Ствари које Путин никада не опрашта

Пре две недеље на америчком ЦНН-у приказан је документарац “Најмоћнији човек на свету” о руском председнику Владимиру Путину. Филм новинара ове медијске куће Фареда Закарије привукао је доста пажње, а у недељу су становници Европе могли да га погледају на њиховом интенационалном каналу.

Свијет 28.03.2017 | 18:10 Документарац је и пре приказивања привукао доста пажње и контроверзи, а оно што га разликује од осталих, у којима главни лик тумачи руски председник, је то што је и другој страни дата могућност да одговори на оптужбе које су изнете у истом. Ипак, то није био Путин, јер је одбио да разговара са Закаријом. Њега је представљао портпарол руског председника и Кремља Дмитриј Песков.

У документарцу су обрађене све теме, од доба када је Путин радио за КГБ у Немачкој до прошлогодишњег избора Доналда Трампа за председника САД и наводне умешаности Русије у саме изборе. И наравно, догађаји који су се десили између и помогли Путину да постане најмоћнији човек на свету.

Филм почиње са сећањем на “хладну дрезденску децембарску ноћ” 1989. године, а тај 5. децембар је узет као дан који је променио курс Путиновог живота. Берлински зид је већ пао, а маса људи се окупила испред канцеларије КГБ-а у овом источнонемачком граду. Очајнички је тад зваоМоскву и тек након неколико пута је добио одговор да Кремљ о томе нема шта да каже.

Путин је тада, сам, запалио у подруму тајна документа КГБ-а док су демонстрације на улицама бивале све веће. Одлучио је да изађе испред штаба, да се суочи са масом људи, опет сам. Тада је окупљенима рекао да су унутра војници и да ће пуцати на њих. Овај потез и блеф је успео, а према ауторима документарца, Путин је тад схватио да страхом заправо може да конторлише људе, а тај дан у Дрездену пратиће га све до данашњег дана.

Та опседнутост контролом над људима, према ЦНН-у, видела се и на његовој инаугурацији када је једна од највећих престоница света била пуста, како би он могао слободно да се креће. Такође, спомиње се и савршена “представа” телевизијског преноса, на којем је све испланирано до детаља. У преносу није могло да се види хапшење опозиционара на уилицама Москве, а према саговорницима у документарцу, Руси највише гледају и верују телевизији.

Када се вратио из Дрездена, Путин је био дубоко разочаран оним што је видео у својој земљи коју је много волео. Аутори наводе да је распад СССР-а, руске империје, оно због чега се осећао пониженим. Веома пониженим. 300 године историје је било избирсано.

Држава коју је некад знао није више била иста, људи су тражили демократију демонстрирајући на улицама, остале државе су тражиле независност, американизација је била на сваком кораку, а председник Руске федерације Борис Јељцинсвојим наступима и односом према земљи срамотио је ионако понижену државу. Тада је Путин схватио да је оно што га ужасава и чега се највише плаши су људи чија се свест буди и који излазе на улице да то и покажу.

Аутори опет спомињу као један од најбитнијих догађаја у Путиновом животу распад Совјетског Савеза за који је сам рекао да је то “највећа геополитичка трагедија 20. века”. Документарац даље помиње како је повратком у земљу одлучио да постане политичар, а његов први посао на функцији је да је био заменик градоначелника Санкт Петербурга. Тада је већ гледао у Москву, знајући да је народу потребан јак лидер.

Путин је прво постао премијер, да би касније пао договор по којем председник Јељцин не би отишао у затвор због корупције, у замену да он постане и председник. Тако је било. Постао је председник, апоред тога што је био обожаван од стране свог народа који је у њему видео правог вођу, њега су у почетку волели чак и Америкаци. На једној добротворној вечери док је боравио у САД, аплаудирале су му холивудске звезде док је певао на бини. Џорџ Буш млађи је такође био очаран њиме.

Друга ствар која је знатно утицала на Путина, поред распада СССР-а, била је и Хилари Клинтон. Према саговорницима, он веома мрзи Хилари Клинтон. Тензије између њих двоје су годинама расле, а све је почело 2008. године када је Хилари била у трци за страначког председничког кандидата, коју је и изгубила од Обаме, када је о Путину говорила као о “човеку без душе”. Такву реторику наставила је и наредних година.

Али, најјачи ударац задала му је 2011., године када је почело Арапско пролеће. Протести су “стигли” у Москву и били су највећи од распада СССР-а. То је за њега, према ЦНН-у, била ноћна мора. Људи који се буне против њега и излазе на улице. Хилари Клинтон је тада стала на страну демонстраната, а на њу је био љут што је она говорила како разуме руски народ. То га је разбеснело. И то јој никад није заборавио.

Хаковање мејлова особља штаба Клинтонове током трке за председника САД, које је потом објавио Викиликс, допринео је победи Доналда Трампа који је током кампање увек позитивно говорио о Русији и њеном председнику. Ово је била освета Путина Клинтоновој, и подсетник да никад не треба да се меша у његов посао и његову земљу.

Победа Трампа славила се у Русији, на националној телевизији, на улицама, у медијима генерално. Путин је према ауторима и признао, не директно, да је дошло до хаковања од стране Русије, када је током једног интервјуа рекао да су само они “веровали да Трамп може да победи”.

У документарцу се спомињу и убиства Путинових противника током његове владавине: опозиционог политичара Бориса Немцова, новинарке Ане Политковскаје и бившег агента КГБ-а Александра Литвињенка. Даље, бивши инвеститор у Русији и критичар руског председника, сматра да је он најбогатији човек на свету. Богатији чак и од Бил Гејтса. А све то захваљујући корупцији.

Дмитирј Песков у самом документарцу изгледао је неуверљиво. За све оптужбе и питања која су му упућена говорио је да то није тачно и да је лаж.

Ипак, оно што оставља најјачи утисак су већ два горе споменуте ствари које обележиле Путинов живот и његов даљи пут ка томе да постане најмоћнији човек на свету – распад Совјетског Савеза и Хилари Клинтон.



Извор: Телеграф.рс