Најгоре и најбоље дијете данашњице

У данашње време када нас бомбардују различитим препорукама за мршављење, тешко је донети одлуку која од њих је добра, која је лоша, а која је чак и штетна.

Здравље 26.04.2017 | 16:58 Ево шта треба да знате о неким од најпопуларнијих дијета данашњице:


Штетни: Кетогена дијета

Како изгледа? Прописана 1920. године као део терапије за лечење епилепсије, ова дијета која је заснована на нискокалоричном режиму исхране богатом мастима, подстиче тело да користи масти као извор енергије уместо угљених хидрата – кетоза – како би се смањили епилептични напади.

Врлине: Поред неких побољшања лабораторијских вредности, нема промена када је реч о смањењу телесне тежине.

Мане: Унос угљених хидрата је драстично смањен на мање од 5 посто дневног уноса калорија. Буквално искључује унос воћа, поврћа,интегралних житарица, пасуља и махунарки. Не може да задовољи потребе за уносом храњивих материја коии одговара дневним потребама, без велике количине суплемената у виду витамина и минерала.

Закључак: Дијета прописана ради решавања неког здравственог проблема никада не треба да се користи за регулисање телесне тежине. Побољшање здравственог стања као у стању кетозе се постиже сваки пут када се режим исхране знатно промени или се унос калорија знатно смањи, тако да не треба веровати да се овакав ефекат може постићи само кетогеним начином исхране.

Штетни: Тридесетодневна дијета

 Како изгледа: 30 дана без шећера, вештачких заслађивача, млечних производа, житарица, махунарки (укључујући кикирики и путер од кикирикија) и алкохола. Циљ је да „излечи тело од упале“ коју ова храна проузрокује. Ако негде погрешите, почињете цео циклус испочетка.

Врлине: Много воћа и поврћа. Нема бројања калорија и мерења како би се ставио акценат на добробит здравог начина исхране, а не на губљење килограма.

Мане: Захтева потпуну промену животних навика како бисте несметано спровели дијету. Не постоји дугорочни план како да се одржи постојећа тежина (тј. да се спречи развој упале) након 30 дана, колико режим траје.

Закључак: 30 дана није ни приближно довољно времена да постанете здрави или да промените начин живота. Ова дијета је у сваком смислу ограничавајућа.

Лоше: Брза дијета

 Како изгледа? Понекад је називају дијета 5:2, односно познатија је под називом испрекидани пост. Овај режим исхране подразумева да се два дана уноси смањена количина калорија (око 500-600), док је преосталих пет дана исхрана “нормална”. Суштине је да се завара тело тако што ће помислити да осећа глад, услед чега ће почети да гори масти уместо да их таложи.

Врлине: Изузетно је тешко наћи макар и једну врлину.

Мане: Мало смерница у смислу шта треба јести, посебно оних дана када се не пости. Унос калорија је драстично ограничен и на један сасвим неприродан начин у кратком временском периоду. Овакав начин исхране је у тесној вези са повећаним ИТМ-ом и већим процентом масноћа у телу.

Закључак: Ограничавање и лишавање увек на крају доводе до преједања. Увек.

Лоше: Палео дијета
Како изгледа: Заговорници кажу – једите као наши преци из пећине да бисте били здрави јер то што се ми ослањамо на прерађену, полуготову храну јесте узрочних свих наших здравствених проблема.

Врлине: Готова и полуготова храна је у потпуности елиминисана. Акценат је на примарним намирницама и немасним врстама меса.

Мане: Недостају две целе групе хране – интегралне житарице и млечни производи. “Отворени оброци“ вам омогућавају да варате кад год осетите потребу.

Закључак: Ми не ловимо, не пецамо и не скупљамо храну на начин на који су људи то чинили у доба палеолита и данас буквално не постоји храна која барем мало личи на ону коју су људи јели пре 10.000 година.

Дакле, шта је добро?
Горепоменуте дијете су краткорочни, брзи и екстремни начини исхране засновани на ограничењима и лишавањима. Они се не баве кореном наших проблема у вези са начином исхране и храном коју једемо. За разлику од њих, наредни режими исхране представљају дугорочни, одржив начин живота без лишавања.

ДАСХ дијета
Како изгледа? Начин исхране који има за циљ да заустави хипертензију (ДАСХ) је провобитно осмишљен како би се лечиле и спречиле болести срца. Заснива се на избалансираној исхрани,која је умерена и садржи храњиве намирнице.

Врлине: На одговоран начин ограничава унос црвеног меса, натријума, пуномасне, веома слатке хране. Подстиче унос воћа, поврћа, интегралних житарица, немасних протеина, здравих масти, орашастих плодова и махунарки. Временом се дијета полако мења. Не постоји недозвољена храна. Представља природан, савремен и разуман приступ решавању здравствених проблема и проблема телесне тежине.

Мане: Уколико једемо ван куће, то може да буде проблем, јер су порције које се служе у ресторанима по обичају велике, сувише слане и богате мастима.

Закључак: Губитак тежине је уобичајена нуспојава здраве избалансиране исхране попут ове. Овакав начин исхране је одржив - можете слободно да се придржавате ових смерница до краја живота.

Медитеранска дијета
Како изгледа? Заснива се на начину исхране и стилу живота који је карактеристичан за становнике Медитерана. Они су дуговечни, здрави и опште је прихваћено да у томе кључну улогу имају начин исхране и активан стил живота.

Врлине: Свежи производи, интегрални производи, риба, махунарке, орашасти плодови и друге здраве масти су саставни део сваког оброка. Нема претеривања у конзумирању алкохолних пића. Црвено месо и слаткиши су искључиво резервисани за посебне прилике и конзумирају се у малим количинама. Унос калорија зависи од физичке глади и степена активности.

Мане: Не постоје. Многи ресторани у својој понуди имају медитеранска јела и уколико поред њих наручите и велику порцију салате или поврће, будите без бриге.

Закључак: Од свих здравих начина исхране овај је свакако најздравији. Одржив је, заснива се на интуитивним начелима, а окосницу свега чине интегрални и храњиви производи.

И док не постоји једна дијета или начин исхране који одговара свима, треба избегавати сваку дијету која поставља границе, подразумева одрицање или приступ исхрани на неприродан начин. Здрав живот не захтева „варање“ и није одређен бројем дана или калорија, нити треба превише да буде усредсређен на неке храњиве састојке а не на неке друге. Здрава исхрана је избалансирана исхрана и зависи од тога колико смо гладни и наравно треба да је прати и редовна физичка активност као и одговарајућа брига о себи.

Б 92
фото:интернет