Ствари које вам у ресторану брзе хране никада неће рећи

Ресторани брзе хране су наша стварност. И поред тога што знамо колико одређена храна може бити нездрава, она нам се често чини веома укусна. Постоји, међутим, разлог зашто јој се људи непрестано враћају - има нешто у самом укусу, али и у другим психолошким триковима.

Занимљивости 30.03.2017 | 14:36 Ово су неке од најчешћих тајни ресторана брзе хране којима привлаче своје купце:

1. Сва храна има исти укус

Било да наручите тортиљу, хамбургер, чизбургер или нешто треће, укус меса је исти. Разлику праве додаци, а управо према њима и бирамо оброк. Ако хоћемо дупли чизбургер (зато што има више сира) или тортиљу са благим сосом - основа је иста.

2. Пљескавице - бургери се спремају за трен ока

У великим ресторанима брзе хране месо се припрема у фабрикама и, потом, замрзава. Затим се, на лицу места, баца на врућ роштиљ. Неки додају зачине, нпр. бибер или црвену паприку на месо још док се грилује, али већина ни то не ради. Често се у месо додаје арома роштиља тако да имамо утисак да је месо свеже печено и тек скинуто са решетке. Пецива се достављају расечена, сосови су већ спремни и крајњи производ је готов - за три минута.

3. Брза храна је смишљена да се једе брзо

Ако наручите чизбургере и пржене кромпириће за ношење и намеравате да их једете кад дођете кући, велике су шансе да нећете појести ни пола оброка. Разлог је то што је овај тип хране припремљен да се једе одмах и брзо. Кромпирићи већ након пет минута немају укус, хладни су и беживотни, а хамбургер за око 20 минута губи све своје "чари".

4. Циљ сваког продавца је да прода што више артикала

Купац често мисли да је добро прошао када добије мени који кошта нпр. 300 динара мање него да је наручио сваку стваку са менија појединачно. Велики ресторани брзе хране, у набавци, намирнице плаћају много јефтније него купци. Такође, стручњаци тврде да је људима тешко да одбију директну понуду, а продваци скоро увек уз поруџбину постављају питања као: Да ли желите нешто да попијете? Или, Да ли желите помфрит, кечап, сос... Такве директне предлоге људи психолошки теже одбијају и обично пристају на њих.

5. Средња величина пића је у ствари велика

Годинама се порције у ресторанима повећавају, а повећање порције прати и повећање цена. Некад је мали мени у најпознатијем ресторану брзе хране на свету укључивао мали хамбургер, мало газирано пиће и мале кромпириће. Све заједно је коштало скоро двапут мање него данас.

6. Салате нису здраве

Сама салата можда јесте здрава, али преливи које бирамо у ресторанима брзе хране све су само не здрави. Препуни су соли, шећера, вештачких појачивача укуса и масти. Некад здрав оброк је, захваљујући преливима, постао калоријска бомба.

7. Црвени лого, жути омоти, црвене чаше, жути натписи...

Ресторани брзе хране с разлогом користе црвену и жуту боју за логотипе и рекламе. Чак су често и сви детаљи у ресторанима у тим бојама: тацне за послуживање, чаше за сокове, столови и столице. Разлог је чисто психолошки - те две боје, на подсвесном нивоу, појачавају жељу за храном.

Б 92
фото:интернет