Срна била прва медијска кућа у Српској

- Због лажи и јадне пропаганде, а посебно неписмености, многи корисници одавно су отказали сервис вијести које емитује СРНА, тврди бивши њен радник, а поводом 7. априла када новинска агенција Републике Српске обиљежава крсну славу Благовијест и 25 година од оснивања. Гдје је Срна данас из угла гледања бившег радника, пензионера.  

Република Српска 05.04.2017 | 08:08 - Био је то велики подухват људи онога времена који су први разбили блокаду информативног простора тадашње Босне и Херцеговине оснивањем Српске новинске агенције, прве информативне куће у историји Републике Српске.

Њен први директор Тодор Дутина, пјесник, преводилац, уредник издавачке дјелатности, без сумње познат и признат интелектуалац, касније ће обављати функцију шефа Представништва Републике Српске у Русији, а потом амбасадора БиХ у Женеви.

Тешко је и у оно вријеме било изаћи на биљег по памети и образовању, али и по руководним способностима Тодору Дутини. СРНА је тада окупила, али и изњедрила значајна имена у новинарству као што су Драган Гардовић, Мирослав Куртовић, Драго Јовановић, Соња Лакић, Жељко Цвијановић, Мирјана Кусмук, Милка Черемиџић, Дубравка Кењић, Милан Ного, Јелена Дабарчић, Слободан Ковачевић...

Неки од њих су и данас значајна имена у новинарству Републике Српске и Србије. СРНА је тих ратних година изродила и Срна Филм, а уз њу и са њом живјели су и радили и писци и пјесници Јово Лубардић, Бранко Чучак, Дејан Гутаљ, Радослав Самарџија и многи други.

Након што сједиште Агенције СРНА , одлуком Владе РС , прелази са Пала у Бијељину, за директора је именован Драган Давидовић, и до тада познато име у јавном животу Републике Српске и Србије. У вријеме његовог мандата СРНА се потпуно позиционирала на медијској сцени региона и постала једна од најцитиранијих агенција.

Ово су само неки од њих, насумично побројани, али када их упоредимо са онима који Срну воде данас, са њеним данашњим уредницима и новинарима, видимо да то није за поређење. Али, о овим другима нешто касније.

Након Тодора Дутине, директорску функцију преузима пјесник и новинар Бранислав Илић, добар познавалац медија.

Давидовић је у Бијељини за свог мандата направио пословну зграду Срне која и данас потпуно задовољава све њене потребе. У њој су и данас смјестени редакција, фоно и фото сервис , правна и финансијска администрација.

Генерални директор Срне након тога био је Младен Крсмановић, новинарско име и човјек чије знање, када је новинарство у питању, нико не може да оспори. Послије њега, за директора долази наш колега из бањалучког дописништва, тихи и одговорни Јово Лабус.

Поменули смо у првом дијелу овог текста новинаре који су стварали Срну, али и оне које је она створила. Био је то колектив знања и хтијења, слоге и другарства. Данас је то новинска кућа чији је главни уредник Милица Џепина, спортски новинар, потпуно непозната у новинарским круговима. Њена десна рука у централи у Бијељини је извјесна Татјана Парађина и непознати дјечак Крсман.

Није једини проблем у томе што је ријеч о неписменим и преко ноћи приученим особама које о том послу појма немају, али добро слушају, него што су, има већ неколико година, те незналице завеле терор у Срни. Новинарима који их слијепо не слушају и који нешто знају, дијеле отказе, шиканирају их и кажњавају финансијски, док за своје незнање примају велике плате из будзета РС.

Али, ове штеточине и срамота новинарске професије су подобне и добре јер беспоговорно пишу текстове по налогу Пере Симића и жена из кабинета Жељке Цвијановић. Та саопштења су, због њиховог незнања, али и незнања оних који их пласирају, допринијела лошем имиџу Републике Српске у цјелини.

НА ШТА СПАДЕ КУЋА ПЕТРОВИЋА

Рекли смо да се СРНА финансира из будзета Владе РС, дакле требала би да буде агенција свих грађана кој је плаћају. Али, поменуте особе, које сада воде ову новинску кућу, као да ништа не знају ни о страдањима Срба у протеклом рату, ни о томе шта је агенцијско новинарство, нити како се пише вијест у којој не смије да буде пљвања кроз уста измишљених или анонимних извора.

Због лажи и јадне пропаганде, а посебно неписмености, многи корисници су одавно отказали сервис вијести које емитује СРНА.

Циљ овог текста је да укаже на стање у Срни, у којој сам и сам због мобинга и иживљавања ових незналица тешко оболио у покушају да спасим све оне моје колеге које ћуте из великог страха да ће остати без егзистенције, а жртве су незапамћене тортуре анонимних незналица.

Зато је неопходна промјена уредничке структуре у Срни, полуписмене дружине која привидно брани власт, а сутра би, ако би дошло до њене промјене, служила и свакој другој политичкој опцији.

Срну су створили ентузијасти и добри новинари са којима сам био од првих дана њеног настанка. Били су то добри новинари, патриоте које су радиле у немогуцим животним условима на првим линијама фронта. Зато се питам - да ли је то био патриотизам, или су патриоте ове незналице које данас уништавају и Агенцију и људе,

а које нико не смије ни да помене.

Срно, срећан ти 25. рођендан и дабогда их доживјела још стотину!

(Истинито/Н.Ђевић) СРНА , одлуком Владе РС , прелази са Пала у Бијељину, за директора је именован Драган Давидовић, и до тада познато име у јавном животу Републике Српске и Србије. У вријеме његовог мандата СРНА се потпуно позиционирала на медијској сцени региона и постала једна од најцитиранијих агенција.