Имамо само два годишња доба

Непредвидивости изазване климатским промјенама све су чешће, упозоравају стручњаци, па долази и до губљења четири годишња доба, а снијег који је јуче падао у неким крајевима усред прољећа говори у прилог томе.

Босна и Херцеговина 19.04.2017 | 07:23
Имамо само два годишња доба
Априлски снијег је јуче пао у Кнежеву/Скендер Вакуфу, док метеоролози за наредне дане у појединим мјестима БиХ најављују такође пахуље. Прољеће је изгледа само на календару, јер су због ниских температура многи грађани били огрнути зимским јакнама.

Горан Трбић, декан Природно-математичког факултета у Бањалуци и члан климатског експертског тима, истиче да су грађани БиХ и околних земаља имали привилегију да живе у умјереној зони у идеалном географском подручју, али да се то промијенило.

"Сада то више није случај, годишња доба су јако кратка и имамо брз прелаз из љета у зиму и обратно. Умјереност је доста нарушена, тако да два годишња доба од четири скоро више и не постоје. Све су то екстреми који су посљедица климатских промјена", каже Трбић.

Стручњаци упозоравају да су екстреми нешто што је наша реалност и да само савјесним односом сваког појединца људска раса може да врати баланс.

Овогодишњи дан планете Земље, 22. април, због тога ће управо нагласак ставити на климатске промјене.

"Морамо бити свјесни да се климатске промјене не дешавају неком другом, него нама. Свако треба да буде одговоран прво према себи, својој породици и на крају према друштву. Ми нисмо власници наше животне средине, ми смо је само наслиједили и дужни смо да је оставимо сљедећим генерацијама", казао је Трбић.

Он истиче да је до сада јасно да је једино човјек кривац за све климатске промјене.

"Ми не можемо зауставити развој, али тај развој мора бити еколошки прихватљив. Свако од нас мора да троши што мање ресурса, питке воде, електричне енергије и осталог, а самим тим ћемо индиректно смањити емисију Цо2", каже он.

Небојша Куштриновић, метеоролог и члан Комитета за климатске промјене БиХ, истакао је и неке добре стране климатских промјена.

"Одређене културе које код нас никад нису успијевале сад могу да расту без проблема, повећан је период гдје је садња успјешна. Ипак, нагли мразеви који су чести послије периода цвјетања пријете да униште сав урод, затим обилне падавине, снажни вјетрови. Све су то опасности и ствари којима се морамо прилагодити, у агрикултури, градњи објеката и енергетици", казао је Куштриновић.

Он је додао да је дефинитивно да се "клима - клима" и да морамо да се окренемо одрживим изворима енергије.

Многи бх. грађани кажу да ово прољеће највише проводе у кућама због падавина, па подсјећају да је у марту киша лила скоро сваки други дан, а некад су ово годишње доба једва чекали због одласка у природу и излета.

Празник рада без кише

Оно што интересује многе грађане је какво вријеме ће бити за Празник рада, 1. мај, а према прогнозама метеоролога биће без падавина и са температуром од око 20 степени.

Федерални хидрометеоролошки завод издао је дугорочну прогнозу. У периоду од 18. до 24. априла на простору БиХ доћи ће до продора хладне зрачне масе, која ће довести до хладног времена с кишом и снијегом.

Интензивније падавине очекују се данас, када би могло пасти 15 до 30 мм падавина. Према актуелним синоптичким картама, до стабилизације времена доћи ће тек од 25. априла. 

(Независне новине)
(Фото: Клиx.ба)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

пусте приче

19.04.2017 06:43

Као дете памтим да је снег пре 35 година падао током целе зиме и јесени.Снег би пао у октобру и спао у марту.Сво време би ишли по снегу.Сад зима траје месец дана са два снего по пет дана роком трајања и то је то.Ово време је једино проблем за воће и поједине сорте пољопривредних производа због мразева.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Видак

19.04.2017 07:48

Климатске промјене су постојале одувијек,али оне су биле посљедица нормалних природних процеса,а данас су углавном посљедица климатског инзињеринга

ОДГОВОРИТЕ