Макрон са зеном старијом 25 год.

На основу скоро потпуних резултата Макрон и Ле Пен иду у други круг. Свјетски медији извештавају о подели у Француској и призивају побједу Макрона. Резултати су у складу са предвиђањима већине института за истраживање јавног мњења.  На основу 89,7 одсто пребројаних гласова, за Макрона је гласало 23,7 одсто бирача, док је Ле Пен освојила 21,9 одсто гласова, преноси данас АП, позивајући се на податке француског Министарства унутрашњих послова.

Свијет 24.04.2017 | 08:17 Предсједнички избори у Француској привлаче велику пажњу у целом свету, а многи прогнозирају да ће од њиховог исхода зависити даља европска политика. Европљано би да на чалу Француске виде младог политичара Емануела Макрона за кога се од почетка тврдило да би могао да побиједи ако прође у други круг.

Сматрају га центристичким кандидатом који би могао да побољша стандард у Француској, а његова политика прихватљива је и Европској Унији, која страхује од радикалне деснице и левице. Аналитичари сматрају да је Маркон управо оно што је земљи у овом тренутку потребно.

Рођен је у Амиенсу 21. децембра 1977. године. Његов отац је Жан Мишел Макрон, професор неурологије на Универзитету Жела Верна у Пикардији, а мајка Франсуаз Маркон Нугес је физиотарапеут.

Средњу школу је похађао у Амиенсу, а у завршној години родитељи су га послали у елтину школу у Паризу. Студирао је филозофију и магистрирао на напредним студијама у школи политичких наука Сциенцес По у Паризу, а после одлази на специјализацију за више јавне функционере.



Његов приватан живот био је тема бројних прича. Његова жена Брижит Троње је 24 година старија од њега и била је његова наставница у средњој школи. Први пут су се упознали када је имао 15 година, а почели су да се забављају када је напунио 18.

Његови родитељи су се у почетку противли овој вези јер су мислили да је напримерена, али је пар остао заједно и венчали су се 2007. године. Живи са својом женом и њено троје деце из претходног брака.

У књизи коју је објавио прошле године, Макрон је сам описао своју везу са Брижит као тајну и често погрешно протумачену.



Брижит је била удата у време када су се упознали, а са својим, тада учеником, Макроном се зближила док су заједно радили на једном школском пројекту. Како пише лист “Ле Парисиен”, који је разговарао са бившим Макроновим пријатељима из разреда, Емануел је био њен љубимац.

– Увек је њега узимала као пример. Потпуно ју је шармирао његов таленат за писање. Стално је писао песме, а она их је читала пред разредом – рекао је Макронов пријатељ из школске клупе.

Емануел Макрон је између 2004. и 2008. године радио у Финанцијском инспекторату француског министарства економије, а 2007. године је био заменик комесара у Комисији за побољшање француских стопа раста.

Платио је 50.000 евра да буде ослобођен даљих обавеза према влади 2008. године, како би могао да ради као инвестициони банкар.

Почиње да ради у француском огранку британске Ротшилд & Цо банке, након што је Франсоа Митеран донео одлуку да национализују Ротшилдове интересе у Француској. Као инвестициони банкар добро је зарађивао, а његово богатство се процењује на 2,8 милиона евра.

Од 2006. до 2009. Макрон је био члан Социјалистичке партије, а од 2012. до 2014. године је заменик генералног секретара Јелисејске палате.

Те 2014. године постао је министар економије, индустрије и дигиталних питања, где се залагао за реформе у интересу бизниса. Толико је био посвећен тим реформама да је био спреман и да се супротстави посланицима у парламенту.

Са тог места се повукао 2016. године када је одлучио да се кандидује за председника на изборима 2017. године.

До ове је одлуке дошло недуго након што је основао властиту партију Ен Марцхе! због које је био кажњен од стране француског председника. Партију је основао у своме родном граду.

Његова партија заступа социјални либерализам, проевропски пут, “трећи пут” и прогресивизам. Приликом кандидатуре обећао је “демократску револуцију” и “ослобађање француских потенцијала”. Многи га називају економским реалистом и сматрају да је довољно поткован да води земљу, а наравно у прилог му иде и то што је млад.

Четвртину бирача у Француској је очарао његов изглед, шарм и интелигенција. Сматрају да личи на канадског премијера Џастина Трудоа.

Његова кандидатура била је мета критика будући да све до 2. марта 2017. није објавио формални програм. Добио је и значајну подршку на политичком центру, као и од левице и деснице које су ближе центру.

У економији се залаже за слободно тржиште и за смањење јавног дуга. Подржава споразум о трговини ЕУ и Канаде. Што се тиче спољне политике оштро је критикова Француску колонизацију Алжира истичући да је то био “злочин против човечности”.

Сматра да Француска треба да има избалансирану политику према Сирији и да треба да се разговара са председником Башаром ал Асадом. Међутим, он се у априлу ове године залагао за француску интервенцију у тој земљи.



Подржава мигрантску политику своје земље и политику “отворених врата” за коју се залаже немачка канцеларка Ангела Меркел. Сматра да Француска има снаге да прими и збрине све избеглице, а да та различитост коју оне донесе може само да погодује њиховој економији.

Критичари га називају француским Тонијем Блером јер је по њима овај кандидат више опседнут стилом него суштном проблема.

Анкете сугеришу да је земља изгубила веру у свој политички естаблишмент, преноси абц.нет.ау.

– Људи у Француској траже промене, а Макрон би био та промена и нови корак у историји земље – каже француски политички новинар.

(Телеграф)