Нови почетак Ђанија Ћурчића: Дјецо, волите фудбал!

„Моја академија је у суштини Академија живота, јер младим момцима покушавам да пренесем део мог искуства“, каже некадашњи ас Болтона, Партизана и Кристал Паласа.

Фудбал 03.04.2017 | 11:00 Важио је за једног од најталентованијих српских фудбалера, у Србији је играо за ОФК Београд и Партизан, а највећи део каријере провео је у Енглеској носећи дрес Болтона, Астон Виле и Кристал Паласа. За репрезентацију Југославије одиграо је 14 утакмица и, када се све сабере и одузме, била је то веома добра каријера.

Међутим, Саша Ћурчић свестан је да је могао много више – повукао се са само 29 година, у медијима је једнако често био због глупости ван терена, као и мајсторија на њему.

Сада, са 45 година, Ћурчић је нови човек, остао је у фудбалу и помаже деци да успеју у спорту који је и њему толико много дао.

У својој Академији указује им шта треба, а шта не треба, крајем марта и почетком априла организовао је утакмице са млађим категоријама најпрестижнијих енглеских тимова, а допутовала су и деца из САД.

“Школу фудбала у Лондону имам већ десет година, а сад сам решио да то подигнем на виши ниво и омогућим дечацима из САД незаборавно искуство и утакмице са вршњацима из Челсија, Кристал Паласа и других лондонских екипа. Део каријере провео сам у Њујорку где сам стекао велики број пријатеља у фудбалу и другим сферама живота, па сам одлучио да искористим те јаке контакте које сам остварио како бих организовао кампове у Лондону јер то нико овде не ради“, каже нам попларни Ђани на почетку разговора.

Како каже, рад са децом инспирише га и испуњује, а Саша има шта и да им понуди јер у каријери прошао много тога, и лепог и ружног.

“Академија Саша Ћурчић, или Академија живота и фудбала како волим да је назовем, заснива се на преношењу несвакидашњег искуства из моје играчке каријере. Измеду осталих, радим и са играчима Арсенала и Кристал Паласа до 10
година и трудим се да их усмерим на прави пут који се заснива на тренизима и раду на себи“, објашњава Ћурчић и додаје:

“Кампови су мој нови позив и они представљају мој нови почетак. Често радим са клинцима, воле ме деца и трудим се да их мотивишем како би истрајали на спортском путу, изоловани од свих изазова који вребају у ово време. У наредном периоду планирам да отворим две Кристал Паласове школе фудбала у САД“.

Због свог темперамента Ћурчић је задавао муке бројним тренерима током своје каријере, а и данас међу младим фудбалерима много је оних којима због карактера квалитет не долази до изражаја у пуној мери.

“Веома је тешко тренеру да адекватно приступи играчу са ’врућом главом’ – тек када тај играч осети све животне проблеме на својој кожи, тек онда може да се промени, али основно је тада фудбалеру пружити подршку на сваки могући начин“.

Када се погледа у прошлост, Саша је много тога могао другачије да уради, на многим раскрсницама да одабере другачији пут.Управо због тога, и са искуством које има, он је сигурно међу позванијима да сада укаже шта је то најважније за правилан развој каријере једног спортисте. Ћурчић издваја једну ствар:

“Све почиње од породице. Идеално је да спортиста буде васпитан и да долази из нормалне породице која је испуњена љубављу, подршком и разумевањем. Ја сам био проблематичан за себе, али сам имао манире и феноменалне односе са фамилијом. Много значи када је породица иза тебе, шта год да се деси, они су ту да те подрже. Лоши односи у породици утичу на свако дете и у таквим условима деца не могу да се оријентишу на терен, већ лутају, иду у крајност и труде се да привуку пажњу околине на све могуће начине“, каже Ћурчић и додаје:

“Најбољи савет који бих дао младом и талентованом фудбалеру јесте да ради, тренира и ужива у игри. И оно што је најважније – да воли фудбал. Када човек воли фудбал, није му тешко да игра и до четрдесете ако треба. Што пре стекне радне навике, бице му лакше да напредује из дана у дан“.

Фудбал је одавно постао бизнис, они најталентованији брзо, већ у тинејџерским годинама дођу до великог новца, а у томе често лежи замка коју је тешко избећи.

“Било би неискрено када бих ја говорио фудбалерима како да остану вредни и радни када доду до новца јер је моје животно искуство у супротности са искуством једног професионалца“, отворено говори Саша, па открива и другу страну медаљу:“Ипак, на основу свог играчког и животног искуства сматрам себе најбољим учитељем на свету – говорим деци шта не треба да раде јер рећи детету шта не треба једнако је важно као и рећи му шта и како треба. Увек истичем да не раде оно шта сам ја радио јер ја сам пример како не треба“.

У последње време Ћурчић на необичан начин доноси срећу свом тиму – откад пије топлу чоколаду, Кристал Палас не губи. 

Такве ствари само су један део разлога зашто се Ћурчић много комфорније осећа у Енглеској него у Србији и зашто планира да остане да живи у Лондону.

“Овде сам легенда и о мени се говори само у контексту спорта, не осталих сегмената живота које сам оставио иза себе када сам се после кратког боравка у Србији дефинитивно вратио у Енглеску. У контакту сам једино са Савом Милошевицем и Драганом Ћирићем и, осим мојих родитеља, једино са њима желим да комуницирам како се моје име и дело не би интерпретирало на погрешан нацин“, закључио је Ћурчић. 

Извор: моззартспорт/спортифицо.рс