Масовна излазност бирача на изборе

Биралишта у Француској су отворена - почео је први круг кључних председничких избора који би, према оценама светских медија, могли имати далекосежне импликације за геополитичке статус кво, укључујући и будућност Европске уније и односа Запада са Русијом.

Свијет 23.04.2017 | 17:16 До петнаест сати, како је саопштило француско Министарство унутрашњих послова, гласало је 69,42 одсто гласача. То је мање него 2012. године, када је одзив у истом сату био 70,59, наводи се у саопштењу које је пренео Ројтерс.

Гласачко место Безансону, на истоку Француске, које је било евакуисано након што је испред биралишта остављено украдено возило са укљученим мотором, поново је отвирено, изјавио је Пјер-Анри Бранде, француски министар унутрашњих послова.

Како се наводи, сумњиви аутомобил означен је као украден, а имао је лажне регистарске таблице, због чега су експерти за уклањање бомби одмах изашли на лице места, речено је Ројтерсу у Министарству.

Избори се одвијају и у сенци терористичких напада у тој земљи где је на снази ванредно стање.

Скоро 47 милиона Француза бира новог председника међу једанаест кандидата. Исход је неизвестан фаворити су у првом кругу, према предизборним анкетама, центристаЕмануел Макрон и екстремна десничарка Марин Ле Пен, уз десничара Францоса Фијона и радикалог левичара Лик Меланшона.



Никола Дипон-Ењан био је први од 11 кандидата који је изашао на биралиште у предграђу Париза. Затим је гласала и кандидаткиња Радничке партије Натали Арто у Пантену, у Париском региону.

Независни центриста Емануел Макрон је са супругом на биралиште изашао у приобалном граду Ле Туке на северу Француске.

Истовремно, председник Француске Франсоа Оланд, који је одлучио да се не кандидује за други мандат, гласао је у Тилу, у југозападном департману Корез.

Изборне недоумице

Непознаница су неопредељени гласачи, који како се наводи у предизборним проценама медија, процењује чине скоро четвртину бирачког тела. Политички посматрачи кажу да је терористички напад од 20. априла у центру Париза могао да доведе до тога да се део неопредељених одлучи за крајњу десницу.

Марин Ле Пен, коју су критичари оптужили да користи терористички напад у политичке сврхе, себе представља као јединог кандидата који је способан да заштити земљу од исламских екстремиста.

Победа Ле Пенове са њеним антимиграционим и антибриселским ставовима могла би да означи наставак таласа изолационизма широм западног света који су покренули нови амерички председник Доналд Трамп као и Брегзит - пише светска штампа.

Француска је кључни члан НАТО-а и била је кључни стуб јединства ЕУ у одговору руској анексији Кримског полуострва, подсећају медији уочи избора.

Вец́ина истраживања јавног мњења сматра да у другом кругу предност има проевропски кандидат Макрон који подржава санкције против Русије, док је Марин Ле Пен наклоњена Русији.

Фијон, конзервативни бивши премијер који је позвао на побољшање односа са Русијом, изгубио је доста гласача после оптужби за корупцију и непотизам. Анкете показују да њега и Меланшона, који се залаже поништавање трговинских споразума и напуштање НАТО –ане треба подценити у изборној трци.

Биралишта у Француској у коју су упрте све очи, затварају се у 20 часова.

До сада ниједан кандидат на председничким изборима у Француској није изабран у првом, већ у другом кругу који ће овог пута бити, ако нико не добије већину у првом кругу, 7. маја.

Изборе обезбеђује 50.000 полицајаца и жандарма као и 7.000 војника.

Избори се први пут одржавају у Француској док је на снази ванредно стање. Уведено је после терористичких напада 2015., док је ове недеље дошло до напада у Паризу у којем су погинули полицајац и нападач, а рањене три особе.

(Агенције / РСЕ)