Јајима се туцамо, а не куцамо?!

Најлепши ускрсшњи обичај је туцање јајима. Али, зашто се баш тако зове?!

Република Српска 16.04.2017 | 14:39 У "Српском рјечнику" Вука Караџића уз одредницу "туцати се" пише: види 'тући се', одакле и потиче тај глагол.

Уз "туцачки" упућује се на Туцин дан, а крај глагола "тући" наведени су примери: тући или ударати волове и тући се ускршњим јајима.

У шестотомном Матичном речнику, поред глагола "туцати", побројана су следећа значења:
- ударањем дробити, разбијати, мрвити и ситнити
- убијати гњечећи
- ударати чим о што
- тући, мучити
- тући у куцајима
- фигуративно: ударати или погађати
- производити звук на музичком жичаном инструменту на окидање
- у риболову: хватати и гристи мамац на удици

Уз "туцати се":
- ударати главом о главу
- туцати се јајима на Ускрс

О блудним радњама ни спомена.

Оне су, као последње значење тог глагола, наведене тек у у "Речнику" МЦ из 2007. са назнаком да је реч о вулгарном изразу.

Међутим, опаске о вулгарности нема уз значења која се тичу празновања Ускрса, тако да глагол "туцати" не треба избегавати током тог празника, објаснила је Мирјане Блажић у књизи "Српски на српском".

Када бисмо уместо овог глагола користили "куцати" (куцати се јајима), онда би требало да кажемо и:
- прасе се за Божић коље на Куцин дан
- на Голом отоку су куцали камен и правили куцаник
- појефтинила је куцана паприка
- докони куцају воду у авану или укуцавају време
- примитивни су закуцани
- бескућници се покуцају
- они који нешто не знају накуцају
- у школи се учи о Тимитрију Куцовићи
- надимак телевизијског редитеља Бранимира Димитирјевића је Куцко, а не Туцко.

(Мондо.рс)