Пост фестум историјског дебија Ивана Илића за Звезду...

Лепи лабуде, твој хлеб још није печен. . . ! Поверење, осликано у оних минут игре против Спартака, последица је хорског мишљења бројних звездаша о томе како је баш Иван Илић - тај!

Фудбал 05.04.2017 | 23:10 Европски подбачај, борба за оба домаћа трофеја и историјски 1. април током дуела са суботичким Спартаком. Тако изгледа кроки цртеж Звездине сезоне. Иста ће се памтити и по дебију суперталентованог везисте рођеног марта 2001. године - Ивана Илића.

И заиста је штета што је само 3.000 људи сведочило фудбалском крштењу дечкића из Ниша, који је у Звездиној архиви најмлађих дебитаната потиснуо такву величину, и за навијаче Црвене звезде великог грешника, Милка Ђуровског. Можда ће бити оних који ће констатовати да су стручни штаб и спортски сектор владајућег шампиона "силовали" историју и преко реда дали шансу везисти рођеном пре 16 година и 19 дана. И то само да би се сезона лишена спектакуларних остварења памтила по још једном лепом догађају. Међутим, постоји и она друга, чиста спортска, романтична теза лишена било каквих задњих намера. Она каже да се играчу таквог потенцијала, одабраног да буде пројекат клуба, баш на такав (и само такав) начин демонстрира поверење. Ставиш га у кош са Ђуровским, Дејаном Станковићем, Пижоном и Шекуларцем (сви су дебитовали пре 17. рођендана) и видиш од какавог материјала је саткан.

За неупућене Иван Илић неочекивано се нашао у протоколу српског шампиона пре већ афирмисаних старијих колега попут Лазара Романића, Вељка Николића и брата му Луке. Поверење, осликано у оних минут игре против Спартака, последица је хорског мишљења бројних звездаша о томе како је баш Иван Илић - тај! Бисер, уникат, најдоминантнији играч омладинске школе, толико квалитетан да у омладинској конкуренцији може да се рве са три године старијим момцима (иницијално Иван Илић је млађи кадет).

Дакле, око сировог потенцијала Ивана Илића не постоје различита мишљење него консензус. Небитан за комплетну причу, али свакако упечатљив детаљ, десио се септембра 2016. године. Син Дејана Станковића дебитовао је за кадетску селекцију Србије, генерацију чији је (иако опет један од најмлађих) Иван Илић неизоставан део. Човек који је играо на три Мундијала нетремице је пратио потезе наследника Стефана, али фокус му је често помераоИван Илић:

"Овај момак са бројем четири. Па тој је брррррррр. Пакао од играча", одмах је најближим пријатељима рекао Дејан Станковић.

Исто тако један од познатијих српских менаџера, чије име не бисмо желели да откривамо због неформалности разговора, констатовао је да Црвена звезда не би смела много да чека када је у питању 16-годишњи задњи везни.

"Рекао сам Звездану Терзићу да мали мора да буде при првом тиму. И не само да буде при првом тиму, него и да повремено игра. Ја бих тако урадио, макар ме ви новинари свакодневно пљували. За многе младе играче постоји дилема да ли ће да се развију на прави начин, али код Ивана Илића та дилема је мала. Он мора да постане играч. Погледај само како је јак на лопти, како осваја простор. Нешто слично као Марко Грујић, још је живљи од њега", говорио нам је поменути менаџер.

Док буде читао ове редове и спознао шта о њему мисли легенда попут Дејана Станковића, најмлађи дебитант у историји Црвене звезде ће се вероватно топити од задовољства. Али, биће то само инстант, краткотрајна срећа, баш колико је инстант медијски простор који је задобио. Не може да га копира, нити да код неких ванземљаских сила наручи каријеру попут Дејана Станковића, али из његових раних радова би требало нешто да научи.

Био је септембар 1997. године. И Дејан Станковић је био један од најмлађих дебитаната у историји Црвене звезде. Био је и уништитељ Кајзерслаутерна, али је и даље био под сумњом. Све док није дошао сада већ времешни стручњак Милорад Косановић.

"Постојала је чак идеја да ме клуб пошаље на позајмицу. Стрепео сам, иако сам веровао у себе. Све док није дошао Косан. На првом тренингу ми је пришао и дословце рекао: "Лепи лабуде, твој хлеб је одавно печен". Алудирао је на то да сам већ постао играч и да не бринем за статус", препричао је једном приликом Станковић.

Нови Звездин лабуд није под сумњом као својевремено Дејан Станковић, али далеко од тога да му је хлеб печен. Није ни близу. Питање је колико дечак са 16 година, опијен свиме што му се дешава последњих месеци, може нормално да резонује и анализира. Сувише је он млад да би гледао уназад или неколико година унапред, али неко ће му дошапнути неколико речи, ма колико оне сурово звучале.

Нека му неко из окружења каже да Филипу Јанковићу никада хлеб неће бити печен, иако је пре 17. рођендана дебитовао у европском мечу пред 40.000 људи на Маракани.

Нека му неко каже да је хлеб Луке Јовића још у фуруни, иако је био најмлађи стрелац дебитант у историји Црвене звезде.

Нека му неко каже да се комплетној чувеној генерацији играча рођених 1995. године хлеб никада није испекао.

Нека му неко каже да он још пуне три године може да игра за разне селекције у омладинској школи и да ће га стрпљење - спасити.

Нека му неко каже да појединици у клубу нису веровали у таленат Марка Грујића и да су предлагали да са њим не треба потписивати професионални уговор.

Нека му неко каже да не може да сване пре зоре.

Нека му неко каже да је стао раме уз раме са Ђуровским, Станковићем и Шекуларцем и да ће сада морати да носи крст историје, ма колико био млад.

Нека му Владимир Петровић Пижон исприча како је неколико дана пре свог 17. рођендана  трамвајем дошао на Маракану, гледао у своје мршаве и нејаке ноге и тог дана у дебију за први тим пребацивао лопту кроз ноге играчима Реал Мадрида.

Нека му неко каже да је било једнако талентованих који никада нису дошли у ситуацију да играју фудбал на озбиљном нивоу.

Само тако Ивана Илића неће памтити само као најмлађег дебитанта у историји Звезде. Него ћемо за годину или две гледати како је рођеном Нишлији хлеб печен.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт