Прича - Дебитанти у ПЛ: Брајтон & Хоув Албион - Галебови, Гуштер и Фатбоy Слим!
У 115 година дугој историји, као највећи успех славе тријумф над Астон Вилом још 1910. године, у борби за тадашњи ФА Черити Шилд, док су за више од века, колико организовано трче за лоптом, само четири сезоне били чланови елитног ранга такмичења.
Фудбал 23.04.2017 | 23:00
Нико на стадиону није могао да верује шта је Смит пропустио да реализује, са нешто више од пет метара, уз сјајну одбрану Гарија Бејлија. Пошто победника није било играо се поновљени меч, а казна 'Црвених ђавола' била је сурова – убедљивих 4:0. Али то је био само почетак агоније клуба са југоистока Енглеске...
Само неколико дана пошто су остали без најстаријег фудбалског трофеја, доживели су ново огромно разочарење – пораз који им је овога пута ускратио право да и наредне сезоне буду чланови лиге најбољих. У наредне три и по деценије проживели су готово све највеће страхове с којима један клуб може да се суочи, постали су подстанари са све већим дугом у банци, тонући све ниже и ниже у фудбалској пирамиди, док им прети потпуни нестанак. О менталном стању навијача излишно је и говорити....
Међутим, сваки пут када би били једном ногом изнад провалије, оно што острвски фудбал и чини посебним враћало их је у живот.
Та необјашњива љубав и посвећеност људи који буквално живе за клуб и спремност да се на било који начин, па и угрожавајући сопствену егзистенцију, помогне вољеном тиму, а испоставило се да их на крају управо то и спасло. Једноставно, култура.
Данас, тачно двадесет година од када су сплетом околности опстали у последној професионалној фудбалској лиги Енглеске, Брајтон & Хоув Албион и становници истоименог града могу да се похвале да су поново чланови Премијер лиге, са јасним планом обиласка највећих и најважнијих стадиона широм земље, већ средином августа.
Популарни 'Галебови' основани су 1901. године у малом граду у Јужном Сусексу, који чине Брајтон и оближњи Хоув, популације нешто мање од 300.000 становника. Тек деветнаест година по настанку добили су част да их Фудбалска лига Енглеске (данашњи Фудбалска Асоцијација) одабере као једног од учесника трећег ранга такмичења.
Нису имали готово никаквих успеха, од споменутог тријумфа над Вилом, а таква ситуација била је све до почетка седамдесетих година – када је председник Мајк Бамбер 1973. године у клуб довео бившег државног репрезентативца Алана Мулерија, на место Брајана Клафа. Човека који је само пет година касније са Нотингем Форестом, кога је увео из друге лиге и потом узео титулу, успео да одбрани 'ушати' пехар првака Европе.
Овде није био ни приближно успешан, на 36 мечева забележио је 12 тријумфа, чиме Бамбер није био задовољан, због чега ће му сви навијачи 'Шумара' вечно бити захвални.
И, док је Клаф писао историју Албион је под командом легендарног везисте Тотенхем Хотспура напокон успео да се пласира у друштво најбољих. Ни он се није превише задржао на стадиону 'Голдстоне Гроунд', пошто је господин Бамбер очигледно био 'претеча' Маурисија Зампаринија, власника Палерма.
Попут колеге са Сицилије, немилице је мењао менаџере, четири у исто толико сезона у Првој дивизији, али нико од њих није могао да спечи повратак међу друголигаше. Осим Мулерија, Џими Мелија такође буди лепе емоције код 'плаво-белих', као менаџер који им је омогућио да гледају своје љубимце на Вемблију – два пута.
Председник је покушао нешто да промени тако што ће вратити Мулерија на клупу, али је и и он на крају одустао свега, оптерећен све већим финансијским минусом. Клуб је најпре испао у трећу, а годину дана касније и у четврту лигу.
Четрнаест година пошто их је Смитов промашај коштао ФА Купа играли су једну потпуно другачију утакмицу. Били су први тим изнад црте која означава почетак зоне испадања, црте која је делила професионалне од полупрофесионалних клубова. Ривал им је био Херефорд Јунајтед, екипа која се налазила управо испод њих, а све што је било потребно да учине јесте да остану непоражени.
У међувремену, како би вам додатно дочарали колико је тих дана било напето у 'Малом Лондону', званичном летњиковцу краља Енглеске Џорџа ИВ, иза кулиса се одвијала још већа драма. Нови власник Бил Арчер, заједно са сарадницима Грегом Стенлијем и Дејвидом Белотијем одлучује да повериоце намири тако што ће продати стадион капацитета 35.000 места – дом 'Галебова' од 1902. до, испоставило се, 1997. године – локалној грађевинској фирми.
Како то обично бива, деловало је да ће све ићи наопако, до самог краја, посебно када је дефанзивац Кери Мејо у првом полувремену погодио сопствену мрежу, а домаћин наредних сат времена провео покушавајући да на било који начин обезбеди опстанак. На пет минута до краја, Роби Ренетл постиже толико жељени погодак, за бољу гол разлику од директог конкурента и огромно славље.
Навијачи нису славили превише јер су знали да тешки дани тек предстоје, стадион је кроз неколико месеци и званично прешао у руке грађевинских магната, па су били свесни да нешто морају да предузму.
Побуну и својеврсну навијачку револуцију против управе, која је укључила и два упада на терен, односно прекид утакмица, повео је Дик Најт, навијач Брајтон & Хоува од малих ногу, четврте генерације. Најт и другови истрајали су у својој намери, Арчер се повукао са места председника, а они већ следећег дана кренули у потеру за новим стадионом.
Уточиште су нашли у 100 километара удаљеном Џилингему, на стадиону 'Пристфилд', после договара са општинским званичницима у чијем је власништву био објекат. На месту 'покојног' 'Голдсоне Гроунда' нашао се аутлет тржни центар и Бургер Кинг, са 'драјв-ином', док су они противнике дочекивали на терену Џилингема.
После две сезоне у којима је без превише проблема изборен опстанак, уследило је повратак у родни Брајтон и наступи на 'Витдену', претежно уређеном за атлетске спортове, на чијем се месту не тако давно налазио зоолошки врт. Најт је упоредо покушавао да обезбеди новац и дође до потребних дозвола за изградњу новог стадиона.
Таксе и рента за изнајмљивање 'Витдена' биле су превисоке, поготово за клуб који је већ био у енормним дуговима, а целу ситуацију додатно је погоршавала чињеница да су претходне две сезоне играли на далеко мањем стадиону, при том – и то што је био сто километара далеко од Брајтона свакако је био важан фактор за број навијача који је долазио.
Финансијски пресек 2004. године показао је да су 'Галебови' у минусу од 9,5 милиона фунти. Био је то нови ударац за управу, међутим – ни овога пута му није ни падало на памет да дигне руке од свега, признајући да је заиста крај. Као успешан бизнисмен, уз помоћ одбора сакупио је седам милиона фунти, али је ипак далеко занимљивије како су дошли до преосталих два и по милиона који су недостајали...
Покренута је акција под називом 'Живи смо и ритамо се', са циљем да свако помогне колико може, док је упоредо издата еротска серија божићних честитки са играчима као моделима , односно ЦД са синглом 'Том Харк (Wе wант Фалмер!)', који је постао хит и стигао до 17. места на УК листи и простора у програму радија ББЦ1.
Екипа је постепено грађена, менаџери су пажњиво бирани и напредак је био приметан на сваком кораку, да би у истом том маниру почели да стижу и успеси. Освојена је Трећа дизивија, одмах наредне године и Друга, и Брајтон се нашао на два корака од незамисливог – повратка у Премијершип.
Напокон, клуб је 2008. био на позитивној нули, са коначном дозволом заменика премијера Велике Британије, после мукотрпне правне борбе, за изградњу новог стадиона. Енергију свог суграђанина и све оно што је урадио за клуб препознао је Тони Блум, успешни покераш, у карташком свету познатији под надимком 'Гуштер'.
Најт се није превише двоумио, проценио је да је Блум прави човек за клуб, а није превише времена прошло пре него што се то и почело да се обистињује. Одмах по ступању на функцију саопштио је да је преузео 75 одсто акција омиљеног клуба, као и да, што је далеко важније, уз себе има конзорцијум који клубу доноси 93 милиона фунти за градњу новог дома.
Последњег дана маја, три године од доласка, 'Галебови' се усељавају на 'Фалмер', или ти – 'Амеx' (АмерицанЕxпрессЦоммунитy), модеран стадион са 31.000 столица. Истовремено, Тонијевом одлуком враћа се стари грб – онај који их везује за нека срећнија времена, симболично означавајући и повратак кући. Одлазак са 'Витдена' ипак ће памтити по лепоме јер су управо ту направили претпоследњи корак у својој лудачкој авантури – тријумфом над Хадерсфилд Тауном освојили су титулу и у другој од четири професионалне лиге.
У сред опште мобилизације, у циљу да се формира што бољи тим и нападне промација, Блум изненада добио још једног партнера у свом породичном пројекту. Био је то 'само' још један локални момак, за кога је вероватно добар део вас чуо – Норман Кук, у народу познатији као 'Фатбоy Слим'. Оно што је током година зарадио 'диск-џокејисањем' постепено је улагао у клуб, па данас поседује око 12 одсто акција.
Први је прилику да избори пласман у Премијер лигу имао Уругвајац Густаво Појет у сезони 2012/2013, стигао је до четвртог места, односно плеј-офа за промоцију, не и до коначног успеха. Највећи ривал Брајтон & Хоува, иако су им стадиони удаљени преко 100 километара, Кристал Палас био је успешнији у двомечу. На 'Селхурст Парку' у Лондону није било погодака, али су 'Орлови' славили у гостима (2:0).
Појет је отишао, а на његово место дошао Оскар Гарсија. Није деловало да ће Шпанац успети барем да понови резултат свог претходника, али је добра форма у финишу сезоне ипак попела Брајтон на место које је водило у разигравање. Леандро Уљао, садашњи нападач шампиона Енглеске Лестер Ситија, био је јунак у трилеру против Фореста, за двомеч са Дарби Каунтијем у полуфиналу. Но, и 'Овнови' су били јачи – 2:1, 4:1.
Срећа им није била савезник у појединим тренуцима, али се све и даље одвијало по плану. Да не размишљају само о томе да се по сваку цену домогну Премијер лиге, челници су своју озбиљност показали средином 2014. године – када су отворили клупски тренинг центар у оближњем Лансингу, који важи за један од најмодернијих и најбољих у на читавом Острву.
Једина одлука која се истиче као лоша и нерезонска, кажемо једина јер их је у прошлости стварно било и превише, била је она да се екипа, после оставке Гарсије, повери бившем капитену селекције Финске и Ливерпула Самију Хипији. Све као да се у моменту окренуло и вратило навијаче у не тако давна, мрачна времена.
Хипија је, после низа катастрофалних игара (три победе у четири месеца) и тоталних промашаја при одабиру појачања, сâм отишао, а на његово место дошао је Крис Хјутон, некада бек Тотенхем Хотспура, Вест Хем Јунајтеда, Брентфорда и Републике Ирске. Доведен је менаџер са искуством вођења Бирмингем Ситија, Норич Ситија и Њукасл Јунајтеда, који је 'Свраке' 2010. вратио међу најбоље, пре него што је срамно отпуштен.
Хјутон је некако успео да санира све оно што је Хипија направио, ишчупавши клуб из зоне испадања и завршивши сезону на 20. позицији, два места изнад црте. Ирац је добио пуну подршку и потпуно слободу, што је била још једна добра процена, у низу, јер је на указано поверење узватио серијом од 22 меча без пораза. Све до 19. децембра, дуела с Мидлзбром и убедљивог пораза (3:0).
Како је у овој причи све некако симболично, исто важи и за овај пораз од Бора. За време доминације Чемпионшипом, 'Галебови' су дуго били први на табели, али опет није могло без драме – последња рунда, гостовање управо на 'Риверсајду' и јурњава за победом која води у 'рај'.
Домаћин је рано повео, а све што је Брајтон успео да уради јесте да изједначи. Због лошије гол-разлике, за свега два поготка, Мидлзбро се пласирао у Премијершип, док је Б&Х морао на мегдан Шефилд Венздеју. Трећи плеј-оф у четвртој сезони узастопно, исход непромењен – два пораза (2:0, 3:1) и све из почетка.
43 утакмице, 28 победа и 73 постигнута гола касније – Брајтон је у трансу јер слави улазак у Премијер лигу!
Сјајни Крис Хјутон направио је најбољу одбрану лиге (36 голова) и трећи најбољи напад (73), после Фулама Славише Јокановића (79) и Њукасл Јунајтеда Александра Митровића (76). Правовремено је форсирао екипу, тражећи савршен баланс како би се по сваку цену избегао пад и сценарио од прошле године. Осим менаџера, највеће заслуге иду на рачун повратнику, ветерану центарфору Глену Марију и некадашњем везисти Генгана и Лестер Ситија – Ентонију Кнокарту.
Први, тридесеттрогодишњи Енглез играо је за клуб од 2008. до 2011. године, постигавши 60 голова на 125 утакмица, да би после четири сезоне у ривалском Паласу, и по године у Редингу и Бормуту, одлучио да се врати и са 22 поготка и пет асистенција буде део успеха. Други, двадесетпетогодишњи Франуз током читаве сезоне савршено командује везом, уз 15 голова и осам успешних проигравања, што му је и донело кандидатуру за играча године, као и место у идеалних једанаест лиге.
Значајан допринос писању нових страна клупске историје дао је и искусни Дејвид Стокдејл на голу, блистајући у неколико важних сусрета, а треба истаћи и некадашњег штопера Евертона Шејна Дафија, ветеранског везисту Стива Сидвела и Израелца у шпицу Томера Хемеда.
Када је арбитар Џејмс Линингрон, прошлог понедељка нешто пре 18 часова, одсвирао крај и означио победу Брајтон & Хоува над Виган Атлетиком (2:1), трибине су се 'само' слиле на терен, журка је почела и вероватно још увек траје.
Још три бода недостају им како би осигурали и титулу првака Чемпионшипа, што потенцијалну зараду клубу у наредном периоду подиже на невероватних 160-170 милиона фунти. Биће им потребан сваки пени како би спремни дочекали Јунајтед, Челси, Сити, Ливерпул, Арсенал и остале 'аждаје', у покушају да се међу њима и задрже, маштајући да постану њихово стално друштво.
Заслужили су све што им се догађа и што је пред њима, дуго су чекали на то и не би имало никаквог смисла да у томе и не уживају, па макар и одмах испали.
Једно је сигурно, еуфорија и опште славље које смо могли да видимо у понедељак вероватно неће моћи да се пореди са оним које ће управо господин Кук направити на затварању сезоне против Бристол Ситија, попут оне пред четврт милиона људи на градској плажи 2002. године управо у Брајтону, док са разгласа иде 'Ригтх хере, ригхт ноw'....
Управо чувена нумера 'Фатбоy Слима' можда најбоље и описује актуелни тренутак.
Управо овде. Управо сада.
Сан је постао јава.
Само у Енглеској.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар