Фудбалско-животна прича да се најежиш...!

Да се брод преврнуо - умро бих јер не знам да пливам! Нисам имао за сендвич, родитељи мислили да сам мртав! Погледајте како је Мамаду Кулибали ризиковао живот да би дошао до Италије, да буде фудбалер. Спавао је на улици, није знао језик, падао на пробама у клубовима, а "велики" фудбал је учио гледајући ТВ, јер га је играо само на улици у родном Сенегалу. Сада има 18 и играо је у Серији А против свог омиљеног клуба Милана.

Фудбал 05.04.2017 | 20:30 Пескара је на ногама. У госте јој долази славни Милан. У постави екипе Здењека Земана налази се и 18-годишњи Мамаду Кулибали. На први поглед само још један снажни фудбалер из Африке који ће бити добар везиста. Али то је само на први поглед. Када чујете његову животну причу, онда тај "први поглед" постаје изузетно површан начин посматрања.

Потребно је упознати његов живот боље. А он има много више везе са преживљавањем него са фудбалом.

"Отишао сам од куће са ранцем на леђима. Једино сам рекао другару да идем, родитељи су мислили да сам у школи. Искључио сам телефон и нисам се јављао три или четири месеца. Родитељи су били убеђени да сам мртав", почео је причу Кулибали за Газету дело спорт.

Он је открио да је жеља да постане фудбалер била јача од страха за губитком живота.

"Родитељи су желели да будем студент. Говорили су ми да ћу играти у Европи само да би ме ућуткали. Ризиковао сам живт због фудбала. Али то сам урадио и због породице. Да бих ускоро могао да им помогнем".

Аутобусом је дошао до Марока, веома опасним путевима, али тек је онда био проблем како доћи до Европе.

"Спавао сам у луци. Нисам имао пара за брод. Човек ме је видео и питао зашто спавам на улици. Рекао сам му да желим у Европу. Након неколико дана се вратио, радио је на броду који је ишао у Француску и рекао ми да могу да идем са њим. То није био брод попут оних које видите на телевизији, био је већи и превозио је храну. Било је 20 других дечака са мном. Био сам тамо због фудбала, не знам какви су били њихови снови. Да се брод преврнуо, био бих мртав јер не знам да пливам", рекао је Кулибали и додао да су га неки звали "дечаком са брода" да би га вређали.

Када је стигао у Италију ту су тек настали проблеми.

"Спавао сам на улици и имао сам среће да добијем сендвич. Био сам у Риму, онда су ми рекли да је било много Сенегалаца у Пескари, па сам ухватио воз без куповине карте".

Имао је и пробе у више клубова, али није прошао како се надао. Па је одлучио да учи фудбал преко ТВ-а.

"Имао сам пробе у Чезени, Сасуолу, Роми и Асколију, али нико ме није хтео. Играо сам мало школског фудбала као дете у Сенегалу, на улици. Гледао сам фудбал на ТВ-у, гледао сам доста мечева и научио покрете".

Успео је да прође у Пескари, заиграо у Серији А, а на крају приче враћамо се на почетак. На утакмицу са Миланом где је играо 90 минута.

"Можда ћу једног дана моћи да играм на том нивоу, то сам научио из овог дуела. Мени све то долази природно када је фудбал у питању. Милан је тим за који навијам. Волим Милан, Француску и Манчестер Јунајтед. Нисам видео оца и мајку две године и много ми недостаје мама. Када сам отишао плакала је, није мислила да сам жив. Сада? Осећам да сам баш имао среће", закључио је Кулибали.

Извор: моззартспорт