Опрезно са узимањем витамина

Чини се као једноставан савет - једите поврће, вежбајте и узимајте витамине. Међутим, није све тако једноставно, јер претерано узимање било ког синтетичког витамина може да изазове разне токсичне реакције, па чак и настанак камена у бубрегу.

Босна и Херцеговина 10.04.2017 | 21:12

Узимање вештачких витамина последњих година све више је распрострањено и узимају се и ако нам нису потребни.

- Уколико је неко здрав уопште не треба да узима вештачке - синтетичке витамине. Разноврсна и здрава исхрана све те витамине надокнађује, тако да нема потребе да се узимају додатни.

Поготову ту мислим на витамине растворљиве у мастима - А, Д, К, Е, који су опасни због потенцијалне токсичности јер се акумулирају у организму. Они морају да се користе под контролом лекара и зато их не треба напамет узимати - објашњава за "Блиц" Вукосава Стевановић из Апотекарског језгра.

Зато доносимо попис витамина и додатка исхрани које би требало да користитимо, али и оних које би требало да избјегавамо:

Мултивитамини: Прескочите их

Све што је потребно може се добити уравнотеженом исхраном. Деценијама се сматрало да су мултивитамински препарати од кључног значаја за опше здравље. Па тако витамин Ц јача имунитет, витамин А чува вид, а витамин Б даје енергију.

Најбитније је то што се сви ти састојци налазе у намирницама које свако од нас једе.

Витамин Д: Узимајте га

Јача кости и нема га у много намирница. Витамин Д је веома важан састојак који јача кости тако што доприноси апсорпцији калцијума. Излагање сунчевој светлости такођер помаже организму да га произведе, али зими те светлости нема довољно.

- С обзиром да је витамин Д растворљив у масти и да може изазвати токсичне ефекте уколико се користи на своју руку. Мој савет је да уместо препарата користите рибље уље - објашњава Стевановић.

Антиоксиданси: Прескочите их

Витамини А, Ц и Е су антиоксиданси који се у различитим облицима налазе у многим врстама воћа, нарочито у бобичастим плодовима, поврћу и сматра се да штите од рака. Истраживања, међутим, показују да претерано конзумирање антиоксиданаса може бити штетно.

Витамин Ц: Прескочите га

Читав низ истраживања је показао да је помама за витамином Ц - коју је изазвао хемичар Линус Паулинг 1970-тих година када је препоручио дневни унос од око 2.000 милиграма, а најмање 200-250 милиграма дневно - заправо неоснована и да витамин Ц нимало, или готово нимало не доприноси спречавању прехладе.

Чак, претеране дозе од 2.000 милиграма и више повећавају ризик од појаве камена у бубрегу. Према томе треба се трудити да се витамин Ц уноси кроз исхрану. Осим лимуна и шипка, црвена паприка, киви, брокули, поморанџе и јагоде врло су богати овим витамином.

Витамин Б3: Прескочите га

Боље је јести туњевину, цвеклу и лосос. Годинама се прича да је витамин Б3 добар за све: од Алцхајмерове болести до болести срца. Научници су, међутим, однедавно апеловали на лекаре да не претерују када прописују препарате са витамином Б3.

Пробиотици: Може и не мора

Користе се како би подстакли развој милиона корисних бактерија у нашим цревима. Међутим, примена у пракси ипак је мало сложенија. Ефекти пробиотика за сада је врло различит. Понекад помаже, понекад не. Због тога боље попијте јогурт уместо да скупо плаћате пробиотички препарат.

Цинк: Узимајте га

То је један од ретких састојака који могу скратити трајање прехладе. За разлику од витамина Ц, за који се показало да ни најмање не доприноси спречавању прехладе, цинк очигледно скраћује трајање симптома.

Прехлађени људи који су га почели узимати брже су оздравили и имали су блаже симптоме од људи који су узимали плацебо, показује истраживање из 2011.

Витамин Е: Прескочите га

Боље је јести спанаћ. И он спада у оне витамине растворљиве у масти, који могу бити токсични. Зато ако желите уносити витамин Е, направите салату од свежег спанаћа. Намирнице богате витамином Е су и биљна уља, посебно сунцокретово, као и семенке, бадеми, кикирики и јаја.

Фолна киселина: Узимајте је ако сте трудни и ако желите да затрудните

Фолна киселина је витамин Б који организам користи за производњу нових ћелија. Стручњаци препоручују женама које желе постати мајке око 400 микрограма фолне киселине дневно зато што је њиховом организму потребно више ове супстанце када у носе бебу.

Неколико већих истраживања показало је да суплементи фолне киселине пре и током трудноће смањују опасност од оштећења неуралне цеви,дефекти кои подразумевају непотпун развој мозга.

(Блиц)