајтед “заљубио” 1999. године после историјског финала са Бајерном.

- Волео сам да гледам Кола и Јорка. Стално су се смејали и постизали голове као на траци. Пре Манчестера, доста сам гледао италијанску лигу. Парма ми је била на првом месту, са Фаустином Асприљом и Ернаном Креспом. Волео сам и Фјорентину, за коју су играли Габријел Батистута и Руи Кошта.

Ипак, прва и права љубав је Црвена звезда.

- Имао сам 10 година када је Звезда у Барију постала првак Евопе. Мој град (Ужице) је удаљен 200 километара од Београда и има доста навијача Црвене звезде, али и Партизана. Увек сам сањао да играм за Звезду и знао сам тим напамет. Волео сам Просинечког, Панчева, Савићевића, Југовића... Звезда је прво добила Бајерн у гостима, док је у Београду било 2:2 у мечу који сам гледао безброј пута на видеу. Моји родитељи су били љути јер од мене нису могли да гледају филмове. После смо у Барију савладали Олимпик. Звезда није играла добро, али смо победили. Данас тако нешто не може да се догоди у српском фудбалу. Велики успех би био да се Звезда пласира у Лигу шампиона. Ипак, Србија и даље “производи” невероватне фудбалере.

Немања се присетио и тешких дана, поготово 1999. године, и бомбардовања.

- Дан-два пре бомбардовања знао сам шта ће да се догоди. Знао сам да бомбе долазе. Сваког дана сам слушао сирене и није било пријатно. Фудбал је стао, али није живот. После неколико дана напустио сам Београд и вратио сам се у мој родни град. Било ми је тешко. Изабрали су да бомбардују стратегијске циљеве, али на жалост, све зграде су биле у центру града. Бомба је погодила антену само 200 метара од моје куће, чуо сам бомбе и било је страшно. Срећом, нико није погинуо. Отац ми је тада био на улици и ја сам истрчао да га потражим. Трчао сам и викао “Тата, тата!”. Био сам млад, 18 година, и нисам размишљао о себи и о томе шта може да ми се догоди. Данас, да се нешто слично догоди, био бих ужаснут, јер имама своју децу.

Немања добро памти и време када је постао капитен Црвене звезде.

- Остварио ми се сан, а имао сам 21 годину. Памтим и победоносни гол против Партизана у гостима. После гола сам желео да прескочим ограду и радост поделим са “делијама”, али је наша трибина била на другом крају стадиона. Међутим, није било све толико лепо. Мој велики прјатељ Владимир Димитријевић је преминуо на терену од срчаног удара. Имао је само 20 година. Био сам са њим када га је одвезла хитна помоћ. Били смо нераздвојни и делили смо исте снове. Онда је он преминуо. У контакту сам са његовим родитељима и они су поносни на свог сина. Владимир је био велики човек и играч пред којим је била велика каријера.

После Звезде, Немања је завршио у Русији, иако је имао другачије планове.

- Био ми је потребан нови изазов како бих наставио да напредујем. Имао сам прилику да одем у Италију, али Звезда није прихватила понуду. Уместо тога, завршио сам у Спартаку из Москве. Срби и Руси су веома повезани народи, а било је и доста српских фудбалера који су ми помогли да се привикнем на живот.

А, после само 18 месеци у Русији, стигао је позив из Енглеске.

- Да, разговарао сам са тренером Ливерпула, Рафом Бенитезом. “Како си?”. “Добро сам!” и то је било све. Моја супруга је боље причала енглески од мене и она је разговарала са представницима Ливерпула. Били су заинтересовани, али онда, после десет дана, више није било вести из Ливерпула. Онда се појавио Манчестер јунајтед. Ферги је звао и разговарао је са мојим другом. Само једном су се чули! Ферги је причао споро, како бих и ја разумео. Рекао је да му се свиђа како играм и да има позицију за мене.

Немања је са Манчестером освојио Премијер лигу 2007. и 2008. године, као и Лигу шампиона (2008.). Било је то у периоду Кристијана Роналда.

- Кристијано је настављао да тренира и дуго након што се тренинг завршио. Људи мисле да се он такав родио, али и поред талента морао је да ради и ради. Погледајте само како данас изгледа? У Манчестеру је био мршави клинац. Доста смо тренирали заједно и мислим да смо учили један од другога. Памтим и када се на тренингу појавио још један клинац. Био је то Пол Погба, имао је 17 година. Сећам се да га је Пол Сколс стално напуцавао лоптом како би га научио да се бори.

Немања се са сетом присећа и песме навијача Манчестер јунајтеда, који су му скандирали: Немања, wооах, хе цомес фром Сербиа, хелл фу... мурдер yер!”.

- Обожавам ту песму. Не вређа ме, јер знам да нисам убица, као што није ни српски народ. У почетку, нисам ни чуо, ни разумео шта ми певају, јер сам на терену концентрисан само на фудбал. Када су ми рекли, био сам одушевљен. Имао сам одличан однос са навијачима који су увек били уз мене. Били су стрпљиви. Долазим из земље где ти навијачи звижде ако не победиш три уткамице за редом.

Видић добро памти и финале Лиге шампиона 2008. године у Москви, када је Манчестер после пенала победио Челси.

- Играо сам под ињекцијама, јер сам био повређен. Дан пре финала, Фергусон ми је пришао и питао да ли могу да играм. Одговорио сам: “Наравно”. И, то је било све. Ништа друго ме није питао, веровали смо један у другог. На терену сам имао и “разговор” са Дидијеом Дрогбом, који је после тога био искључен. Покушао је да ме удари, а ја сам се упитао: “Човече, шта то радиш?”. Онда сам ја кренуо према њему, Био сам глуп, као и он. После дуела у Москви, никада више нисмо разговарали. Мислим да је Дрогба био најбољи нападач којег сам чувао. Добри су и Агуеро, и Суарез, и Торес, али Дидије је вукао јаче од свих.

Извор: блиц.рс