Влада "ударила" по џепу послодаваца

Уколико Влада РС испуни одређене дијелове на које се обавезала у писму намјере Међународном монетарном фонду (ММФ), дебели крај ће извући привредници и пољопривредници, сазнају "Независне новине".

Република Српска 31.03.2017 | 08:32 Сазнајемо да су највеће замјерке и страхови послодаваца на ставку проширења основице опорезивања на топли оброк који фирме саме спремају и на превоз у висини једне мјесечне радничке карте. И једно и друго досад нису били предмет опорезивања, али ће у будућности, по ономе шта стоји у писму, бити. То би, како су нам рекли привредници, значило да ће из џепа послодаваца бити избијено 1.000 марака на годишњем нивоу по раднику.

Сазнајемо да су послодавци у разговору с надлежнима добили обећање да ништа од овог неће бити испуњено, али их то није умирило, јер, како су нам истакли, сви добро знају да када се на нешто обавежеш ММФ-у дужан си да то и спроведеш.

Зоран Павловић, економски аналитичар, казао је како је читав концепт потпуно погрешан и да ће само дјеловати дестимулативно на привреднике, те да у земљи гдје су најбројније категорије незапослени и пензионери треба опорезивати капитал, а не рад.

"Влада је нашла начин да повећа уплату у фондове, што је била замјерка ММФ-а према њима, и да спроведе смањење пореске основице на доприносе у исто вријеме. Смањиће се доприноси за одређени износ поена, али ће се у исто вријеме опорезовати нешто што досад није било", казао је Павловић.

Ситуација није нимало добра, кажу стручњаци, поготово када се узме у обзир да су крајем прошле године послодавци изгубили могућност да буду ослобођени од пореза на добит за све инвестиције, модернизације и нове технологије које спроведу и уведу у својим предузећима.

На удару ће се наћи и пољопривредници, с обзиром на то да се Влада обавезала да ће извршити уштеду од пет милиона КМ на њиховим субвенцијама. Поменути износ чини нешто мање од 10 одсто укупних субвенција. Пољопривредници кажу да овакво понашање одговара само увозничком лобију.

"Није њима тешко уштедјети на нама пет милиона, уштедиће све само ако овако наставе, јер ће сахранити пољопривреду, а с њом и БиХ", казао је Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача - мљекара РС.

Привредници су се пожалили и на недоступност квалитетног кадра упркос томе што се Влада у писму намјере обавезала да ће повећати могућност за обуку и образовање истог. Наши саговорници кажу да у овом случају постоји отпор општина, средњих школа и факултета те да се уписна политика врши према томе колико ће који професор имати часова седмично, а не према реалним потребама тржишта.

"Уз то што се не образују потребни кадрови, са друге стране се суочавамо и с тим да нас они које имамо напуштају и одлазе у иностранство. Реално, мала је и заинтересованост за та занимања јер је превелики јаз у платама између јавног сектора и привреде, па ће тако данас пољопривредни инжењер прије прихватити да буде обични службеник негдје него да ради у својој струци", казао је Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС.

Велики проблем послодавцима праве и привредни спорови, гдје се наплата потраживања развуче и по пет година.

"Ми смо тражили да се препише закон из Србије по којем се то све ријеши за мјесец-два, али ништа од тога није било", казао је Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС. Упућени кажу да разлог лежи у томе што је Влада РС управо највећи дужник.

Подсјећамо, писмо намјере с ММФ-ом потписаоје  Фискални савјет БиХ, којег чине предсједавајући Савјета министара БиХ, ентитески премијери и министри финансија.

Независне)