Анализа - Европљани у НБА: Стопама Арвидаса, Влада, Дражена...!

НБА лигу какву данас знамо створили и обликовали су играчи претежно афроамеричког порекла.

Кошарка 08.04.2017 | 23:35 Ни сада, у односу на средину прошлог века, ситуација није превише другачија – главне звезде и најбољи појединци и даље су играчи црне боје коже.

Ипак, средином и крајем осамдесетих година најјача лига света почела је да добија посебан 'шмек', пошто су полако почели да пристижу играчи са других континената, а највише из Европе. Први међу њима, за које влада опште мишљење да су утрли и значајно олакшали пут осталима, била су два Југословена и два Литванца.

Арвидаса Сабониса драфтовали су Атланта Хокси 1985, две године касније у Голден Стејт Вориорсе стигао је његов земљак Шарунас Марчуљонис, 1989. године Лос Анђелес Лејкерси бирали су на драфту Влада Дивца, док су се Детроит Пистонси на истој 'лутрији' одлучили за покојног Дражена Петровића.

У годинама које су следиле ситуација се дијаметрално променила, сада имамо ситуацију да НБА клубови имају кампове и скауте широм света, са посебним акцентом интересовања на Стари континент, па и не чуди да се европски играчи све боље котирају на драфтовима, већ као тинејџери.

Неки од њих постали су носиоци франшиза, освајачи титула и прстења, као и рекордери најбоље професионалне лиге на планети, што је и те како допринело томе да је сада потпуно нормално да европљани добијају готово исту количину одговорности као и домаћи играчи. Истовремено, све се више генералних менаџера одлучује да управо око њих прави династију, нудећи им деветоцифрене своте новца у уговорима.

Ево листе играча из Европе, вођене критеријумом простог кошаркашког учинка, будућег потенцијала, али и утицаја на игру екипе и потенцијалну 'моћ' у лиги.

10. Пау Гасол

Листу отвара свима добро познати ветеран, двоструки НБА првак и жива легенда европске, светске кошарке – Пау Гасол.

После стасавања у Мемфис Гризлисима, односно шампионских дана у Лос Анђелес Лејкерсима и игара за Чикаго Булсе, прошлог лета одлучио се да прихвати позив Грега Поповича и постане део Сан Антонио Спарса.

Иако у позним играчим годинама, тридесетшетогодишњи Шпанац могао би да буде икс-фактор за Тексашане у плеј-оф биткама, пре свега због искуства, квалитета и огромне кошаркашке интелигенције.

Чини се да му је један од најаутентичнијих стручњака нашао савршено место у свом ригорозном систему, па и не чуди што је толико инсистирао на његовом доласку, а Пау, за 25,6 минута на паркету у просеку, бележи 12,4 поена, 7,8 скокова и блокаду.

9. Дарио Шарић

Први од три представника Балкана у нашем избору јесте крилни играч Филаделфија 76ерса Дарио Шарић, двадесетдвогодишњи руки из Хрватске и главни фаворит за награду најбољег новајлије. Нико пре њега није имао 1,000 поена, 500 скокова, 150 асистенција и 100 погођених тројки у дебитанској години.

На почетку сезоне деловало је да ће му требати времена да се привикне на велику промену, коју сам долазак у НБА доноси, али је веома брзо успео да се навикне, коригује потребне ствари у својој игри и почне да показује оно што је већина стручњака и аналитичара сматра да може.

Заједно са Џоелом Ембидом и Робертом Корвингтоном повратио је поверење навијача Филе у фамозни 'процес', али га, као и остатак углавном младих саиграча, чека још пуно рада на мукотрпном путу стварања респектабилне франшизе.

За мало више од 26 минута у игри у својој првој години има врло пристојне бројке – 12,9 поена, 6,3 скокова, 2,2 асистенције, док је у неколико партија показао и лидерску црту, као и истанчан осећај за асистенције, што је донекле и специфично за играче са наших простора.

8. Никола Батум

Искусни Никола Батум игра своју девету сезону с оне стране Атлантика, а другу у дресу Шарлот Хорнетса. Колико га цене, и колико им је важан француски репрезентативац, најбоље говори то да су челници Хорнетса, на челу са најбољим играчем свих времена Мајклом Џорданом, у јулу прошле године потписали петогодишњи уговор са Николом вредан 120 милиона долара.

Иако 'Стрпљенови' заузимају десето место на Истоку, са две победе мање од Портланд Трејлблејзерса, односно места које води у плеј-оф, нема сумње да би ситуација била доста другачија да није Француза.

Гледајући само бројке, игра најбољу сезону у каријери – просечно бележећи 15,2 поена, 6,3 скока, 6 асистенција и нешто више од украдене лопте по мечу. Од њега више поена постиже само први плеј и прва звезда екипе Кемба Вокер, док предводи тим када су у питању проигравања и крађе (1,1).

Горе споменути уговор говори да водећи људи Хорнетса виде двадесетосомогодишње крило као једно од кључних играча за будућност и њихове жеље да постану део елитних тимова, али је све то мало вероватно уколико у наредним сезонама не доведу неког из категорије суперстарова.

7. Денис Шредер

Атланта Хокси су у последњој децени неколико пута мењали изглед свог ростера, неки потези су били логични, а неки баш и не. Међутим, сада се већ са сигурношћу може рећи да нису погрешили када су одлучили да диригентску палицу подаре Денису Шредеру.

Двадесеттрогодишњи Немац израстао је ове сезоне у правог вођу тима, види се и да је кошаркашки сазрео – резонски приступа нимало једноставним ситуацијама на најзахтевнијој позицији у кошарци, паметније и мудрије доноси одлуке у оним најважнијим тренуцима, а и сами проценти говоре да је много радио на свим елементима своје игре.

Погађа шутеве са највећим успехом у односу на било ког саиграча, агресивнији је и концентрисанији када треба да брани свој кош, док, како време пролази, има и све бољу сарадњу са Двајтом Хаурадом, Полом Милсапом и Кентом Бејзмором.

На 76 сусрета ове године, од којих само на једном није био стартер, убацује 18,1 поен, а лидер је међу Хоксима, шестим тимом Истока, и по броју асистенција – 6,3. Просечно хвата и 3,1 лопту, али и прави нешто више од три изгубљене лопте, што је нешто на чему ће морати да поради.

6. Руди Гобер

Прошле године потврдио је да поседује велики потенцијал, да би то ове сезоне и дефинитивно потврдио, а у целој ситуацији око Рудија Гобера највише је профитирала Јута Џез, свакако заслужено.

У Солт Лејк Сити је стигао у размени са Денвер Нагетсима, да би игарама у Развојној лиги за Бејкерсфилд Џем убедио генералног менаџера Џезера да заслужује још једну годину уговора. Из ове перспективе, чини се да му је то управо и било потребно како би максимално почео да верује у себе и да то краја користи своје невероватне физичке предиспозиције.

Сав труд и пожртвовање наплатио је прошле јесени, када је потписао четворогодишњи уговор тежак 102 милиона долара, уједно поставши најплаћенији француски спортиста икада. И Џезерима се и те како исплатило поверење и вера који су имали у двадесетпетогодишњег момка из Сент Квентина.

Добар део заслуга за четврто место Запада иде управо Рудију, првом блокеру лиге (2,7) и другом најбољем офанзивном скакачу, иза Андреа Драмонда. У просеку бележи 12,9 скокова и 14 поена по мечу, а при том је поставио и нови рекорд франшизе са 25 узастопних мечева на којима је имао најмање десет скокова.

5. Кристапс Порзингис

Када га је легендарни Фил Џексон, сада генерални менаџер Њујорк Никса, одабрао као четвртог пика на драфту 2015. године, Барклис центром у Бруклину проламали су се звуци незадовољства... А, онда је Кристапс Порзингис експресно разуверио све, показавши им још једном да Џексон ретко греши при одабиру играча.

Одличну игру из руки сезоне, која му је додела вицешампионску титулу у избору за новајлију године, иза Карл-Ентонија Таунса, само је додатно надоградио у текућој, што је био резутлат вредног и напорног рада током лета.

Само је један од предводика новог таласа високих играча (221 центиметар, 109 килограма) који све више доминирају лигом, али оно што највише импресионира код њега јесте агилност, срчаност и немање страха да се супротстави далеко искуснијим и снажнијим играчима о себе, због чега често завршала на листама топ потеза монструозним закуцавањима и блокадама.

Двадесетједногодишњи Летонац прети да постане један од најбољих играча лиге, истовремено и један од најбољих европљана у историји, чему просек од 18,1 поена, 7,2 скокова и две блокаде иде у прилог. Ипак, велико је питање да ли ће мучени Никси успети да га испрате...

4. Марк Гасол

Када је 2008. године стигао у лигу није му било нимало лако, пошто су сви од Марка Гасола очекивали игре на нивоу четири године старијег брата Пауа.

Али, Марк се није превише обазирао, концентрисао се на рад како би се што пре уклопио, а већ од прве утакмице почео је да показује све оно што је карактеристично за играче школоване у Европи.

Беспрекорном леђном техником и игром на 'мозак' лако решава ситуације 1 на 1, његове луцидне асистенције убрзо су постале једно од главних оружја екипе, а, као и сви високи играчи са наше листе, и он даје тиму додатну димензију у игри могућношћу да погоди шут за три.

Када су у питању колеге центри, само Ал Хорфорд из Бостон Селтикса (5,0) има више успешних додавања од њега по мечу (4,6), док Мајк Конли (20,5) једини убацује више поена од њега (19,8) када је Мемфис у питању. Када се на то додају блокаде (1,5) и украдене лопте (1) јасно је колико има удела за седму позицију на Западу.

3. Горан Драгић

Горан Драгић, попут браће Гасол и Батума, за себе може да каже да је НБА ветеран, с обзиром да ће следеће године бити навршена деценија од када игра у најјачој лиги света.

За разлику од Марка, који је одмах по доласку добио значајну улогу, тридесетогодишњи Словенац морао је постепено да долази до 'места по Сунцем'. Пошто из љубљанске Олимпије стигао у Финикс Сансе дуго се мучио, па је после две године одлучио да се годину дана опроба у Хјустон Рокетсима.

То што је приказао у Тексасу било је довољно да на лето поново пакује кофере и врати се у Аризону. У својој шестој сезони у потпуности се ослободио, добивши улогу првог плејмејкера, који је сада израстао у вођу Мајами Хита.

Одласком Двејна Вејда поверена му је команда над тимом, за шта је он дефинитивно био спреман. Предводи екипу са 20,3 поена, 5,9 асистенција и 1,2 украдене лопте, показујући све чари југословенске школе кошарке. На четири утакмице до краја сезоне, пред Драгићем је тежак задатак јер четири тријумфа сигурно воде 'Врелину' у доигравање.

2. Јанис Адетокумбо

По његовој досадашњој животној причи већ може да се сними квалитетан филм, момак рођен у Атини, шестог децембра 1994. године, захваљујићи нигеријском пореклу може да се похвали физичким предиспозицијама – 211 центиметара, 101 килограм – које га чине посебним играчем.

Репрезентативац Грчке, Јанис Адетокумбо у својој четвртој сезони схватио је дословце шта значи носити франшизу на леђима. Није да нема помоћ саиграча, наравно, али сигурно је да се Милвоки Бакси, без њега, не би борили за пето место Истока са Атланта Хоксима.

Надимак 'Греек Фреак' га савршено описује, пошто никада нико није играо на начин на који то овај харизматични момак чини. Када гледате његове потезе често враћате неколико пута уназад, не би ли сте заиста видели шта се догодило, са обавезном дозом неверице. Опет, то је потпуно природна реакција када видите да неко, из лаганог трка, куца ветрењачу мало ближе од слободног бацања.

Проглашен је играчем месеца марта јер је готово сâм довео 'Јелене' до врата плеј-офа, успут довевши тим до најбољег скора још од сезоне 1975-76 (40-39). Преузима одговорност, решава мечеве 'клач' шутевима, шутевима из феј-авеја са дистанце... И он има још доста да напредује, а на том путу му сигурно помаже поглед на пет главних статистичких – када угледа пет својих слика – 23,1 поена, 8,7 скокова, 5,4 асистенција, 1,6 украдених, 1,9 блокова.

1. Никола Јокић

Није што је наш, али заиста је најбољи, а разлог томе поприлично је прост. Јер, Никола Јокић припада оној реткој групи играча који у потпуности мењају изглед свог тима. Када није на паркету, Нагетси убацују далеко мање поена, играју спортије, немаштовито и користе тек сваки други посед да поентирају, а када јесте – напад 'Грумења' најефикаснији је у лиги, испред Голден Стејт Вориорса (118,1).

Двадесетдвогодишњи Сомборац је, за разлику од његових вршњака, већ у другој сезони почео да показује да ће бити велики играч, када је Мајк Мелоун коначно схватио да Јока мора да игра петицу, а не четворку, и да му се ни на који начин не сме ускраћивати слобода одлучивања на паркету.

После изласка из повреде почетком године, односно стављањем на клупу и каснијим трејдом Јусуфа Нуркића у Портланд Трејлблејзерсе, узео је екипу под своје и почео да диригује. Његова лоб додавања у 'рупу' у рекету постала су симбол игре Нагетса, попут лобова Криса Пола са Деандра Џордана за Клиперсе, док када игра као у свом Сомбору, Американци и цео свет могу да виде и пâс преко главе иза леђа, тројку из натрчавања са девет метара или продор и полагање у стилу класичног бека – са 208 центиметара и 113 килограма.

Само Расел Вестбрук (41), Џејмс Харден (20) и Леброн Џејмс (12) имају више трипл-дабл учинака од њега (6). Такође, у четири меча недостајала му је или једна асистенција или скок да још који пут буде двоцифрен у три колоне. За 27,8 минута у игри тиму доноси 16,5 поена, 9,8 скокова, 4,9 асистенције, али, као и Јанис, и њега морате да гледате да бисте схватили колико је у ствари његов учинак велик. Једно је сигурно, да није Николе – Денвер би био миљама далеко од борбе за плеј-оф...

Стара, нова школа и талас који долази...

Осим ове десеторице сјајних кошаркаша, ту су још и Никола Вучевић, Црногорац из редова Орландо Меџика, који ове сезоне бележи дабл-дабл просек у дресу тима са Флориде, врсни шутер Бојан Богдановић из Хрватске, сада једно од тајних оружја амбициозних Вашингтон Визардса, као и натурализовани Шпанци – Серж Ибака и Никола Миротић.

Листа ни ту не стаје... Немања Бјелица и Бобан Марјановић, Мирза Телетовић, Јусуф Нуркић, Серхио Ћаћо Родригес, Борис Дијао, Јонас Валанчунас, Луол Денг, Ивица Зубац, браћа Ернангомес... А, ситуација је таква да ће становника с нашег континента бити све више и више.

За крај, када се говори о европским играчима грех би било не споменути шестог најбољег стрелца у историји лиге и шампиона Дирка Новицког и четвороструког шампиона Тонија Паркера, који, можда, још увек нису рекли последњу реч...

Извор: Б92