Бели - феномен или пројекат?

Највеће изненађење предсједничких избора у Србији дефинитивно је Лука Максимовић алијас Љубиша Прелетачевић Бели, који је освојио 9,6 одсто гласова и забиљежио трећи резултат.

Србија 03.04.2017 | 08:11 Двадесетпетогодишњи студент Лука Максимовић, који је на изборима наступио као пародија на љигаве политичке преваранте, успио је да заузме треће мјесто у предсједничкој трци, а како се вјерује, покупио је гласове Срба разочараних у политичку класу у земљи, али и оних који до сада нису имали праксу да излазе на гласање (бели листићи).

Ако приупитате његове бираче због чега су глас повјерили фиктивном лику без икаквог политичког програма и очигледно неадекватног за озбиљну функцију каква је предсједничка, углавном ћете добити устаљене одговоре – “Бели је начин да се обесмисли сво политичко лицемерје у Србији”.

Човјек који је својим наступима бахатог политичара, али и “обећањима” попут оних да ће у Србији отворити фабрику “Ламборгинија” или извести Србију на море, обесмислио читаву изборну кампању, успио је да освоји проценат гласова недостижан појединим озбиљним предсједничким кандидатима у Србији. А ко је то гласао за Белог?

Судећи по прелиминарним резултатима предсједничких избора, упадљиво је да је Максимовић далеко боље котиран од многих кандидата опозиције, прије свега Вука Јеремића, коме је предвиђан осјетно бољи резултат.



Дио његових гласача сигурно су они који су гласали из протеста и бунта, гласачи разочарани странкама опозиције, али и дио досадашњих апстинената (белих листића) који су у њему видјели шансу да се нешто на политичкој сцени Србије промјени и пошаљу поруку осталим странкама да нешто под хитно морају да промјене у својој политици.

Цветићанин: Бијели листићи завршили код Белог

Др Невен Цветићанин са Иститута за друштвене науке за “Блиц” каже да није изненађен добрим пласманом Луке Максимовића.

– Готово 10 одсто људи који су гласали за њега, (то је два пута цензус), говори нам да су то они људи који су разочарани и који су заправо гласали на неки начин протестно. Кроз такав избор они су послали поруку да желе око Александра Вучича, који има убједљиву побједу, и неке друге људе, односно желе свежу крв у политици.

Његов резултат дио је глобалног феномена. Широм Европе имамо алетернативне политичаре што нам поручује да је мејнстрим политика у кризи свугде. Видимо разне популистичке покрете и Бели се уклопио у то, али с разликом што гласови за Белог могу да буду протестни, али не и конструктивни, у смислу да он не може да с тим гласовима уради нешто конкретно, да се ту води нека одређена политика – каже Цветићанин.

Он даље истиче да је побједа Белог својеврсно “политичко позориште” које може више да привуче људе да изразе свој став.

– Такви кандидати више служе да неко кроз њих изрази свој став него што очекује да ће са тим својим ставом он урадити нешто конкретно за њих и државу. У овом моменту може да се предвиди да су углавном млади људи гласали за Белог, и то они који су тек добили право гласа. Ти млађи су показали да желе да се и они нешто питају, и мислим да су управо они показали да на један начин, који можда дјелује као политички рокенрол, желе неке кандидате за које би гласали и у оквиру постојећих политичких партија – подвлачи др Цветићанин.

Он се слаже да је велики број белих листића завршио на гомили гласова Љубише Прелетачевића Белог.

– Наравно да ту има и бивших апсинената. Мислим да је чак и релативно низак резултат Радуловћа посљедица појаве Белог јер је Радуловић као неки протестни кандидат на парламентарним изборима узео доста процената. И сада видимо, оно што су некад били бели листићи који су ишли код Радуловића, сада иду код Белог.

У прилог Белом ишло је доста белих листића, медији су му били склони и коначно му је одговарала и антиполитика, јер он поједностављује ту политичку сцену будући да су поједини озбиљни кандидати остали испод њега – закључује Цветићанин.

Да ли је Бели феномен или пројекат?

Политички аналитичар др Душан Јањић  је у краткој анализи резултата који је постигао Лука Максимовић, алијас Љубиша Прелетачевић Бели, истакао да мисли да његов резултат није “балканска бајка”, већ производ “доброг пројекта”.



– Прелетачевић је једна врло озбиљна појава, а да бисмо је анализирали морамо имати увид у све податке. Прво: како су скупљани гласови, од кога је стигла подршка, који су разлози да му се уопште и одобри право да се кандидује. Веома важно питање је и ко је изнео његову кампању, јер је било евидентно да између Максимовићевих личних наступа и видео-продукције постоји озбиљна разлика, и у поруци и у квалитету.

Свако ко је учествовао у политици зна колико је потребно посматрача, колико треба чланова одбора и остало…према томе, без инфраструктуре, без новца, овај резултат је једноставно сувише наивно продати, чак иако је у питању балканска бајка. Превише је то организовано и успјешно – сумњичав је Јањић.

Др Душан Јањић дотакао се и теме српског друштва након оваквог резултата, рекавши да је побједа Белог послала поруку да “Србији не требају институције”.

Ја сам врло забринут јер је његов резултат послао поруку да нама не требају институције, да нам не требају странке, да нама не треба уређени поредак и владавина права. Ја заиста немам довољно података да бих објаснио да ли је Љубиша Прелетачевић Бели феномен или пројекат. Ако је пројекат, онда смо ми као друштво и држава у озбиљном проблему.

А ако је феномен, онда ћемо сви на кауч, као код психолога, и да причамо своје приче и проблеме. Моје лично мишљење је да је Бели нечији пројекат, и да се овај пут тај пројекат мора расвијетлилти и анализирати. Човјеку свака част, као и онима који су гласали за њега, као и онима који му нису крали гласове, јер је просто невероватно да некоме ко нема људе на кутијама нико не украде ни глас. Али као грађанин сам апсолутно забринут – напомиње др Душан Јањић.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић, коментаришући добар резултат Максимовића, рекао је да је он потврда политичке кризе у друштву и кризе политичке елите. Он је у изјави за Срну нагласио да је Максимовић узео добар дио гласова опозиције, док се његова кандидатура није одразила на Вучића који је, како каже, имао иза себе сигурно гласачко тијело.

С обзиром на просечну излазност, па чак и мању у односу на парламентарне изборе, али и изборе 2012, постоји и онај сценарио према којем Бели није толико анимирао апсиненте, већ је покупио гласове оних људи који су донедавно гласали за демократску опозицију, а сада су се у исту разочарали. То нам може послати и одређену поруку, да им је доста већ виђених рециклираних политичара, већ да желе нова лица у опозицији.

(Блиц)