Душко Вујошевић о селекторском изазову: Кад не могу бившу СФРЈ, ујединићу кошаркашку БиХ!

Једни га обожавају, други га не воле. Према Душку Вујошевићу мало је равнодушних. А он је још мало тренер француског Лиможа, а онда - селектор репрезентације Босне и Херцеговине.

Кошарка 07.04.2017 | 23:10 После седам година и клупе Црне Горе, Душко Вујошевић се враћа селекторском послу. У прво време запоставиће клупске обавезе и посветити се репрезентацији БиХ.

Нажалост, прво питање последњих месеци, сада и година, у вези је саздрављем?

- Захваљујући великој бризи лекара и савршеној социјално-медицинској заштити у Француској, добро функционишем с обзиром на две дијализе које недељно морам да примам. То није трајно решење, већ трансплантација бубрега, али о том - потом... - каже Вујошевић за “Блиц”.

Како сте постали селектор БиХ, који су циљеви?

- Ситуација ми не дозвољава да радим у клубу који има две утакмице недељно током сезоне. Количина кошарке коју обезбеђује селекторски посао и потребу за радом омогућује ми квалитетан живот. Морам да водим рачуна о здрављу и опоравку, али и уживам у кошарци и квалитетно обављам свој посао. Част ми је што су људи из федерације контактирали са мном неколико пута. БиХ је део некадашње СФРЈ у којој сам одрастао, коју волим и чији распад сматрам највећом трагедијом у животу. Тако волим и БиХ, а ако нисам могао да реструктурирам своју земљу, могу бар да покушам кошарку у БиХ. Част ми је што ме сматрају неукаљаним, иначе ме не би звали. Много ми значи што на истом језику могу да мотивишем и радим са младим, талентованим играчима који су у генерацији 1999. били прваци Европе. Поклопили су нам се интереси, да останем у кошарци, тај обим посла, јер се лакше лече људи који имају идеју и боре се, а кошарка ми је сласт стваралаштва, што ће ме мобилисати у мери у којој смем да будем посвећен, а да остане простора за живот на релацији Београд - Сарајево - Херцег Нови. Специјалиста сам за рад са младима, пре него готовим играчима, које треба само користити, као у Лиможу. Циљ је проћи претквалификације, две селекције од Словачке, Шведске и Јерменије, али и да се формира група играча која може бити успешна у следећим акцијама.

Најбољи српски играчи из БиХ желе да играју прво за Србију, као и хрватски за Хрватску. Многи Бошњаци су играли за Словенију или Турску, тако да федерација има доста проблема?

- Политичка ситуација је таква каква је, преноси се на кошарку, а савез мора да обезбеди добре услове за припреме, путовања, утакмице, да пажња буде подигнута на већи ново. Није лако направити заједнички подухват. Ја то гледам све кошаркашки и надам се да ће код тих момака преовладати кошаркашки мотиви, а у којим ће клубовима и земљама играти они, то је друга ствар.

Да ли је клупа БиХ крај или пауза од клупске каријере?

- Видећемо. Уговор ми оставља простор. У првој години сигурно нећу, јер ми је потребан одмор. Крај у Партизану и сезона у Лиможу оставили су трага и на здравље, није то нешто што обнавља енергију. Желим да тренирам на терену са људима са којима волим да радим, који мотивишу да будем бољи тренер, да уживам, а будем мотивисан, а не да се рад своди на неки интерес друге врсте.

Имате поново добре центре, Нуркића у Портланду, Кикановића у Алби, а познат сте као тренер који је избацио доста квалитетних центара и воли да игра преко њих?

- Кошарка се свела на пикенрол или поп. Мора добро да се зна и игра, али сматрам то само делом игре. Унутрашња игра мора бити избалансирана са изолацијама и шутом. Центри су напредовали уз колективни и индивидуални рад, количину лопти коју добијају. Данас је тренд да се форсира пик, малтене све на њега сведе, што сматрам да игру чини мање инетересантном, предвидивом. Зависи и од играча које имате, Нуркић је огроман потенцијал у леђној игри ка кошу, а надам се да ће бити још таквих играча.

Да ли ће вам Велимир Гашић бити помоћник?

- То још није договорено дефинитивно. Он је моја жеља, било као први помоћник или у стручном штабу. Треба и он да усклади своје обавезе. Уигран смо тандем, имам пуно поверење у њега. У тузланској Слободи је са младим момцима направио пуно. Ушли су у Суперлигу, у којој лане нису играли. Кошарка је Тузли сада потребнија, него у СФРЈ, а Гаша је одрадио рударски посао и људи су стали иза њега тамо. Цењен је и познаје ситуацију у Босни изнутра.

ВОЛЕО БИХ ТЕЛЕТОВИЋА У ТИМУ

Мирза Телетовић 2004. је био у Београду спреман да вам се стави на располагање у Партизану, али су немири у Србији, као рефлексија погрома Срба на Космету, учинили да оде у Белгију. НБА стар је најавио повлачење из репрезентације, можете ли га одговорити?

- Треба направити процену раубовања играча. Искрено, волео би да се Мирза одазове, али не да нас чашћава присуством јер је класа у односу на остале, већ ангажује и буде део тима. Треба да разговарамо са њим на други начин, а не као до сада. Без љутње, не преко медија, него лично - додаје Вујошевић.

ИДЕМ ГДЕ МЕ ЖЕЛЕ

У Сарајеву сте увек лепо дочекивани, јесте ли и војску, можда, служили тамо?

- Не, не. Био сам у ЈНА у Пећи и било ми је и тамо лепо јер сам као војник кооптиран у стручни штаб тадашње Будућности, која је била првак, тако да је онај који ме је послао тамо по васпитној казни, или освети, у ствари учинио да ми буде лепо. Носим успомене, као и из Сарајева, где сам лепо дочекиван, што је био један од разлога прихватања позива јер хоћу да идем код људи који ме желе, где се пријатно осећам. Немам резервни живот, не може неко уместо мене у онај сандук када дође крај, па оно време које проводим желим да буде међу онима са којима ми је пријатно.

Извор: блиц.рс