На ове Звездине клинце се кладио Звездан Терзић...!

Ко је бандит и васпитана девојчица? Ко подсећа на Коромана? Ко мази лопту као прву дечачку љубав и коме висина може да буде проблем? МОЗЗАРТ Спорт је представио момке од које на Маракани очекују велики играчки и финансијски бенефит.

Фудбал 27.04.2017 | 23:00 Није то изум Звездана Терзића, пре би се рекло да је то функционерска финта (не)потребног маркетинга Здравка Мамића који савршено добро зна да подигне цену талентованим играчима.

Знао је директор Црвене звезде и раније да на нејака рамена "класе 1996" стави велико оптерећење речима о суперталенту, упоређивањем са Фалкаом и другим савременим фудбалским јунацима. Можда није педагошки, али има оних који ће вам рећи да Звезда, финансијски урушен клуб, нема времена да мази робу из сопственог магацина, већ да их бајковитим причама стави под тест каректера. По ко успе да превазиђе ту замку значи само једно - да је кадар за највише домете. Као Марко Грујић.

Звезда је од поменуте "класе 1996" инкасирала 15.000.000 евра, али Звездан Терзић је најавио већи финансијски бенефит од две године млађих дечака који воде љуту борбу са Бродарцем за титулу шампиона Србије у омладинској конкуренцији. Можда ће друго место у овом узрасту ти момцима оставити отворен ожиљак на младом срцу, али како год завршили сезону чињеница је да ту има озбиљног талента. А да ли ће бити квалитета за продају питање је од милион долара? Чињеница је да могу много и да их је некад задовољство гледати. То пуца од игре из прве, од штикли, маказица, правовремених истрчавања, креације... Питање је коме ће од њих да се поклопе коцкице фудбалске талије, тако потребне да се заокружи успех. Како било МОЗЗАРТ Спорт вам представља контингент Звездине деце на које се кладио Звездан Терзић у јучерашњем обраћању. Тачније, од које очекује озбиљне игре и још озбиљнију тржишну цену.

ДЕЈАН ЈОВЕЉИЋ (нападач 1999. годиште): Није случајно што га реномирани светски медији препознају као једног од најталентованијих шпицева на свету. Карактерно играч за топ клуб, момчић из Бијељине кога нису, нити ће, занети светла великог града. Он је фудбалски Рамбо са васпитањем умиљате девојчице кога ће свака престоничка мајка ускоро пожелети за зета. За њега се већ зна да одговорни у Црвеној звезди неће морати да му ресетују главу. Право јагње које се на терену трансформише у крволочног вука жељног голова. И тако из меча у меч. Запао је за око јавности још на кадетском турниру у етно селу Станишићи када је постигао победносони гол у финалном мечу против загребачког Динама. Одличан у завршиници, квалитет му је више што није "лењи" нападач, него вапи да супарничке штопере удави високим пресингом. Био већ на припремама са првим тимом.

МАНЕ: Спознао је и тамну страну фудбалске Јомедаље, пошто га је мононуклеоза одвојила од терена шест месеци. Имао је овог пролећа и слабија издања изазвана дугом паузом. Делује да ће морати да ради на мишићној и функционалној маси како би могао да се рве са сениорским штоперима. Наредних 18 месеци биће круцијални за његов развој.

СЛАЂАН РАКИЋ (штопер, 1999. годиште): Има у редакцији МОЗЗАРТ Спорта његових великих фанова који су после првог гледања еуфорично узвикнули: "Дај, бре, овог малог у први тим, нека га одмах упаре са Фримпонгом. Бржи је од сваког штопера у Суперлиги". Врло ауторитативно делује на терену, као да је неко правио фото-робота централног дефанзивца потребног Црвеној звезди. Брзина му омогућава да стоји високо, јако високо. Он је од оних штопера којима је лопта истински пријатељ, пошто има технику везног играча и одлично чита игру.

МАНЕ: Висина. Природни недостатак у млађим конкуренцијама је надокнађивао техником и агресијом. Међутим, пример Милоша Стојановића, који је исто тако био доминантан у омладинцима, сигурно ће натерати челнике црвено-белих да буду опрезни када је у питању коначна реч брзоногог централног дефанзивца. Потребна му је сезона у сениорском фудбалу како би губио ваздужне дуеле и добијао редовно лакат у зубе. Тако ће још боље читати игру. 

ЛУКА АЏИЋ (офанзивни везни, 1998. годиште): Већ је добро познат јавности, дао је два гола за сениорски тим. Када кажете таленат обично мислите на племените играче попут ЛукеАџића. То што он има не стиче се никакавим додатним радом и тренинзима. Чиста естетика, техника и дриблинг. Речју – таленат. Неустрашив у игри један на један, увек бира атрактивна решења, воли директне ривале да пошаље у "кукуруз". Могао би да буде један од оних који ће исток и запад Маракане дизати на ноге при сваком пријему лопте.

МАНЕ: Када сте припадник фудбалске лозе можда је и нормално да имате изражен его. Не ради то намерно, али понекад се у његовој игри примећује да не бира проста решења или просте асисенције ка усамљеном саиграчу. Неки наиван себичлук. Раније је играо иза шпица, сада углавном по левом боку. Понекад није довољно присутан у игри без лопте.

ВЕЉКО НИКОЛИЋ (офанзивни везни, 1999. годиште): Као и у случају Луке Аџића. У тим крхким и нејаким ножицама крије се есенција талента. Естетски савршено изгледа, лепо га је гледати на терену. При свакоме додиру лопту милује као прву дечачку љубав. Може да буде мозак озбиљног тима. Не зна се да ли су му брже убојите лопте ка напдачима, или рационалне фудбалске мисли. Један од капиталаца, права би штета било да наредне сезоне не буде бар међу 18 у првом тиму.

МАНЕ: Сви фудбалски стручњаци сложни су у оцени. Он има све - од натпросечне фудбалске интелигенције до савршене технике која му омогућава да стално носи лепак на копачкама (лопта му се лепи). Али физика може да представља озбиљан проблем. Питање је како би се снашао у дуелима са старим суперлигашким кајлама на позицијама задњег везног. О дуелима са, примера ради, Евертом, да не причамо. И њему је потребан сениорски фудбал.

УРОШ РАЧИЋ (задњи везни, 1998. годиште): Изузетно је компатибалан са горе описаним Вељком Николићем. Ако је први мозак, други је срце и плућа омладинског тима. Лако осваја простор, уме да претрчи и поједе комплетан везни ред ривала. Он је за разлику од бројних класића друга крајност. Превише је фзички доминатан. И њему је време за сениорски фудбал како би се видело где је тачно у овом моменту. Има мишљење да би могао да експлодира као Марко Грујић.

МАНЕ: Током утакмица за сениорски тим видели смо да још није наштеловао ногу за дуге и убитачне дијагонале. Међутим, то су финесе које ће морати да му дарује стручни штаб. Чини се да у Љутице Богдана још нису расчистили шта би и како са њим. Током зимских припрема играо је на позицији штопера, иако је школован као "четворка" и "осмица".

ЈУГ СТАНОЈЕВ (крилни везиста, 1999. годиште): Дошао је тихо из кулског Хајдука у Црвену звезду, као неискоришћено дете Војводине. Међутим, показао како и играчи из секундарне селекције могу да процветају када им се све поклопи. Одласком Аџићамеђу сениоре почео је шансу да добије у континуитету и то обилато користи. Омладинским тим Црвене звезде лети на крилима Југа Станојева. Убедљиво најбржи играч омладинске лиге, а то је референца која се цени. Решењима и променом ритма изузетно подсећа наОгњена Коромана.

МАНЕ: Када би имао мирноћу у завршници и у тренуцима када треба да подели последњи пас већ би био печен за први тим. Зна да издивља, али је поред тога савршен материјал за обрађивање. Неки мајстор тактике би од њега направио војника и најјачег адута. Станојев ће бити велики испит и за Јована Станковића и за сваког будућег тренера.

ЛАЗАР РОМАНИЋ (крило и нападач, 1998. годиште): Дуг и исцрпљујући пут је имао у Црвеној звезди. Играо је и левог бека и крило и нападача. Ово је била његова јесен, краљ противничког петерца. Иако је лутао добра је што је играо на више позиција, па се може описати као офанзивни ол раунд играч. И брз и спретан. Лако осети несигурност и крв на копачкама супарничког штопера.

МАНЕ: Играо је неколико утакмица за ОФК Београд у друголигашкој конкуренцији и то без јаког учинка. Можда га је позајмица у несређеној средини мало уназадила. За њега наредне две сезоне могу да буду пресудне.

ЛУКА ИЛИЋ (везни, 1999. годиште): Враголан из Ниша. Не игра фудбал, него се игра фудбала. Технички је већ на нивоу озбиљног такмичења, добро осећа простор и убацује се из другог плана. Везиста који не признаје алиби пасове уназад, и он као Вељко Николић носи лепак на копачкама. Испуњава око појавом и самопуздањем.

МАНЕ: Баш оно што смо рекли, превише фудбал доживљава као дечју игру. Зна да заспи, да га нема на терену. Мењао је позиције (офанзивни, крилни и дефанзивни везни), што га је успорило у развоју. Последње утакмице наговештавају да је на правом путу. С њим не мора да се жури.

ИВАН ИЛИЋ (везни, 2001. годиште): Најмлађи дебитант у историји Црвене звезде. Када одушевите легенду попут Дејана Станковића, онда значи да сте мегаталенат. Он је највећа опклада Звездана Терзића, пошто је перципиран да обори висину трансфера МаркаГрујића. Има ноге лаке као перце, а висину и пројектовану снагу потребну за фудбалског вишебојца.

МАНЕ: Игра са две или три године старијим момцима. Види се да још није прошао пубертет и да није формиран као мушкарац. Међутим, снага ће доћи, остало остаје.

ВАЊА ВУЧИЋЕВИЋ (нападач, 1998. годиште): Изгубио је годину дана због спора са Чукаричким. Снажан нападач, сидраш који има нешто у ногама. Левом погађа као из праћке. Озбиљан материјал за надоградњу, лако би могао да чини убитачан тандем саЈовељићем или Романићем.

МАНЕ: Нема утакмице. Нити је конкурентан у сениорском тиму, нити игра за омладинце које је, реално, превазишао. А то може да буде погубно.

АЛЕКСА ТЕРЗИЋ (леви бек, 1999. годиште): Не упада у очи као везисти или нападачи, али још један из плејаде интересантних материјала. Лако се понавља, игра у оба правца. Не стаје, бек са добром техником. Све је то зачињеном одличном левом ногом.

МАНЕ: Потребно му је неколико килограма функционалне масе, баш као и Јовељићу.Сањим не треба журити.

СТЕФАН ЦВЕТКОВИЋ (1998. годиште, крилни везиста): Капитен омладинског тима који већ дуго игра за омладинце. Када је густо, он је тај који прелама утакмице. Брзина је ту. Снага је ту. Међутим, време је да почне да шпарта сениорским теренима.

МАНЕ: Много осцилира. Зна сам да урнише ривала, али има и утакмица када га просто нема. Можда и логично. Било би занимљиво видети га на позицији десног бека. 

Извор: моззартспорт