Прича: Радамел Фалкао - новинар који је постао наслов!

Прича о једном од тренутно најбољих нападача на свету не почиње његовим мајсторијама у дресу Монака, у који се вратио после подсмеха у Премијер лиги. Не почиње ни чињеницом да је најуботији стрелац у историји европских клупских надметања. Прича о Радамелу Фалкау, Колумбијцу за ког противничке одбране и голмани немају решења, почиње играњем лоптом између дрвећа манга. Или дружењем са легендама Ајакса још док је био 11-годишњак. Или можда наступима за клуб који је лансирао славног голгетера Ди Стефана. Или - студијима новинарства.

Фудбал 23.04.2017 | 23:45 А прича?

Прича почиње овако:

Радамел Гарсија је имао јасан план: хтео је да и син крене његовим стопама, да игра за Колумбију једног дана. Истина, отац је био дефанзивац, али је решио да унесе и мало живости у свог наследника. Најпре именом. Радамел, као наставак традиције. Фалкао, као спој чврсте европске игре и чудесних бразилских решења на средини терена, одлике које су некадашњу звезду репрезентације Бразила и вероватно најбољег страног играча у историји Роме, и красили.

Фалкао је брзо оправдао очево поверење, па су га као 11-годишњака емисари из Ајакса повели у Амстердам, “да упозна клуб”. Упознао је. И клуб и легенде попут Едвина ван дер Сара, браћу Де Бур, Јарија Литманена и свог омиљеног фудбалера, Михаела Лаудрупа. Да, онај легендарни Михаел Лаудруп који је одбио да игра за Данце на ЕУРО1992, јер је сматрао да њима није тамо место, већ репрезентацији Југославије која је због санкција онемогућена да наступи. Михаел је остао без сензационалне евро-титуле коју су узели његови сународници, а Фалкао је приликом тог сусрета остао без дилеме. Желео је више од свега да се докаже међу најјачима.

Одлуком родитеља, међутим, Ајаксу је поручено да је малишан премлад да би живео толико далеко од куће, па је наставио са кућним васпитањем, локалним школовањем и вером да ће једнога дана показати колико вреди. Отац га је послао у Боготу где се прикључио екипи Милионариоса. Славни клуб за који је играо Алфредо Ди Стефано, потоња легенда мадридског Реала. Мало по мало, и мали Фалкао крчио је себи пут ка великима. Као 15-годишњак је добио позив да игра на Јужно-америчком првенству за играче до 17 година. Тада су га спазили скаути Ривер Плате.

Но, једно је било када велики клуб позове и породица прихвати позив, а друго је - чекање шансе. А ње, испрва, дуго није било у Буенос Ајресу. Играјући за подмладак, потом за резервни тим, Радамел је, у дугом чекању да му се укаже шанса у првом тиму, решио да упише студије новинарства. “Никако да научим да напишем добар наслов”, говорио је тада уз смех. А онда је изненадно, те 2005, тренер решио да овог 19-годишњака убаци у први тим. Пружио му је шансу, а он ју је скористио са два гола Индепендијентеу, у свом дебију.

Скроман, а одгајан у хришћанском духу, после сваког гола захваљивао се Богу. Навијачи су га дизали у небеса, а он је тамо уздизао само своју захвалност. “Ел Тигре” (тигар) назвале су га присталице Ривера. Разумљиво, ем је “гризао” за сваку лопту, ем Аргентинци баш и не воле да скандирају бразилска имена попут “Фалкао”. Ипак, његова слава трајала је само шест недеља. У новембру 2005. покидао је лигаменте колена када се испружио не би ли постигао гол. А онда је погоршао стање јер је пре времена почео са напорним вежбама. Није га било на терену готово годину дана, а када се вратио, није личио на себе. Дао је само три гола у следећих девет месеци.

Многи су тада почели да сумњају у њега, питали се да ли вреди, али он није сумњао у своју веру. На терен је истрчао 2007, у 16 мечева постигао је десет голова, а онда је кренуо да разноси противничке одбране и у наредних годину и по дана. Залудео је Јужну Америку, већину европских гиганата, а он је решио да прихвати позив који је упутила управа Порта. Остао је смирен и захвалан на свему. Иако га је држава одликовала “Орденом де Бојаса” за велике заслуге. Иако је почео да покорава Европу.

“Многи од нас који кренемо да трчимо за лоптом, као ја између дрвећа манга као клинац, помисле да је фудбал извор мира и радости у животу. То је грешка, јер чим дођете до професионалног фудбала, осети се нека празнина... Срећом, она се лако попуни вером у Бога”, објашњава 26-годишњи Фалкао свој пут ка висинама о којима други само маштају.

За Порто је одиграо 87 мечева. Дао је 72 гола и освојио шест трофеја за те две године, укључујући Лигу Европе. Онда је 2011. прешао у Атлетико Мадрид. И са њим, у првој сезони, освојио Лигу Европе. После 36 голова те сезоне, дао је 34 наредне. Газде Монака су, после испадања у другу лигу, решиле да "одреше кесу", па су оборили клупски рекорд са 50 милиона евра за овог голгетера.

Међутим, повреде су га спречиле да настави где је стао. Почео је добро, 11 матирања голмана на 19 наступа, а онда један, па други пех... За годину дана одиграо је три такмичарска меча, али су његов таленат јако хтели на Острву, па је отишао у Манчестер јунајтед. Позајмица није била баш сјајна - 26 наступа у Премијер лиги, четири гола. Слали га да помаже омладинској екипи. Па га усред меча мењали, као "не може он да игра ни на овом нивоу". Позајмио га је онда Челси. Гол на десет мечева. И нова повреда, пуцање мишића.

Вратио се у Монако. Уморан од свега. А решен, баш због свега кроз шта је прошао. Окружио се неким новим људима. Просто, у међувремену су стигли неки нови клинци. Као ветеран, а 31. му је, схватио је да неће бити здравији него икада пре. Нити млађи него икада пре. Вратио се мислима у оне срећне дане трчања лоптом између дрвећа манга, са осталим клинцима. О важности спокоја причао је, не тако давно, почетком сезоне, са једним клинцем ког је Европа тек требало да упозна на онај прави начин. Килијан Мбапе сада је, као један од најмирнијих голгетера Старог континента, вероватно имао шта да научи од Фалкаа. А Радамел...

Радамел је минуле ноћи само наставио тамо где је, привремено, стао. Стигао је до 45. поготка на 50. европском мечу и постао најубојитији голгетер у историји надметања клубова под окриљем УЕФА.

У оном сада већ давном финалу Лиге Европе, када је са два гола донео славље Атлетику против Билбаа, носио је на мајици испод дреса одштампане које говори себи и другима:

“Веруј, и видећеш славу Божију”, била је те мајске ноћи у Букурешту порука на мајици несуђеног новинара - који више нема проблем да наслови причу. Радамел Фалкао је и сам постао наслов.

Извор: блиц.рс