Херој и антихерој: Џона Терија памтићемо по...

Осврт на каријеру великог играча, творца историје Челсија и Премијер лиге, али и негативца коме смо ипак најлакше и најбрже праштали

Фудбал 23.04.2017 | 23:15 Почетком јуна 2003. године, на стадиону у Лестеру, фудбалери из Србије и Црне Горе присуствовали су стварању нове, еуфорично дочекане репрезентације Енглеске.

"А" селекција свеже формиранеи краткотрајне државне заједнице "СЦГ" изгубила је од домаћина головима нових снага "Албиона", предвођених стрелцима Стивеном Џерардом, Џоом Колом, тинејџером Вејном Рунијем, као и дефанзивцем који је те вечери први пут наступио за репрезентацију - Џоном Теријем.

Резултат утакмице (2:1) није дуго остао упамћен, као ни гол Ненада Јестровића у гужви, као ни чињеница да је то био први међусобни сусрет наше и острвске репрезентације од распада СФРЈ. Улазак младог Терија (22) уместо садашњег селектора Герета Саутгејта податак је због којег у Енглеској тај меч најчешће помињу. Поготово ових месеци.

Теријева порука да ће после ове сезоне дефинитивно напустити Челси многе је подсетила на ту лестерску ноћ и на ступање највећег и најзначајнијег играча у историји клуба са Стамфорд бриџа на велику сцену.

У међувремену, он је целу каријеру провео у истом тиму и учествовао је у освајању чак 64 одсто свих Челсијевих трофеја од оснивања. Дакле, од 1905. године, када је Фулам одбио да користи Бриџ и када су "плавци" основани да би искористили неупотребљен стадион, па до данас, није било значајнијег играча тог клуба.

Његова каријера прожета је великим успесима, неретким падовима, али су и они који га нису волели временом схватали да су пратили каријеру једног од најважнијих енглеских фудбалера новије историје.

СТИГАО КАО ВЕЗИСТА, ИГРАО И ЗА ФОРЕСТ

Као дечак од 11 година, 1991. прикључио се омладинском погону Вест Хема и то као играч средине терена. У каснијим освртима тренера "чекићара", уврштаван је у "Величанствену седморку", која је учила фудбал на Аптон парку и која је могла да клубу донесе велике успехе, али није.

Уз Терија (рођен 1980), ту седморку чинили су и Рио Фердинанд (1978), Френк Лампард (1978), Џо Кол (1981), Мајкл Керик (1981), Глен Џонсон (1984) и Џермејн Дефо (1982).

Тери се кратко задржао међу "чекићарима", јер је већ 1995. прешао у Челси, који га је прекомандовао у одбрану због недостатка штопера и понудио му професионални уговор када је напунио 17 година. За први тим је дебитовао у октобру 1998, у утакмици Лига купа против Астон Виле.

Недуго потом, догодио се и његов досад једини одлазак из Челсија - у Нотингем Форест, коме је позајмљен 2000. и за који је одиграо шест утакмица.

"Сећам се тренинга по снегу, када су сви момци изашли на терен потпуно обучени, док је Тери истрчао у шортсу", памти његов саиграч из Фореста, Кристијан Едвардс. "Без проблема је уклизавао и бацао се по снегу док су сви размишљали: 'Шта он то ради?'. Већ тада могли сте да видите да је рођени вођа".

Током тог лета, Тери се вратио у Челси и показао да заслужује место у стартних 11, крај шампиона као што су Марсел Десаи и Франк Лебеф, па је већ од јесени био редовни кандидат за почетну поставу.

Иако је легенда Челсија, Џон Тери дуго није прикривао чињеницу да је као клинац био присталица Манчестер јунајтеда. У интервјуу за Гардијан 2006. године рекао је да је подржавао екипу Алекса Фергусона, уз објашњење:

"Логично је да желиш да подржиш тим који осваја све". Потом се "извукао" код навијача "плаваца" објашњењем: "Ипак, од првог дана у Челсију знао сам да је ово клуб у којем желим да будем и останем"

ПРВЕ КОНТРОВЕРЗЕ - НАПАД НА АМЕРИКАНЦЕ

Као што је било потпуно очигледно да Тери поседује све квалитете за врхунског дефанзивца, није прошло много времена пре него што је показао и проблематичну страну свог карактера, која га је пратила практично кроз целу каријеру.

Био је 12. септембар 2001, дан после терористичког напада на Светски трговински центар, када је са Френком Лампардом, Џодијем Морисом, Еидуром Гудјонсеном и тада већ бившим играчем "плаваца" Френком Синклером малтретирао и плашио америчке туристе на лондонском аеродрому.

Челсију је била напрасно одложена утакмица против Левског, а проблематична петорка је најпре уз велику буку рушила ствари по аеродрому, а потом отрчала и у најближу куглану и бацала се низ стазе ка чуњевима. Представници клуба и менаџер Клаудио Ранијери казнили су фудбалере новчано, а та средства донирали су за помоћ породицама страдалих у њујоршком нападу.

"Били су заиста пијани", рекао је за Би-Би-Си о том инциденту менаџер Хитроу аеродрома.

СТВАРАЊЕ МИТА: УЛАЗАК У ИСТОРИЈУ И РЕКОРДНИ УГОВОР

Године су пролазиле, а Тери је напредовао и најављивао велике ствари, док није почео да их остварује. Крајем 2001. на једној утакмици је понео капитенску траку, као доказ да је стицао све веће поверење Клаудија Ранијерија, а Италијан га је 2003. поставио за првог заменика Марсела Десаија.

Већ следеће године на "Бриџ" је стигао Жозе Мурињо, а Тери је потпуно експлодирао. Предводио је дотад најбољу одбрану у историји Премијер лиге, подигао шампионски пехар и добио најважније признање, које додељују сами фудбалери најјаче лиге на свету, а они су га прогласили најбољим међу њима.

Дотад се није догодило да дефанзивац добије ту изузетну титулу!

Недуго потом, у лето 2007, потписао је нови, петогодишњи" уговор и постао најплаћенији фудбалер у историји Премијер лиге, са недељном платом од 135.000 фунти, што је у том тренутку било више и од зарада Андреја Шевченка и Михаела Балака (по 121.000).

"Надам се да навијачи виде да желимо овде да направимо велике ствари, а ја желим да будем део свега тога", рекао је Тери након потписивања уговора и освајања две од своје четири титуле.

МОСКОВСКО ФИНАЛЕ, КЛИЗАЊЕ И СУЗЕ

Следећег пролећа, 2008, херој ове приче доживео је један од најболнијих тренутака у каријери. Промашио је пенал за освајање Лиге шампиона.

После 90 минута рововске борбе у Москви, резултат је био 1:1. Кристијано Роналдо довео је Манчестер јунајтед у вођство ударцем главом на центаршут Веса Брауна, а Френк Лампард је изједначио у 45, убацивши иза леђа Ван Дер Сара лопту која се несрећно одбила о леђа Рија Фердинанда. Одлука о шампиону Европе донесена је једанаестерцима.

Тим из Манчестера први је шутирао и после две реализоване серије (Тевез, Керик - Балак, Белети), Петр Чех је "прочитао" да ће Роналдо шутирати у десно и донео "плавцима" предност.

Овен Харгривс и Нани погађали су у четвртој и петој серији за Јунајтед, а Ешли Кол за Челси. Потом је уследио моменат који Џон Тери никад неће избрисати из сећања.

"Ишао сам ка лопти, знајући да је само тај гол потребан да победимо и да је све на мени. Оно што се потом догодило прогањаће ме до краја живота", рекао је недељу касније, описујући шта му је пролазило кроз мисли пре онога што је уследило:

Оклизнуо се.

Јунајтед је потом погоцима Андерсона и Рајана Гигса освојио другу титулу првака Европе под Алексом Фергусоном, а промашај Николаса Анелке у осмој серији пао је у други план пред једним од тренутака који је у великој мери обележио Теријеву каријеру.

"Много, много ми је жао што сам промашио пенал и ускратио навијачима, саиграчима, члановима породице и пријатељима шансу да постану шампиони Европе", изјавио је уплакани Тери после утакмице.

АФЕРА СА ДЕВОЈКОМ САИГРАЧА

Наредне, 2009. године, Џон Тери урадио је нешто што се такође годинама везује уз његово име - био је у тајној вези са девојком Вејна Бриџа, свог саиграча из Челсија и репрезентације.

Када се за ту вишемесечну аферу прочуло, преко ноћи је постао један од највећих негативаца у фудбалу, и то не само у Енглеској. Навијачи би му на гостовањима гласно и циљано звиждали кад год би примио лопту, а било је и песама: "Челсијевци, где год да сте, не остављајте супруге са Теријем".

Бриџ је пре тога имао толико поверење у капитена да му је давао и кључеве од своје виле, у коју је Тери доводио љубавнице пре него што се 2007. оженио. Једна од њих изјавила је: "Џон ми никад није говорио о својој вереници (сада супрузи) Тони. Претпостављам да ме је зато водио у Вејнову кућу", изјавила је Шалимар Вимбл, једна од девојака која је јавно говорила да је била у "шеми" са Теријем.

Епилог афере изречен је на суду, где је пресуђено да таблоиди морају да одштампају извињење тада већ бившој Бриџовој девојци Ванеси Перонсел, док је она од старта негирала да се било шта уопште догодило између Терија и ње.

Тери је због ове афере трпео последице и у репрезентацији, где му је селектор Фабио Капело први пут одузео капитенску траку и доделио је Рију Фердинанду.

У међувремену се са Бриџом сретао и на утакмицама, али некадашњи саиграч није хтео да му пружи руку (горња слика).

НАПУШТАЊЕ "АЛБИОНА", ЗБОГ ВРЕЂАЊА ФЕРДИНАНДА

Управо је Антон, млађи Фердинандов брат, био у центру следећег великог Теријевог скандала. Догодило се то 2011, током утакмице Челсија и Квинс Парк Ренџерса, када је капитен "плаваца" снимљен како јасно говори штоперу противника: "Црна п****".

Неколико недеља касније, Тери је морао на саслушање у полицију због тог инцидента, а недуго потом, против њега је пред државним органима покренут и званични поступак због расизма. Фудбалска асоцијација Енглеске тада му је други пут одузела капитенску траку репрезентације.

На суђењу, у јулу 2012, утврђено је да нико није чуо Терија како изговара псовку, али је она била забележена на видео снимцима. Професионални читачи са усана утврдили су да не може да се утврди да ли је те речи упутио директно Фердинанду и у којој форми (питање, иронија или нешто треће), али му је после вишемесечног суђења ипак изречена дефинитивна казна од четири утакмице неиграња и 220.000 фунти.

Тери је због тога и напустио репрезентацију после 78 одиграних утакмица, објаснивши да га је поступак федерације довео у "неодбрањиву" ситуацију.

У међувремену, између свађе са Фердинандом (који такође није желео да му пружи руку) и изрицања казне, остварио је највећи успех у каријери.

ДАНИ СЛАВЉА И ИСТОРИЈСКА ТИТУЛА

Што није успео у Москви, Тери јесте постигао у Минхену, 2012. године. Постао је шампион Европе.

Несмотреним и непотребним стартом на Алексиса Санчеза у полуфиналу (коленом са леђа, без лопте) зарадио је црвени картон током историјског реванша Барселона - Челси на Ноу Кампу и стога није могао да помогне саиграчима у борби за титулу против Бајерна.

У извињењу навијачима и екипи поново је, као и четири године раније, објаснио да осећа да је све оставио на цедилу. Ипак, на његову срећу и на срећу Челсија, тај његов гест није пресудно утицао на исход финала, у којем су "плавци" први пут освојили најпрестижнији континентални трофеј.

Славље свеприсутног Терија у Минхену потом је постало и хит на интернету. Сишао је са трибина, обукао дрес и био највећа звезда прославе.

НАЈЕФИКАСНИЈИ ДЕФАНЗИВАЦ ПРЕМИЈЕР ЛИГЕ? ПОГАЂАЈТЕ...

Сабирајући Теријева остварења, за потпуну слику потребно је и у цифрама истаћи нека од његових достигнућа:

- У историји Премијер лиге ниједан дефанзивац није постигао више голова од Терија - 40. Управо у сезони у којој је освојио Лигу шампиона поставио је свој рекорд од седам погодака у такмичарској години.

- Само су четворица Енглеза одиграла више утакмица од њега у Лиги шампиона. Врх те листе изгледа овако: Пол Сколс 130, Гери Невил 115, Дејвид Бекам 113, Џон Тери 111, Ешли Кол 108 и Френк Лампард 107.

- Тери је као капитен извео екипу Челсија 578 пута на терен. За "плавце" је одиграо чак 713 утакмица и један је од само тројице у историји клуба који су премашили цифру "700".

- У сезони 2014/15 постао је тек други играч "у пољу" који је одиграо све првенствене утакмице у једној такмичарској години од почетка до краја. И на крају је освојио своју четврту титулу. Тада је имао 34 године!

- Током 2007. постао је први капитен који је подигао трофеј (ФА купа) на новом Вемблију, а историју тог стадиона исписао је и постигавши први гол на тамошњој утакмици репрезентација, у ремију Енглеске и Бразила.

"САМО СЕ ЏОН НИЈЕ ТРЕСАО"

Иако су Тери и он пролазили кроз различите фазе односа, Фабио Капело успротивио се одлуци Фудбалске асоцијације (ФА) да дефанзивцу 2012. други пут "скине" капитенску траку због вређања Фердинанда. Иако је Тери знао и јавно, у току Мундијала, да критикује Италијанов избор екипе за одређене утакмице, чувени тренер ипак је био свестан значаја славног штопера за екипу.

Уосталом, расправа са челницима ФА око дисциплиновања Терија била је и увод у Капелову оставку, коју је поднео само неколико дана после тог чина. Потом је изјавио: "Мислио сам да би Џон требало да остане капитен, то сам рекао и званичницима, јер сматрам да неко не може бити кажњен док грађански суд не одлучи да ли је урадио то за шта је оптужен".

У неформалном разговору са британским новинарима, Капело им је окривао најсликовитији разлог зашто је увек позивао Терија и зашто га је упорно стављао у тим и када је за то било препрека, објективних и субјективнијх.

Италијан је дао просто објашњење:

"Када год би се уочи важне утакмице осврнуо по свлачионици, обично би Џон Тери био једини играч који није ћутао као заливен, који није био у грчу и који се није, грубо речено, 'у**рао' пред важношћу утакмице, под теретом дреса Енглеске".

Извор: мондо.рс