Избори у вријеме страха од терора

У Француској се сутра одржава први круг најнепредвидљивијих председничких избора после више година, на којем учествује 11 кандидата, а избори се одржавају у време ванредног стања у тој земљи и у сенци недавног напада.

Свијет 22.04.2017 | 12:04 После напада у Паризу у четвртак, у којем је убијен један, а рањена двојица полицајца, а и услед претње исламског екстремизма после напада у протекле две године, када је настрадало више од 230 људи, гласање се одржава под изузетно јаким мерама безбедности са више од 50.000 полицајаца и војника колико их је мобилисано за недељу.

У првом кругу избора, четири кандидата имају изгледа да уђу у други, одлучујући и обавезни круг, који ће уследити две недеље касније, а у којем ће на мегдан изаћи два кандидата са најбољим резултатима из првог круга.



Са 11 председничких кандидата укупно - од крајње левице до крајње деснице - између којих бира 47 милиона регистрованих гласача, француски избори представљају важан тест и за Европску унију и за популистичке лидере који прижељукују њен распад.

Овонедељне анкете наговештавају, као највероватнији исход првог круга, да ће се независни центристички кандидат Емануел Макрон 7. маја сучелити с лидерком крајње деснице Марин Ле Пен, мада је протеклих седмица трка за наследника дубоко непопуларног социјалистичког председника Франсоа Оланда постала драматично тесна.

Макрон (39), бивши банкар који је после две године напустио место министра економије прошлог августа да би основао сопствени независни покрет под називом "У марш!", потукао би Ле Пенову или било код другог кандидата у другом кругу, показују резултати најновије анкете коју је спровео амерички институт "Харис интерактив", док се с тим предвиђањима подударају и прогнозе других анкета.

Због Макроновог релативног недостатка искуства у државном управљању неки гласачи се питају смеју ли да му, опредељујујући се за њега, у руке дају француски нуклеарни арсенал, стално место Француске у Савету безбедности УН, њену борбу против исламског екстремизма и улогу клучног играча у међународним кризама.

Макрон себе представља као "непријатеља национализма" и кандидата "отворене Француске која има своје интересе - безбедносне, економске и социјалне, које жели да брани, али оперише у отвореном свету".

Одлазећи из Оландове владе, он је са собом одвукао и гласаче кандидата Социјалистичке партије, Беноа Амона, који не ужива велику подршку гласача.

Најновије истраживање јавног мњења, међутим, показује да су крајње левичарски кандидат за председника Жан-Лик Меланшсон и конзервативни представник десног центра Франсоа Фијон раме уз раме, за петама Ле Пеновој и фавориту Макрону, док сви кандидати у завршници упућују бирачима последње апеле да баш њима дају свој глас.

Анкета "Харис интерактива" данас показује да је Меланшон, који је од учесника с незнатним шансама постао озбиљан кандидат делом захваљујући борбеним телевизијским наступима и мудром кампањи путем друштвених медија, на равној нози са Фијоном што се популарности тиче, уживајући подршку 19 одсто бирача, преноси Ројтерс.

Њих двојица за само три одсто гласова заостају за Ле Пеновом за коју, према анкетама, намерава да гласа 22 одсто француских испитаника, док је Макрон, са 25 одсто гласова које Французи планирају да му дају, учврстио свој статус фаворита.

Фијонов рејтинг се постепено поправио након што му је популарност нагло опала после оптужби за непотизам, а осврнувши се на осујећени овонедељни напад на чијој су мети могли бити он и други кандидати, овај 63-годишњи бивши премијер данас настоји да себе што боље прикаже у светлу "чврстог чувара безбедности и борца против екстремиста", за разлику, како каже, од Макрона "чији је став по том питању нејасан".

У међувремену, Меланшон упућује оштре критике институцијама ЕУ, што све више забрињава инвеститоре како подршка овог радикалном левичару расте, а залаже се и да Француска употреби свој утицај како би спровела реформе у корист привредног раста.

Меланшонов "план Б" подразумева, уколико преговори о реформи пропадну, да питање изласка Француске из ЕУ буде стављено на референдум.

Референдум о чланству Француске у ЕУ после преговора с Бриселом о враћању кључних овлашћења националним престоницама предлаже и Ле Пен, која жели и да се отараси евра и заговара још оштрији став против ЕУ, уз националистичку реторику у стилу "Француска на првом месту".

"Кошмарни сценарио" за глобална финансијска тржишта био би дуел Ле Пенове и Меланшона у другом кругу, наводе агенције.

У завршници кампање која је пуна преокрета без преседана, а могла би да донесе још изненађења, гласачи су бунтовничког расположења и прилично неодлучни, примећује АП.

Као и Доналд Трамп у САД, француски популистички кандидати Марин Ле Пен и Жан-Лик Меланшон надају се "изборном електрошоку" који ће их довести на власт, услед гнушања гласача према политици, а њихов евентуални неуспех у квалификовању за други круг био би сигнал слабљења популистичког таласа који је запљуснуо ЕУ с прошлогодишњих Брегзитом, оцењује америчка агенција.

Истовремено, урушавање владајуће Социјалистичке партије и запањујући успех Макрона са центристичком кампањом без подршке неке велике партије, прети да оконча послератну традиционалну француску политичку поделу на левицу и десницу.

Биралишта ће се у недељу 23. априла у Француској отворити у 08:00 сати, а први прелиминарни резултати се очекују 12 сати касније.

До тада, друга највећа европска земља и трећа најјача економија остаје на раскршћу, три дана уочи првог круга гласања за новог председника, а њена будућност у ЕУ - под знаком питања, констатују агенције.

Извор: Агенције
Фото: Вијести.ба