Најљепша фудбалска бајка писана српским пером...

Група Скаузера, становника Ливерпула који претежно навијају за овај фудбалски клуб, део је невероватне фудбалске приче која ће поново бити испричана 50 година касније.

Фудбал 03.04.2017 | 22:30 Од Шпаније у августу до Хондураса у марту, проведеног Божића у Токију и Нове године у Манили, ово је било право фудбалско путешествије. И то у време када такве ствари нису биле превише модерне.

Ових дана књига би требало да се нађе у продаји, а оно што је веома занимљиво јесте да је експедицију која је одиграла 32 утакмице у 26 различитих земаља, у оквиру припрема за премијерну сезону, водио српски тренер Божидар Николајевић Капушто, познатији као Кро Кап.

Николајевић је окупио Европљане у Тексасу, било је осам Енглеза, од којих је седам било са Мерсисајда. Један од њих је и дефанзивац Бил Кросби, који се присетио како је почео да игра за Торнадо.

Имао је 19 година и радио као кондуктер у ливерпуским аутобусима, када је у часопису „Ливерпул ехо“ видео да се траже „врхунски аматерски фудбалери“. Убрзо после тога позван је на разговор, да би месец дана касније примио телеграм са позивом у Далас. Испоставило се као искуство које му је променило живот.

„Невероватно путовање које се никада више неће поновити“, рекао је Крозби једном приликом.

Било је ту и познатијих играча – Дејв Муркрофт је на ’Вемблију’ играо у аматерском финалу ФА купа за Скелмесдејл јунајтед, потом забележио више од 100 наступа за Транмер, док му је саиграч у Даласу био и Брајан Харви, брат Евертонове легенде Колина. Уз њих, Божидар је довео по двојицу Норвежана, Данаца и Швеђана, уз само једног Американца – Џеја Мура.

Током седам месеци тим је путовао по свету, играјући утакмицу за утакмицом, често пред стотинама и стотинама навијача. Неки од противника били су Реал Овиједо, Фенербахче и репрезентација Пакистана, посетили су Кипар, Иран, Индију, па чак и Вијетнам, у којем је у то време буктао рат.

„То је нешто што остаје за цео живот“, додао је Крозби.

Ипак, Капово наслеђе је остало – осим трага у такозваном сокеру, оставио је неизбрисив печат у америчком фудбалу, пошто је један од најзаслужнијих за промену у НФЛ лиги и увођење кикера који поседују фудбалски стил седамдесетих година прошлог века.

Један од његових ученика, Аустријанац Тони Фриш, први је фудбалски играч трениран на ’Старом континенту’ који је заиграо у НФЛ. Капушто је у следеће три године у најјачу лигу света довео још осморицу Европљана. Оно што је покушао 1978. нико није могао да наслути – „пословни синдикат“ је желео да направи „бум“ и доведе Рикија Виљу, звезду аргентинске репрезентације која је те године освојила Мундијал у својој земљи, али се Кап супротставио таквој идеји.

Виља је заједно са Освалдом Ардиљасом потписао за Тотенхем, док је српски тренер одлучио да престане да се бави фудбалом и постао је сликар. Нека од његових дела, за коју је инспирацију тражио управо у НФЛ-у, изложена су у Кући славних овог спорта у Охају.

Кап је 2010. године у сну преминуо у 88. години живота. Његова улога у невероватној бајци Далас Торнада му је одавно обезбедила место у историји фудбала. Ви сте можда данас чули за њега, али они који су учествовали у турнеји га сигурно неће заборавити.

Божидар Николајевић Капушто рођен је у Скопљу и заједно са Ференцом Пушкашом је учио у Мађарској националној фудбалској академији, али је 1956. године морао да напусти Европу и оде „преко баре“. Преселио се у Торонто где је радио у локалном фудбалском часопису. Ипак, увек му је највећа страст био тренерски посао. Када је чуо да се Далас спрема да направи клуб за прву сезону Фудбалске лиге Северне Америке, искористио је шансу. Искористио је своје контакте и довео играче из Европе.

Извор: Б92