Свијет на прагу великог рата?

Доналд Трамп је велики број обожаватеља у Америци и широм свијета стекао због критика на рачун америчке вањске политике. Осим НАТО-а, Трамп је увелико критиковао понашање САД-а у кризама на Блиском истоку, у првом реду у Сирији.

Свијет 14.04.2017 | 20:32 Једна од његових главних предизборних обећања било је побољшање односа с Русијом које је, како је више пута говорио кандидат Трамп, Обама покварио.

Мада, америчка вањска политика у посљедњих неколико дана показује како Трамп као предсједник нема намјеру препустити улогу главне свјетске силе неком другом. Штавише, тешко се сјетити кад је САД имао више операција у тако мало времена на више мјеста по свијету.

Никад гора ситуација у Сирији

Све је почело, или боље рећи све се закувало нападом на ваздушну базу у Сирији.

Прије седмицу дана, као одговор на хемијске нападе у Сирији, Трамп је наредио бомбардовање Асадових снага.

Трамп је напад Асадових ваздушних снага хемијским оружјем на побуњеничко упориште, у којем је погинуло најмање 85 цивила, од чега 23 дјеце, описао као "варварски напад" и додао да "ниједно Божје дијете не би икада требало трпјети такав ужас".

Из тог је разлога наредио "циљани војни удар на ваздушну базу у Сирији из које је хемијски напад лансиран", наводећи као разлог "витални национални интерес САД-а да одврати и спријечи ширење и кориштење смртоносних хемијских оружја".

Асад је, јасно, вјерни савезник Русије која ову поруку САД-а није добро примила. Недуго након напада, Русија је прекинула споразум с Вашингтоном о превенцији ваздушних инцидента у Сирији.

Ријеч је о договору САД-а и Русије око бомбардовања у Сирији, а који је минимализовао ризик да се двије силе, иако практички на супротним странама у рату у Сирији, међусобно сукобе. Споразум је потписан у октобру 2015. године, недуго након почетка руске интервенције.

Путинови портпароли амерички напад виде као "агресију против суверене државе и кршење међународног права и то под лажним изговорима".

"Ово показивање мишића могло би довести до врло лошег сценарија. Опасност од сукоба између Русије, Сирија и САД-а није угодна и могла би имати лоше посљедице", упозорава водећи московски аналитичар Фyодор Лукyанов.

Међутим,  он у свему види и позитиван исход.

"Али постоји и позитиван сценариј. За Трампа су преговори с Русијом о сарадњи у Сирији досад били немогући јер је у њима судјеловао са слабије позиције. Сада можемо рећи да је Америка показала своје способности, вратила се у игру и преговори неће бити једнострани, нити једна страна неће доминирати, и то ствара предуслове за дијалог", додао је.

"Постоји опасан потенцијал за ескалацију"

Да је америчка интервенција пуно више од пуког показивања мишића, сматра Мицхаел Лудерс, стручњак за Блиски исток.

"Јасно је да ту постоји опасан потенцијал за ескалацију. У Сирији се догађа замјенски рат. На једној страни САД, ЕУ, Турска и земље Перзијског заљева желе пад Асада. Русија, Иран и Кина то не желе ни у којем случају.

Ако се, дакле, изведе такав напад какав је сад наредио Трамп, онда наравно постоји опасност да неће остати код тога једног напада, да ствар ескалира и да врло брзо на сиријском тлу једни насупрот других стоје Американци и Руси", објашњава Лüдерс.

"Не заборавимо да САД намјерава након уставног референдума у Турској 16. Априла покренути копнену офензиву с америчким елитним постројењима према Раки, главном упоришту ИД на истоку Сирије. 400 америчких војника већ је стационирано у Сирији.

Успјеће заузети Раку и што онда? Како даље? То би у сваком случају значило конфронтацију. Како ће се то развијати у овом тренутку не можемо знати, али у сваком случају постоји највећи степен опасности", објашњава овај политолог, стручњак за ислам и публицист за ДW.

Русија ће идући пут одговорити силом

Да је ријеч о озбиљном сукобу, потврдили су из заједничког заповједног центра састављеног од Русије, Ирана и Асадових снага.

"Оно што САД чини у Сирији води у прелазак црвене линије. Од сада ћемо одговорити силом на било којег нападача или на било какве даљње нападе. САД знају нашу способност за брзу и снажну реакцију", каже се у саопштењу којег су објавили крајем прошле седмице.

Да ствари са САД-ом не стоје добро, јасно је и из службеног саопштења руског Министарства вањских послова.

"У изостанку корака за разрјешење нагомиланих проблема, биће потребне мјере одмазде темељене на начелу реципроцитета", стоји у изјави руског Министарства вањских послова.

"Очигледно је да су руско-амерички односи запали у најкомпликованије раздобље од Хладнога рата", додаје се.

Сјеверна Кореја одлучила закувати ствари

Но, сљедећих дана ствари су додатно ескалирале и отишле у једном новом смјеру.

Да ствар не остане само на Блиском истоку, ускоро се побринула Сјеверна Кореја. Они су, практично, ничим изазвани, изјавили да су амерички напади у Сирији "неопростив чин агресије који је показао да је одлука Пјонгјанга да развија нуклеарно оружје била исправна".

"Амерички ракетни напад на Сирију је јасан и неопростив чин агресије против суверене државе и ми то снажно осуђујемо", објавила је КЦНА наводећи неименованог портпарола сјевернокорејског министарства.

"Данашња реалност показује да је наша одлука да јачамо војну моћ како би се супротставили сили силом права одлука", додаје се.

Сјеверна Кореја сљедећих би дана требала покренути још један нуклеарни тест, а САД је рекао како то неће толерисати.

Амерички службеници изјавили су за НБЦ да су САД спремне извршити "превентивни напад" како би спријечили нуклеарни тест, али један члан Трампове администрације порекао је ту изјаву.

"Сјеверна Кореја је проблем за који ће се Вашингтон побринути", поручио је након извјештаја о активностима на положају сјевернокорејских нуклеарних тестирања Трамп, који од уласка у Бијелу кућу жели показати да испуњава обећања.

"Војне опције управо проучавамо", изјавио је у петак савјетник за вањску политику Бијеле куће. "С тим режимом (Пyонгyанг) није питање хоће ли се то догодити, већ када", рекао је савјетник под условом да остане неименован, преноси агенција ДПА.

Ипак, значајна је чињеница да је Кина на границу са Сјеверном Корејом размјестила на десетине хиљада војника.

"Сукоб би могао избити у сваком тренутку" у Сјеверној Кореји и "дијалог је једини излаз", цитира агенција АФП кинеског министра вањских послова Wанга Yија након нових пријетња америчког предсједника Доналда Трампа комунистичком режиму у Пјонгјанга.

И Кремљ је у петак поручио како предност даје дипломатским методама рјешавања кризе. "Позивамо све државе на суздржаност, позивамо све државе да се суздрже од акција које би могле представљати провокативне кораке", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Авганистан као врхунац

Јуче је у свјетским медијима одјекнула вијест да је САД бацио највећу ненуклеарну бомбу коју има и то на помало заборављени Авганистан. Снаге САД-а напале су положаје ИД који шири пипке и у овој ратом разваљеној земљи у којој до сада нису имали већег утицаја.

Свакако је занимљиво да се бацање бомбе потрефило са све напетијим односима у Сирији и драматичним најавама везаних уз Сјеверну Кореју.

САД се тако након само три мјесеца након Трампове инаугурације нашао у неколико озбиљних сукоба. Најзначајнији је сукоб с Русијом у Сирији, али ствари би и у случају Сјеверне Кореје могле измакнути контроли.

Можда стога није случајно да се Трамп баш прије неколико дана сјетио старих савезника из НАТО-а који, како је сам рекао, више није застарјела организација.

Свакако, све битније свјетске силе - од САД-а преко НАТО-а до Русије и Кине на овај или онај начин су укључене у бројне сукобе који би, ако се не стане на лопту, озбиљно могли ескалирати.

(Агенције/Индеx.хр)